понедељак, 11. новембар 2019.

ZA RAZGOVOR UZ KAFU (36)

Piše: Boris Antonić
Izvinjavam se što upadam, ali ne znam gdje da pitam pa ću ovdje.
U popisu mjesta su VITAK i ČITAK (kod Srbice). Kako od njih glasi genitiv, VITKA ili VITAKA, ČITAK ili ČITAKA? 
Predlažem da blogogazda uvede stalnu rubriku "Jezična pitanja".
у

36 коментара:

  1. Belirac11. новембар 2019. 13:03

    "Према наведеноме, у 1936. години у Витаку је било следеће становништво: Албанци: родова 5, домаћинства 32; уз то једно домаћинство колонизованих Албанаца; Срби колонисти родова 8 и домаћинства 9."
    Извор: poreklo-prezimena-selo-vitak-srbica.

    ОдговориИзбриши
  2. B. Antonić11. новембар 2019. 16:35

    To mi treba zbog tvorbe etnika.

    Ako je genitiv Vitaka, onda je etnik Vitačani, a ako je Vitka, onda je Vičani. Isto je i kod toponima ČITAK.

    ОдговориИзбриши
  3. Belirac11. новембар 2019. 17:21

    "Суљићи, од фиса Шаља, 2 куће. Овај род има надимак Читак, по селу Читаку у Метохији, одакле воде порекло, а доселили су се 1865. године."

    Извор: Чубрељ (na sr.Wiki).

    ОдговориИзбриши
  4. Nedjeljko Nedić11. новембар 2019. 19:50

    Ja mislim da je VITKA i ČITKA, prema riječi BITAK (BITKA).

    ОдговориИзбриши
  5. Slavko Bovan11. новембар 2019. 21:08

    Nedjeljko, ja se ne bih usudio iznositi svoje mišljenje. Etnici su čudo. Ipak bi trebalo pogledati šta kažu knjige, a ne bi bilo loše raspitati se kod lokalnog stanovništva.

    Postoji neko selo ŠEPAK (kod Zvornika). Da li je ŠEPKA ili ŠEPAKA?

    ОдговориИзбриши
  6. Slavko Bovan11. новембар 2019. 21:09

    Sve konstruktivne prijedloge blogogazda bi rado prihvatio, ali ne može se sve postići. Digresija, danas sam imao neke obaveze pa je blog radio na "leru"što je odmah izazvalo zabrinutost (Gdje sam, što se ne javljam...). Interesantno je kako se ljudi naviknu, pa ako zapaze da me nema nekoliko sati odmah zavlada uzbuna (pet mejslova sličnog sadržaja), a niko se ič ne uzbuđuje ako na nekom drugom mjestu stoji zamrznuta slika danima, sedmicama, mjesecima.
    Rezime, moram malo i da dišem. Hvala na razumijevanju.

    ОдговориИзбриши
  7. B. Antonić12. новембар 2019. 07:50

    Kopipejstovi su primjer jezika ljudi koji su očigledno bili upućeni u ono što pišu i vjerujem da su točni genitivi VITAKA i ČITAKA.

    Etnici su dakle VITAČANI i ČITAČANI.

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман12. новембар 2019. 07:56

    Slavko, ŠEPAK je kod Loznce, na putu ka Banji, prelaz ka Bosni je Šepački put, pa bi Sreten mogao da kaže kako se u lokalu zovu stanovnici tog sela (kraja).

    Dinko

    ОдговориИзбриши
  9. Belirac12. новембар 2019. 08:46

    Citat: "U priobalju Drine, u pojasu od desetak kilometara od Kozluka do Šepka, nastanili su se dabrovi! Smatra se da ih trenutno ima između pet i deset parova, koji obitavaju u rijeci i pored nje."
    Izvor: podrinjemedia.ba.

    U Srbiji i Hrvatskoj postoji i toponim Šepci (ulica u Kosjeriću, selo kod Delnica: Šepci Podstenski).

    ОдговориИзбриши
  10. B. Antonić12. новембар 2019. 09:41

    U Hrvatskom mjesnom rječniku piše da etnik prema Šepci Podstenski (kod Brod Moravica) glasi Šepčani.

    ОдговориИзбриши
  11. Анониман12. новембар 2019. 16:53

    Po nekom rezonu bi trebalo da vudu stanovnici Šepka Šepačani, mada ne isključujem ni drugi etnik Šepčani.
    P.S. Nisam nikoga pitao
    Lozničanin

    ОдговориИзбриши
  12. B. Antonić12. новембар 2019. 18:36

    Da li zna netko opis za ĆENIČANI (ili ČENIČANI) iz kvadrata 8x8 u zvorničkoj "Zagonetki" broj 48/2000.?

    ОдговориИзбриши
  13. Belirac12. новембар 2019. 20:11

    Radi se zapravo o ukrštenici 8x8 bez crnih polja Jadrana Goloigre.
    ĆENIĆANI - "Stanovnici zaseoka Ćenić kod Sutorine u Crnoj Gori":

    S L A B I Ć A K
    K E K E R E Z I
    A G A T O N I K
    R A T I N I J A
    A T O N I Č A R
    D U L I Č A N I
    A R I J A N A C
    N A K A N I C A

    Mislim da nešto nije u redu jer se ĆENIĆANI ukrštaju s ATONIČARem...

    ОдговориИзбриши
  14. B. Antonić12. новембар 2019. 20:57

    Nisam imao opis i mislio sam da postoji ĆENIK ili ĆENICA i onda bi ĆENIČANI bilo u redu.

    Zanimljivo je da je pravilno i SLABIĆAK i SLABIČAK, tako da bi se rad mogao spasiti i kad bi se našao toponim ČENIK ili ČENICA.

    ОдговориИзбриши
  15. B. Antonić13. новембар 2019. 11:23

    Izgleda da je sve u redu s ĆENIČANIMA. Na Googleu sam našao ovo:

    89 crkava hercegnovske opštine......

    Sv. Đorđe, Sutorina (Ćenič), 1650. g. Obnovljena 1875. godine.

    ОдговориИзбриши
  16. B. Antonić18. новембар 2019. 21:19

    Evo još jedna nejasna riječ.

    U rječniku JAZU, dio 4. piše:

    KAMENARAC, m. ključ mačkovački. - U Srbiji u okrugu kruševačkom. Sr. nov. 1875. 188.

    Što je to "ključ mačkovački"?

    ОдговориИзбриши
  17. Belirac18. новембар 2019. 22:58

    Na sr-Vikipediji piše ovo:

    Мачковац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1295 становника (према попису из 1991. било је 1433 становника).

    Историјат
    Место Мачковац је најстарије познато насеље у широј околини данашњег Крушевца које се помиње у писаним изворима из доба Немањића. Уцртано је у историјским атласима који приказују другу половину тринаестог века. Давне 1282. године ово насеље било је место сусрета српских владара краљева Драгутина и Милутина. Назив села Мачковац постао је по ковачима мачева: мач - ковци, Мачковци како се помиње у тринаестом веку, а данас Мачковац који био и главна ковачница мачева српског кнеза Лазара.

    ОдговориИзбриши
  18. Belirac18. новембар 2019. 23:11

    Kamenarac je najvjerovatniji mikrotoponim iz sela Mačkovca.
    Naime, u Rečniku MS navedeno je da ključ može značiti i ovo: "zavoj, krivina reke, okuka, zemljište obuhvaćeno tom krivinom".

    Inače, u RSANU toponim Mačkovac nije zabilježen, iako takvih toponima ima barem osam: Mačkovac .

    ОдговориИзбриши
  19. B. Antonić19. новембар 2019. 08:05

    Moglo bi biti tako. Često u zagonetkama vidim opis "mikrotoponim pokraj..."- Gdje to autori nalaze? Postoji li rječnik mikrotoponima za naše krajeve?

    I još nešto.

    Vidio sam na internetu popis enigmatskih knjiga objavljenih u Srbiji, a sada to više ne mogu naći. Može li netko dati link?

    ОдговориИзбриши
  20. Belirac19. новембар 2019. 10:28

    Đorđe Otašević je započeo izdavati "Rečnik mikrotoponima":

    Ljiljana Otašević, Đorđe Otašević - Rečnik mikrotoponima 1
    Beograd, 2009. 391 str. 21 cm.
    Tvrdi povez. Ćirilica.
    ISBN 978-86-7974-151-6

    Koliko mi je poznato, izašla je samo prva knjiga (slova A i B).

    Navodim samo nekoliko primjera: Bovan, Bovanac, Bovanište, Bovanska gradina, Bovaska kamenica, Bovanski do, Bovanski klanac, Bovanca.

    ОдговориИзбриши
  21. Belirac19. новембар 2019. 10:31

    A što se enigmatskih knjiga tiče, možda ste mislili na ovo: stari sajt ESS-a?

    ОдговориИзбриши
  22. B. Antonić19. новембар 2019. 10:56

    To je taj sajt, hvala.

    ОдговориИзбриши
  23. Belirac19. новембар 2019. 11:14

    Može Vam i ovo biti zanimljivo: "Alma" - Đorđe Otašević.

    ОдговориИзбриши
  24. B. Antonić19. новембар 2019. 13:12

    I ovo je dobro.

    ОдговориИзбриши
  25. B. Antonić19. новембар 2019. 13:55

    Da li je dobar etnik RAČAČANI? To imam u jednom tuđem kvadratu 8x8 (bez opisa).

    Kako bi se nazivalo mjesto?

    ОдговориИзбриши
  26. Slavko Bovan19. новембар 2019. 14:58

    Račak (??).

    ОдговориИзбриши
  27. Zdravko19. новембар 2019. 17:14

    Ne znam kojeg se mjesta stanovnici nazivaju RAČAČANI, ali evo podatka da se stanovnici mjesta RAČAK u Karlovačkoj županiji (HR) nazivaju RAČAKARI, dok se stanovnici mjesta Račice u Istarskoj županiji nazivaju RAČIČANI.
    Oba etnika su zgodna za kvadrat 8x8.

    ОдговориИзбриши
  28. B. Antonić19. новембар 2019. 18:57

    Dobro si našao RAČAKARE. Nisam znao za taj RAČAK. Njegov je genitiv RAČAKA, tako piše u Hrv. mjesnom rječniku.

    Mještani govore RAČAKARI, ali je prihvatljiv i etnik izveden po gramatičkom pravilu: RAČAČANI.

    ОдговориИзбриши
  29. Zdravko19. новембар 2019. 19:54

    Upravo sam u HMJ našao navedene etnike. Tamo je naveden isti naziv i za lokalni i za književni oblik: jd. RAČAKAR, mn. RAČAKARI.

    ОдговориИзбриши
  30. Zdravko19. новембар 2019. 19:55

    HMR

    ОдговориИзбриши
  31. B. Antonić19. новембар 2019. 20:48

    Staro je načelo da se ostavlja mogućnost stvaranja etnika po gramatičkom pravilu ako netko ne zna kako se govori u dotičnom selu.

    Nitko ne može znati etnike za sva sela (a neće svi ni imati HMR). Gramatičkih je pravila manje nego sela pa se mogu naučiti.

    ОдговориИзбриши
  32. B. Antonić23. новембар 2019. 19:43

    Zna li netko kako glasi genitiv od RATALJ (kod Splita).

    Da li je etnik RATALJANI ILI RATLJANI?

    ОдговориИзбриши
  33. Slavko Bovan24. новембар 2019. 15:51

    Možda bi Luka mogao da se raspita?
    Da nisu RATALJCI?

    ОдговориИзбриши
  34. B. Antonić2. децембар 2019. 14:21

    U kojem se izvoru mogu naći potvrde za ove riječi?

    SILJARICA - mjesto u Crnoj Gori između Petrovca i Ulcinja.

    STARI VIR - mjesto u Crnoj Gori kraj Nikšića.

    Imam "Abecedni spisak naselja u SFRJ", Beograd 1981., ali ih u njemu nema.

    ОдговориИзбриши
  35. zarptica.532. децембар 2019. 17:14

    Evo za Stari Vir, ali ne kraj Nikšića:Popis građevina za osnovnu melioracijsku odvodnju i mješovitih melioracijskih građevina od interesa za Republiku Hrvatsku:
    https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2010_07_83_2381.html
    SILjARICA-dobro poznajem Petrovac n/m ali se ne sećam takvog mikrotoponima...

    ОдговориИзбриши
  36. B. Antonić2. децембар 2019. 21:28

    Ja tražim STARI VIR godinama, a ti ga nađe otprve.

    Mnogo hvala.

    ОдговориИзбриши