Danas radim 400. skandinavku za TV Reviju ("Politika", petkom). Rad za ovaj list se znatno razlikuje od rada za enigmatske listove (makar, tako ja to shvatam), te ima neke svoje specifičnosti zbog šarolike čitalačko/rešavačke publike. Broj od 400 komada nije mali (tapšem se po ramenu) ali valja kazati da je pre skandinavke išla klasična ukrštenica.
Ovo je prilika da kažem da sam do ovog posla došao zahvaljujući Draganu Nikoliću, uredniku "Enigmatike" koji je ranije radio ukrštenicu za ovaj list i koji me preporučio redakciji.
Interesantnu pričicu vezana za ovo već sam pričao, ali ponoviću je.
Dakle, pre devet-deset godina javi mi se Dragan Nikolić i pita da li bih radio (da li mogu ispuniti tehničke preduslove, te da li mogu pratiti sedmični tempo izlaženja) za TV Reviju. Rekoh da bih mogao, te mu zahvalih što se mene setio, mene koji sam "iz provincije, s kraja sveta...". On mi reče da će me preporučiti, te mi ubrzo javi da je sve u redu i da mogu da počnem. Koji sat kasnije zove me da kaže da je došlo do "greške u koracima" te da je paralelno neko drugi iz redakcije dogovorio da ukrštenicu radi Toma Vukadinović. Dobro, šta je tu je, zahvalim se Draganu...
Ubrzo me zove Toma, i kaže da je čuo za ovaj raskorak u dogovorima.
"Dobro, sve je u redu, ti si u Beogradu... bolje je da ti radiš" - rekoh.
"Ne! Tebi je potrebnije da zaradiš koji dinar! Radi ti!" - reče Toma.
Tada mu zahvalih na kolegijalnom postupku, a to činim i ovog puta.
Ovo ponavljam često kako dobar primjer kolegijanog postupka kolega Nikolića i Vukadinovića.
Sa redakcijom imam korektan odnos. Honorari jesu mali, ali prilično su redovni. Kod sakandinavki se trudim da budu aktuelne, vezane za trenutno dešavanje na TV ekranima. Najmanje su dva tematska pojma, najčešće tri, ali bilo je slučajeva kada uvrstim i po 7-8 filmova nekog (poznatog) glumca.
(Ova skandinavka koju prilažem je slučajno odabrana fotografija jedne ranije skandinavke koju sam imao u jpg formatu, nisam kontrolisao da li je ovo gotova verzija ili verzija pre korekture. Dakle, ovdje služi samo kao ilustracija uz tekst)
I da se broji do 400 (po jedan) pa nije malo. Teraj dalje...
ОдговориИзбришиU mojim retkim susretima sa Vukadinovićem, sećam se jednog u Beogradu (neka proslava, okupljanje zbog ko zna čega-više se i ne sećam) kada je "uzeo banku" i nahvalio me pred dosta iskusnih enigmata, tada, kao baš, baš mladog. Skoro da mi je bilo i neprijatno. Ali, on je to uradio tako prirodno i, rekao bih, sasvim iskreno, pa čovek mora da se oseća lepo.
Naravno, prijalo mi je, jer tada sam bio jako mlad.
Ovo (pošto ga Slavko pomenu) kažem, naravno, zbog Tome, a ne zbog sebe.
Dokaz da neko može da bude veliki i da nema nikakav problem (ni sujetu) da hvali one koje misli da zaslužuju, makar i dosta mladje od sebe.
Za ovaj gest prema Slavku nisam znao, ali, onoliko koliko ga poznajem-ne čudi me.
Saša Čolaković
Ovo je toliko redak slučaj kolegijalnosti među enigmatičarima da ga je svakako trebalo obelodaniti. Koliko je samo suprotnih slučajeva ispunjavalo i ispunjava našu enigmatsku svakodnevicu. Pokojni BP i ŽP su, na primer, imali toliko sukoba oko sitnih i krupnijih tezgi da ispada da su poslednje godine života proveli svađajući se i otimajuđi se često i oko mizernih poslova.
ОдговориИзбришиNisu rijtki slučajevi kolegijalnosti, ali se (očigledno) o njima manje priča.
ОдговориИзбришиOvo što sam napisao bilo je upravo ovako i ja to često pominjem.