четвртак, 28. фебруар 2013.
REČ PO RIJEČ (68)
ČETVRTI ČOVEK
Srpski triler iz 2007.
godine.
Čovek se budi iz kome nakon
dva meseca sa totalnom amnezijom – ne seća se ničega što ima veze s njegovim
dotadašnjim životom. Saznaje da je imao ženu i sina, koji su ubijeni kada je on
ranjen. Pukovnik, koji tvrdi da mu je najbolji prijatelj, otkriva mu njegov
prošli identitet. On je major Vojnobezbednosne agencije. U njegov život se
ubrzo upliće i inspektor koji tvrdi da poseduje informacije o smrti njegove
porodice. Major izlazi iz bolnice i pokušava da se vrati u normalan život, ali
se suočava s prazninom i beznađem. Jedina šansa da ponovo dođe do sopstvenog
identiteta je da se upusti u igru koju mu nudi inspektor, na šta on pristaje. U
međuvremenu sreće Teodoru, nekadašnju ljubavnicu, koje se ne seća, ali ona
jedina u njemu prepoznaje novog čoveka.
Glavne
uloge:
|
Nikola
Kojo,
Dragan Petrović, Bogdan Diklić, Marija Karan, Dragan
Nikolić, Boris Milivojević, Rale Milenković, Miloš
Timotijević, Semka Sokolović-Bertok, Miodrag Krstović, Feđa
Stojanović, Dijana Marojević
|
Scenario:
|
Dejan
Zečević,
Boban Jevtić
|
Režija:
|
Dejan
Zečević
|
среда, 27. фебруар 2013.
REČ PO RIJEČ (67)
CRNOZRNA BOROVNICA
Niski razgranjeni trajni
grm (lat: Vaccinium uliginosum), visine 20 do 30 cm, s
puzavim korenom i kutastim, žilavim i zelenim stabljikama. Mali listovi
jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i po rubu silno nazubljeni. Plod je
sočna crno-modra boba, veličine graška, koja gore završava kružnim udubljenjem.
Narodni nazivi: borovinka —
borovnjača — brusnica — crna borovnica — črna jagoda — divja mrča — kupinača —
mrtovnica — planinska mrtvinica — vresinje.
Bobe su gotovo bez mirisa,
odnosno, finog oporog mirisa nalik na miris sveže šume. Sveže bobe su
kiselkasto-slatkog okusa.. Sok boba je tamnoplave, gotovo crne boje.
Stanište: vrlo je poznata biljka planinskog i brdskog područja, gde često u pokriva tle belogoričnih i crnogoričnih šuma. Borovnica je važna biljka, naročito na mršavim terenima, jer obogaćuje tlo humusom.
Stanište: vrlo je poznata biljka planinskog i brdskog područja, gde često u pokriva tle belogoričnih i crnogoričnih šuma. Borovnica je važna biljka, naročito na mršavim terenima, jer obogaćuje tlo humusom.
Ova lekovita biljka cveta
od juna do jula.
уторак, 26. фебруар 2013.
ENIGMATIKA (tupljenje i oštrenje): MEMORIJAL MILANA MILINA
ENIGMATIKA (tupljenje i oštrenje): MEMORIJAL MILANA MILINA: U čast svog istaknutog člana i jednog od najvećih anagramista i majstora tzv. sitnih zagonetaka, Enigmatsko društvo "Dr Đorđe Nat...
Još 48 sati za slanje rebusa, anagrama, obratnih rebusa i stihovnih zagonetaka.
Do sada poslali:
Još 48 sati za slanje rebusa, anagrama, obratnih rebusa i stihovnih zagonetaka.
Do sada poslali:
1.Zdenko Capan
2. Željko Prvanov
3. Muharem Mujčinović
4. Gojko Mandić
5. Nikola Milićević
6. Mihajlo Džudžar
7. Alan Marinić
8. Boris Nazanski
9. Nikola Pešić
10.Jovan Novaković
11. Zdenko Ćavar
12. Krešimir Majetić
13. Živko Barišić
14. Vojislav Trumpić
15. Branislav Nikić
16. Safeta Osmičić
2. Željko Prvanov
3. Muharem Mujčinović
4. Gojko Mandić
5. Nikola Milićević
6. Mihajlo Džudžar
7. Alan Marinić
8. Boris Nazanski
9. Nikola Pešić
10.Jovan Novaković
11. Zdenko Ćavar
12. Krešimir Majetić
13. Živko Barišić
14. Vojislav Trumpić
15. Branislav Nikić
16. Safeta Osmičić
17. Dinko Knežević
18. Dejan Minić
19. Dragan Tolomanoski
20. Ilija Đurković
21. Nevenko Soldo
REČ PO RIJEČ (66)
Roman Borislava Pekića (Ninova nagrada za roman
godine – 1970.)
Arseniјe Kirila Njegovan,
naslednik čuvenih Njegovana, kućevlasnik i rentiјer, strasni zaljubljenik u
svoјe kuće mezimice, postao јe simbol čoveka kog je obuzela velika strast –
strast posedništva. Glavni јunak romana upravo јu јe sam ovako opisao: „Između
mene i moјe imovine važi odnos recipročnog vlasništva; mi smo dve strane јednog
bivstva, bivstva posedništva”. A upravo tom bivstvu podređen јe vasceli
Arseniјev život do te mere da se sve što se posedu protivi shvata kao pretnja
od koјe Arseniјe pokušava da spase ne samo svoјe kuće no na kraјu i samog sebe.
Borislav Pekić (1930-1992),
jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski
pisac i filmski scenarista, rođen je u Podgorici. Detinjstvo je proveo u
Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu.
Od 1945. godine je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao
1948. godine. Te iste godine osuđen je na petnaest godina strogog zatvora sa
prinudnim radom i gubitkom građanskih prava od deset godina kao pripadnik, tada
ilegalnog, Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio
u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo
pet godina u zatvoru.
Godine 1965. objavljuje
svoj prvi roman „Vreme čuda”. Od tada se posvećuje isključivo pisanju. Piše
prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Član je uredništva „Književnih
novina” od 1968. do 1969. godine i saradnik u časopisima „Stvaranje”,
„Književnost”, „Savremenik” i „Književna reč”, kao i u brojnim novinama i
dnevnim listovima. Za drugi roman, „Hodočašće Arsenija Njegovana” (1970),
dobija prestižnu Ninovu nagradu za roman godine.