ENIGMATIKA (tupljenje i oštrenje): јануар 2015

30.1.2015.г

Грошница

Здраво Славко!

Добио сам мејл којим тражиш да као Председник ЕСС нешто предузмем због писања Зорана Радисављевића на твом блогу. Не доживљавам себе као судију или налогодавца, али ћу ти изнети шта о томе мислим.

На председништву 21.2. усвојићемо текст апела; замолићемо енигмате да се комуникација врати у нормалне оквире. Препуцавања на блоговима су отишла предалеко, и чим се нешто објави, ето новог јаловог таласа размирица са обиљем ружних речи.

Мислим да није дужност председника ЕСС да се нонстоп бави блоговима и исцрпљује у препуцавањима. Онда би само то требало да радим; да седим, читам све текстове и коментаре на блоговима, о сваком напишем и архивирам став и упустим се у полемику која неминовно следи. Радије бих оваква питања расправљао на органима ЕСС (који морају да заживе), поготову што сте обојица ведете српске енигматике, па нам оваква ситуација и те како штети. Али, пошто си ме јавно позвао, јавно ти одговарам.

Колико сам разумео, ти тражиш заштиту свог блога, боље рећи приватности јер се Зоран Радисављевић оглашава на твом блогу на некоректан начин. Што се тиче задирања у туђу приватност; мислим да је то озбиљнија ствар од питања да ли се неко понаша или не понаша културно. Никога не треба да интересује куда и када си отишао после скупштине. То је ограничавање туђе слободе кретања, слободе избора, слободе да се човек дружи са киме и где он хоће, слободе да завршава своје приватне послове, слободе да свој живот (тога поподнева) организује како он хоће, другим речима - слободе у најширем смислу ... После објаве председавајућег скупштине ''Овим је званични део скупштине завршен'', свак одлази куд хоће и више није ствар организације где се налази. И са супштине може да се оде, и то је право појединца. Покушао сам да се ставим у твој положај: како бих реаговао ако би неко јавно анализирао којим сам аутобусом отишао за КГ и зашто? Како нисам из Београда, често енигматска дружења искористим и да посетим родбину или да одем у библиотеку где могу да читам руске часописе којих нема у КГ или посетим неког у болници или прошетам по Калемегдану да се подсетим гимназијских дана или да се видим са пријатељима или да купим батат кога нема у КГ или бирам превозника, јер ми се дешавало да се код неких смрзнем и нагутам дима до КГ или журим кући због приватних обавеза или... Оваквих ''или'' може да буде на стотине, али је свако ово ''или'' мој лични разлог и не бих био дужан да икоме подносим рачуне или да се правдам. У противном , шта је човек ако изгуби слободу одлучивања? Онда му се други усели у живот: седи ту, устани, ћути, сад иди тамо, сад не смеш да идеш, где си био, са ким си причао... Чак и јавне личности, естрадне и спортске, које су одабрале да носе терет јавности на леђима и политичари којима смо дали поверење и које плаћамо из буџета, задржавају прво да сами одлучују о свом животу. Зато Зорану не одобравам анализирање возног реда. Оно је озбиљнија ствар него што на први поглед изгледа. Такође му не одобравам ни речник који користи у написима, као и свим учесницима у дискусији који се тако опходе.

Што се тиче Зорановог присуства на твом блогу, не знам је ли блог јавна или приватна ствар? Ако је приватна ствар, онда стварно Зоран не би требало да пише где је замољен да се не оглашава. Немам мандат да наредим ко ће се где оглашавати; могу да га замолим да свој енормни стваралачки потенцијал не троши на начин који највише штети њему самом. А ако можеш, заштити блог техничким поступцима. Можда треба сваки анонимни коментар избрисати, макар и после сат-два.

Исто тако, свако има право да има свој став. Може се неко не слагати са туђим виђењима, али не сме да га због њих ућуткује, вређа или да му досађује. Ти си свој став изнео, стојиш иза њега и немам разлога да бесним због тога. Можда се и ти љутиш због мог става.

Изнео сам шта мислим о Зорановом задирању у твоју приватност, због чега си ми писао, а да се осврнем и на насловне анаграме. Пре једног или два такмичења у насловним анаграмима, колико сам разумео, рекао си да даља судбина тог такмичења зависи од одлуке ЕД ''Ђ. Натошевић''. Мислио сам да ЕД ''Ђ. Натошевић'' има тапију на то такмичење. После тога, оно се ипак појавило код тебе. Да ли си то са њима утаначио или ниси не знам, али видим да те Зоран због тога напада. Жељко Димовић се о томе не изјашњава, па ћу и њега питати за став. Да ли је то коректан поступак требало би да процени Суд части ЕСС, а ЕД ''Ђ. Натошевић'' да му се обрати. Овако, имамо питање више за бескрајне расправе.

И на крају, узрок највећем броју непоразума је чињеница да ЕСС нема Правилник о такмичењима. Последње примедбе на нацрт добио сам од Крсте Иванова и Радета Матића пре 6-7 дана. Правилник ће бити усвојен на председништву 21.2. и тиме ће мо скинути велики проблем са дневног реда.

Обавестићу остале чланове Председништва ЕСС о овом писму, а истовремено ћу га послати и Зорану Радисављевићу.

Поздрав. А. Јанковић