понедељак, 3. фебруар 2025.
REČ PO RIJEČ (2196)
VIZANTIJSKI SULTAN
Roman Selžuka Altuna, turskog pisca rođenog 1950. godine.
Prikaz romana na sajtu izdavačke kuće “Laguna”:
Godine 1453. Konstantin XI je poginuo u odbrani Carigrada od otomanskih osvajača, ali njegovo telo nikad nije pronađeno. Legenda kaže da je prebegao đenovljanskim brodom, izbegavši sigurnu smrt od turske ruke i postao Besmrtni car.Pet vekova od njegovog nestanka tri misteriozna čoveka povezuju se s mladim profesorom iz Istanbula. Kao članovi tajnog društva, koje zaostavštinu Besmrtnog cara prenosi na potonje generacije, obznanjuju mu da upravo on nastavlja vladarsku lozu. Da bi preuzeo kontrolu nad ogromnim bogatstvom, moraće da ispuni poslednje želje svojih predaka: da prođe kroz teške i misteriozne obrede inicijacije, koji će snagu njegove volje staviti na ozbiljnu probu.Mladi profesor polazi na put koji ga vodi ka srcu tajne epskih razmera i nesagledive istorijske važnosti. Preplićući istoriju i fikciju, razotkrivajući tajne drevnog Konstantinopolja i savremenog Istanbula, Vizantijski sultan nas vodi zamršenim stazama prošlosti do uzbudljivog i neslućenog raspleta. Ako ste uživali u romanima Umberta Eka, ovo je prava knjiga za vas.
„Čitaoci umorni od beskonačnih obrada Da Vinčijevog koda biće iznenađeni i nagrađeni novim, osvežavajućim Altunovim pristupom temi. Uz mnoštvo manje poznatih detalja o Vizantijskom carstvu i dozu karakterističnog humora, Altun nam je podario istinski originalno delo.“ – Publishers Weekly
недеља, 2. фебруар 2025.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
ZRNCA (A322)
ANAGRAMNA ROGOVKA
On kada se daje
to je reč, ne kletva,
a sa rogom već je
suprotno od sjetva.
Gojko Mandić
REČ PO RIJEČ (2195)
BLJUŠT
Bljušt (lat. Tamus communis) višegodišnja je monokotiledona povijuša iz familije Dioscoreaceae. Poznat je i pod nazivima bljušć, bljust, kuk, kuka, kukača, kukovina, zmijino grožđe i „crna ruka“. Bljušt može da dostigne dužinu od 1—3 metra. Korenje je gomoljasto odebljalo, 20—30 cm dugačko i 5—10 cm široko. Stabljika je vijugava, a listovi su najčešće duboko srcasti, šiljasti, tamnozeleni i naizmenično poređani. Takav oblik listova podložan je varijacijama. Cvetovi bljušta su žućkasti i neugledni, složeni u grozdaste cvatove, koji izbijaju iz pazuha listova, a cvetaju u maju i junu. Plodovi su okrugle, crvene bobice, koje u sebi sadrže 3—5 semena. Od 4 do 6 bobica čine grozd. Bljušt raste po senovitim, najčešće bukovim šumama, po poljima i vlažnim mestima, a često se penje uz ograde, grmlje i živice. Jestivi su prolećni izdanci i vrhovi mladih stabljika bljušta. Bobice su bogate šećerom i pektinom. Slatkastog su ukusa, ali deluju nadražujuće i purgativno, pa se smatraju otrovnim. Podzemni delovi biljke takođe su otrovni.
(Vikipedija)
.jpg)
