субота, 20. јун 2015.

EVERGRIN (386)

Kviz 36, 04.07.1973.
(Prilog: Jovan Nedić)

4 коментара:

  1. Za današnje pojmove, vrlo neobični ulazi u opisna polja.

    ОдговориИзбриши
  2. Pa baš zato sam i predložio objavljivanje te skandinavke... U Hrvatskoj već odavno uopšte nema ulazaka u opisna polja te se time izgubila jedna moguća prednost skandinavki nad klasičnim križaljkama. Npr., u jednoj sam skandinavki nedavno vidio vrlo nepoznat pojam ANAR, a da je bilo dopušteno ulaženje u opisna polja, moglo je biti npr. RANAR.

    ОдговориИзбриши
  3. Verovatno su strane skandinavke bile uzor. U Grckoj skandinavci je svako drugo polje
    (a ponegde i vise) uslo u opisna polja.

    ОдговориИзбриши
  4. Jovane, video sam da su slova A i N u rešenoj akroskandinavci zelena, čime je valjda skrenuta pažnja na nerešivost. Da su mene pitali, kao teža odgonetka bi, umesto svih onih 7 komada, bio naveden pojam organdi (i Itir, zbog t), pa bi se do Anara lako dolazilo, kako god ga opisali.
    Inače, ANAR je jedan od najučestalijih četvoroslova, jer sadrži duplirani najfrekventniji samoglasnik, najfrekventniji suglasnik N i treći po učestalosti - R (to znači da se teoretski češće sreću samo ANAN, ANAT i ANAS). Uobičajeni opis kod nas već decenijama, možda i vekovima, glasi "grad u Iranu na reci Namaki", a moram da priznam da ni ja nisam znao da postoji figura sa tim imenom u nordijskoj mitologiji (ispostavilo se da je to prilično bitan lik, otac Torove majke Jord iliti Torov deda).
    Meni je najbliži opis "nemačka pevačica, bivši fokal dueta Rozenštolc" - Ana R. (original ima dva N).

    Inače, nemam ništa protiv ulaznih polja jer se mnogi enigmatizmi koji počinju vokalima tako mogu izbeći, ali u većini savremenih enigmatskih izdanja su nepoželjna.

    ОдговориИзбриши