недеља, 16. фебруар 2020.

VEČE POEZIJE U ČELINCU





У Коноби «Винарије Јунгић» у Марковцу на Трифундан одржано је традиционално вече поезије, музике и вина на којој су уручене награде добитницима 8. Књижевне награде «Славко Јунгић Јесеј» Мирели Гаврановић (1995) из Челинца, Федору Марјановићу (1990), Селени Берић (2004) и Христини Мрша (2006), сви из Бањалуке.
Своје пјесме о вину читали су Миладин Берић, Михајло Орловић, Гојко Мандић, Војислав Ескић и Живко Вујић. Вече су уљепшали пјесник и музичар Борис Иванковић и шансоњер Жељко Пламенац. Водитељ вечери била је Јелена Иванковић, директорка Народне библиотеке «Иво Андрић». Она је истакла да овај догађај организују Народна библиотека «Иво Андрић», СПКД «Просвјета» и «Винарија Јунгић» у спомен на челиначког професора књижевности, пјесника и боема Славка Јунгића Јесеја (1946-2002) иза којег су остале три збирке пјесама: «У води облаци, «Зрење бола» и «Кад смеђа шума сване». Подсјетила је присутне на Јесејев живот и дјело, прочитала неколико његових пјесама и споменула све досадашње добитнике ове књижевне награде.  
Госте су поздравили утемељитељ «Винарије Јунгић» Жељко Јунгић и предсједник челиначког Одбора СПКД «Просвјета» Борислав Максимовић који је одржао бесједу «Значај културно-историјског насљеђа и споменика природе у развоју локалне заједнице».
Организатори Књижевне награде «Славко Јунгић Јесеј» сваке године у новембру расписују конкурс у двије категорије: за књижевне ствараоце млађе од 30 година на слободну тему, а за све узрасте на тему вина и виноградарства. Конкурс, као и сви награђени радови објављују се у «Челиначким новинама».
И овога пута овом догађају присуствовали су бројни љубитељи поезије, музике и вина из Челинца и сусједних општина. 
Борислав Максимовић

2 коментара:

Gojko је рекао...

VINSKA PJESMA

Kad se kaže vino
pomislim na crno
i u onom grozdu
baš na svako zrno

Al' i vino bijelo
ne stoji po strani
kada ja ga pijem
kao da me hrani

Pred čokotom stojim,
a treba da klečim
mirisom njegovim
dušu,evo liječim

Božija je biljka
ta vinova loza
poezija prava,
a ne kakva proza

Raditi na grožđu,
biti vinogradar
važnije je nekom
nego biti vladar

Ni vino ni voda
uzrečica posta
kad nečega nije
ni malo ni dosta

Meni grozdac svaki
na srdašce liči
o tome bih mog'o
u posebnoj priči

Vino nije vino
bez staklene čaše
uz nju ono ide
pogotovo naše

Od milja ga neki
i sa vince krste
misli se na ono
od posebne vrste

Sveti Trifun tu je
da brine o vinu
isto kao otac
o kćerki i sinu
__________________
Ovo je pjesma koju sam čitao na pomenutoj Večeri poezije,muzike i vina.U publici je bio i enigmata-kolega Mirko Stanković.Ova vinarija me je podsjetila na vinariju Pavlomir u Novom Vinodolskom

Slavko Bovan је рекао...

TIO prati i neenigmatske aktivnosti kolega.