JULIJA PRIMICOVA
Julija Primic (1816 -1864)
bila je pesnička muza i neuzvraćena ljubav Franca Prešerna.
Kao Petrarka Lauri, tako je
i Prešeren ispevao Sonetni Venec (Sonetni Venac) svojoj dragoj. Svaki novi
sonet počinje poslednjim stihom prethodnog. Tih četrnaest stihova koji se
ponavljaju čine poslednji, petnaesti sonet — magistrale. Slova kojima počinju
stihovi magistrala daju ime njegove drage: Primicovi
Juliji.
1 коментар:
Mala korekcija: akrostih ne glasi PRIMICOVI JULIJI, nego PRIMICOVI JULJI. Sonet ima 14 stihova, a onako bi imao 15. Evo ga u originalu:
Poet tvoj nov Slovencem venec vije,
Ran mojih bo spomin in tvoje hvale;
Iz srca svoje so kali pognale,
Mokrocvetoče rož'ce poezije.
Iz krajev niso, ki v njih solnce sije;
Celčas so blagih sapic pogrešale,
Obdajale so vtrjene jih skale,
Viharjev jeznih mrzle domačije.
Izdihljaji, solze so jih redile,
Jim moč so dale rasti neveselo,
Ur temnih so zatirale jih sile.
Lej 1 torej je bledo njih cvetje velo,
Jim iz oči ti pošlji žarke mile,
In gnale bodti nov svet bolj veselo.
Постави коментар