Prilog: Gojko Mandić
четвртак, 30. новембар 2023.
OBAVEŠTENJE
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Рок за слање радова за такмичење у састављању словних ребуса и индиреката 11. МЕМОРИЈАЛ СРБОЉУБА СТАНКОВИЋА био је 30. новембар 2023. године.
С обзиром на штрајк поштанских радника у Србији, као и на успореније пристизање поште из бивших југословенских простора, као организатор овог такмичења, Председништво Енигматског клуба НОВА ЗАГОНЕТКА продужава рок за пријем такмичарских радова до 30. де-цембра 2023. године.
Ради веће сигурности приспећа, радови се могу слати и на електронску адресу: miroslav.lazarevic40@mts.rs. И у овом случају, радови се шаљу са шифром, при чему се доствља и идентификација шифре, са именом и презименом аутора, кућном и електронском адресом и бројем телефона.
Радови потписани са шифром аутора биће достављени члановима жирија, а тек по завршетку рангирања састава, биће јавно публикована имена аутора, како би се обезбедила што већа објективност при утврђивању пласмана.
Београд, Председништво
28.
новембар 2023. године
ЕК «Нова
загонетка»
среда, 29. новембар 2023.
IN MEMORIAM
ПРЕМИНУО ТОМИСЛАВ ПОПОВИЋ
У Београду је, после дуже болести, 09. новембра ове године преминуо у 81. години, ТОМИСЛАВ (Мијајла) ПОПОВИЋ, истакнути енигмата, састављач укрштеница и анаграма, дипломирани економиста и шахиста. Сахрањен је 11. новембра у породичној гробници на Градском гробљу у Прокупљу у присуству најближе родбине и пријатеља.
Тома ПОПОВИЋ је рођен 20. октобра 1943. године у месту Вукојевац код Куршумлијске Бање. После основне и средње школе, које је похађао у Прокупљу, завршио је Вишу саобраћајну железничку школу у Београду и Економски факултет у Нишу. У Лексикону српских енигмата (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован ВУКОВИЋ, ЕСС и Алма, Београд, 2007) на страни 298 представљен је Томислав ПОПОВИЋ са сликом, где између осталог пише: „Обављао је разне послове на железници у Прокупљу и Нишу, као и више послова комерцијалне природе, укључујући и руководеће, у индустрији азбестских производа „ФИАЗ“ у Прокупљу. Бавио се и економском теоријом, област привредног развоја, а волео је и музику и књижевност“.
„Прве укрштене речи објавио је у „Топличким новинама“ 1978. године. Састављао је искључиво укрштене речи и скандинавке (касније и анаграме, примедба В. Ш.). Објавио је више од 500 радова. Саставе је публиковао у „Еуреци“ из Горњег Милановца, „Новости енигми“ из Београда, „Топлич-ким новинама“ (Прокупље) и „Народним новинама“ (Ниш), као и у београд ском часопису за старе „Златно доба“ (касније и у „Политикиним“ издањи-ма „Енигматика“ и „Разбибрига“ – прим. В.Ш).
Члан Удружења енигмата „Вук Караџић“ из Београда био је од 1997. до 1999. године а од 2007. до 2023. био је члан ЕК „Нова загонетка“ а био је и члан ЕК „Ниш“. Учествовао је на седам Сусрета енигмата Србије (8. СЕС – Сомбор 2008; 9. СЕС – Вршац 2009: 10. СЕС – Крагујевац 2010, 11. СЕС – По-жаревац 2011; 12. СЕС – Кикинда 2012; 13. СЕС – Врање 2013 и 14. СЕС – Бор 2014.) и на више скупштина ЕСС, ЕК „Нова загонетка“ и УЕ „Вук Караџић“ као и на сусретима енигмата на Сајму књига.
Томислав ПОПОВИЋ је оставио траг и тако што је заступљен у више ениг-матских часописа и књига. Сарађивао је у „Веснику“ ЕК „Нове загонетке“ и „Гласнику“ ЕСС где је објавио текстове везане за енигматику и астрономију (наведено у БИБЛИОГРАФИЈИ СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ Марјана РАДАКОВИ-ЋА, ЕСС и Алма, Београд, 2012). У „Гласнику“ број 18 (јули 2008) је објављен АДРЕСАР ЕНИГМАТСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ ЗА 2008. ГОДИНУ где се Томислав ПОПОВИЋ наводи са адресама у Београду и Прокупљу и да је члан ЕК НЗ. У АЛМАНАХУ СУСРЕТА ЕНИГМАТА СРБИЈЕ 1- 17 (1998 – 2017), приређивача Крсте ИВАНОВА (ЕСС, ЕК „Бор“, Бор 2017) наводи се да је Тома ПОПОВИЋ био на 7 СЕС-ова и да је на 11. СЕС-у Пожаревцу 2011. године са екипом ЕК „Нова загонетка“ освојио 3. место на Првенству Србије у састављању анаграма, и да је на 14. СЕС-у у Бору 2014. године освојио 3. место на Првенству Србије у састављању анаграма и 1. место екипно као члан ЕК „Нова загонетка“ на Првенству Србије у решавању загонетака.
У књизи „УКРШТАЊЕ РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ и Миодраг ТОШИЋ, ЕК НЗ и Алма, Београд, 2014) спомиње се као аутор 2 скандинавке у збирци „МАМУТСКА СКАНДИНАВКА“ (Славко БОВАН и сарадници, Кикинда 2012) и као квалитетни састављач укрштених речи у попису енигмата који су се бавили овом енигматском дисциплином.
У књизи „ПРИЧА О АНАГРАМУ“ (Динко КНЕЖЕВИЋ, Алма, Београд, 2021) помиње се Томислав ПОПОВИЋ као изузетан састављач анаграма. У првих 500 бројева „ЕНИГМАТИКЕ“ (издање Хупера и Политике) објавио је чак 182 анаграма. Доноси се један његов анаграм : СЛАВИШ И КУП У АФРИЦИ И ШУТ МОНДОБАСКЕТА! (РЕШЕЊЕ: СВЕТСКИ ШАМПИОНАТИ У ФУДБАЛУ И КОШАРЦИ) са којим је победио у једном циклусу МЕМОРИЈАЛА ВЕСЕЛИНА ПАТРНОГИЋА.
У монографији „ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ БЕОГРАД (1986 – 2021)“ (УЕ „Вук Караџић“ и ЕСС, Београд, 2023) аутора Ратка Б. СТОЈКОВИЋА у списку чланова овог Удружења Томислав ПОПОВИЋ се налази на 211. месту (по азбучном списку) од 289 чланова, где пише да је из Прокупља и да је члан од 1997 – 1999. године.
Монографија „ЕНИГМА – 70 ГОДИНА“ (Јован ВУКОВИЋ, Крста ИВАНОВ, Марјан РАДАКОВИЋ; ЕСС, ЕК „Нова загонетка“ и ЕК „Бор“; 2023) је посвети-ла значајно место истакнутим сарадницима, тако да је Томислав ПОПОВИЋ заступљен у списку сарадника са сликом на 81. и 83. страни, као и на стра-нама посвећеним јубилејима овог часописа. На прослави поводом 70 годи-на „Новости Енигме“ добио је јубиларно признање!
Делатност и стваралаштво Томислава ПОПОВИЋА у енигматици је врхунско тако да је остварио велики број изузетних укрштеница и анаграма, за шта је више пута награђиван. Поред тога био је изузетан шахиста, носилац титуле мајсторског кандидата из времена када је наступао за Шаховски клуб „Топличанин“ из Прокупља. Учествовао је и на седам шаховских турнира енигмата на Сусретима енигмата Србије и освојио једно прво место (у Вршцу на 9. СЕС-у 2009) и 6 других места (од 2008. до 2014). По пензионисању и доласку у Београд био је члан пензионерских екипа при Геронтолошком центру у Београду.
Иза Томе су остала два сина : Иван и Мирко и два унука Алекса и Богдан које је он неизмерно волео. Мирко са сином Богданом живи у Холандији где је Тома често боравио, док Иван и Алекса живе у Београду. Млађи син Мирко је послао текст о признањима и медаљама свог оца чиме је допри-нео да се употпуни ин мемориам. На крају тог текста Мирко је написао: „Имам још једну малу опаску, мало је личне природе, али говори доста о његовом карактеру а ја бих рекао и природном таленту за анаграме. Наиме, зимус, док је био болестан, реновирао сам стан у Нушићевој улици бр. 17. И он није могао никако да ми помогне, јер је био и болестан а и стар, пензионер једноставно. Предложио сам му да ми помогне тако што ће направити анаграм на тему: НУШИЋЕВА СЕДАМНАЕСТ…Његово решење је било: А НАМЕСТИЋЕШ СВЕ У ДАН!!!“
Опраштајући се од Томислава ПОПОВИЋА, дугогодишњег сарадника „Новости Енигме“, „Политика Енигматике“ и „Политика Разбибриге“ као и члана Енигматског савеза Србије преко ЕК „Нова загонетка“, констатујемо да смо изгубили вредног и одличног енигмату. Нека му је вечна слава и хвала.
В. Шарић
STANKO ŠARAC PIŠE
Ukrižaljčeni studij
Sve češće se pojavljuju (i objavljuju!) zanimljive zgode koje nas zagonetače podsjećaju na neko drugo vrijeme i poslove. Čini mi se da sadašnja tehnika i tehnologija „dobro podnose“ naše bilješke i prisjećanja i tako osvježavaju sjećanja na kolege, prijatelje, zagonetačka druženja. Sve za naše dobro.
Korisna je stvar što se objavljuju sačuvane fotografije s naših susreta, natjecanja. Kamo sreće da je više sačuvanih uspomena koje bi se vremenom mogle sustavno srediti. Stoga moramo pohvaliti i podržati Neumornog Štefa, svestrane Jovana i Nedjeljka koji (uglavnom!) imaju najviše informacija. Naravno, Slavko je svojim radom posve promijenio brzinu širenja informacija i tako sigurno doprinosi međuzagonetačkoj suradnji.
Ovo je moj posve subjektivan, doprinos tim nastojanjima.
Listajući registratore sa kopijama objavljenih radova uočio sam i svoje rukopisne bilješke koje su vezane za moj studij u Zagrebu. Zahvaljujući Nedićima (Nedjeljkova preporuka i Jovanova suradnja!) dobih i traženu kopiju pa i ova bilješka može biti kompletirana.
Prvi moji radovi su objavljivani za vrijeme školovanja u Ljubuškoj Gimnaziji. Po završetku Gimnazije, upisao sam se na Pravni fakultet u Zagrebu.
Na dan upisa na fakultet, 19.09.1974. objavljena je moja „Čarobna križaljka“ u Čvor razbibrizi br. 211. Uz sačuvanu (ne baš dobru!) kopiju stoji bilješka „Upis na Pravo“. Zahvaljujući trudu J.Nedića dobio sam prihvatljivu kopiju te križaljke.
Ta bilješka me ponukala na daljnje pretraživanje koje je pokazalo da imam i bilješku uz križaljku objavljenu u tjedniku „Vikend“ br. 544. na lik V-18: „objavljeno 25.10.1978. na dan kada sam diplomirao!“. Mogao bih danas reći da je studij bio čaroban, poput moje križaljke.
Tako je i zagonetaštvo „pratilo“ moj studij na Pravu, od prvog do zadnjeg dana. Kasnije su profesionalne obveze došle u prvi plan i tako je bilo sve do umirovljenja. Bilo je nešto i zagonetačkih ostvarenja tijekom tog perioda. Napokon se zagonetaštvo pomalo vraća, uz obiteljske obveze prema unučadi, pa su i češće mogući susreti s kolegama koji punom parom brode zagonetačkim vodama. A tu se uvijek nađe i tema iz naše prošlosti… Poput nedavne Borisove fotografije koja poziva na prisjećanje i rekonstrukciju događaja (prava istraga, rekli bismo mi pravnici!)
Zagreb, 29.11.2023.
Stanko Šarac