Vrlo lepo kazivanje, doduše, malo idealizovano i udešeno prema ličnim interesima, sa jasnom porukom da je važnije šta se priča nego šta se radi, i da je važnije kako se predstavljamo nego kakvi smo u stvari.
Teorijski, tu jeste sve na svom mestu, samo zapažam i malu neusklađenost sa praksom. Možda je do mene, možda to tako treba u kulturnom svetu, možda je licemerje naša budućnost, ali pošto sam ja glup i nazadan, lepa, a šuplja reč odavno ne može da zavede i između redova uvek tražim suštinu.
U suštini, autor je rekao sledeće: "Ja sam do juče pisao da je Milorad Živanić lopov, nabrajao sam njegove lopovluke i trudio se da vasceli intelektualni i kulturni enigmatski svet ubedim da je on dripac, ali nisam ponudio nijedan dokaz, niti sam imao osnov za podnošenje tužbe. Drugim rečima, ja sam nekritično, netolerantno, da prostite, iskompleksirano i sujetno, i bez ikakvog uvažavanja satanizovao bivšeg predsednika ESS - a, vređao i omalovažavao njegov rad, lik i delo, a sve s ciljem da ga sklonim jer su nam se priroriteti razlikovali: ja sam hteo da se sve najlepše priča, a da se ništa lepo ne radi, a on je hteo obrnuto."
Između redova piše i: "Mi koji volimo da imamo određeni tretman i status i da napredujemo do groba donosimo korist enigmatici tj. sebi kroz podršku onim predstavnicima enigmatskog sveta, ako treba i mulja, koji su u stanju da nas, s oproštenjem, časte šniclom ili nekim sličnim jestivom, ko ne može da plati ne treba ni da postoji, a kad se najedemo reći ćemo da smo intelektualci i kulturan svet koji se bori za enigmatsko stvaralaštvo. To ništa ne košta, a lepo zvuči, pa nek se čitaoci našeg glasila dive našim medenim rečima".
Bilo bi dobro da saznamo ko je autor uvodne riječi.
ОдговориИзбришиSve je rečeno i svaka je na mjestu.
Vrlo lepo kazivanje, doduše, malo idealizovano i udešeno prema ličnim interesima, sa jasnom porukom da je važnije šta se priča nego šta se radi, i da je važnije kako se predstavljamo nego kakvi smo u stvari.
ОдговориИзбришиTeorijski, tu jeste sve na svom mestu, samo zapažam i malu neusklađenost sa praksom. Možda je do mene, možda to tako treba u kulturnom svetu, možda je licemerje naša budućnost, ali pošto sam ja glup i nazadan, lepa, a šuplja reč odavno ne može da zavede i između redova uvek tražim suštinu.
U suštini, autor je rekao sledeće: "Ja sam do juče pisao da je Milorad Živanić lopov, nabrajao sam njegove lopovluke i trudio se da vasceli intelektualni i kulturni enigmatski svet ubedim da je on dripac, ali nisam ponudio nijedan dokaz, niti sam imao osnov za podnošenje tužbe. Drugim rečima, ja sam nekritično, netolerantno, da prostite, iskompleksirano i sujetno, i bez ikakvog uvažavanja satanizovao bivšeg predsednika ESS - a, vređao i omalovažavao njegov rad, lik i delo, a sve s ciljem da ga sklonim jer su nam se priroriteti razlikovali: ja sam hteo da se sve najlepše priča, a da se ništa lepo ne radi, a on je hteo obrnuto."
Između redova piše i: "Mi koji volimo da imamo određeni tretman i status i da napredujemo do groba donosimo korist enigmatici tj. sebi kroz podršku onim predstavnicima enigmatskog sveta, ako treba i mulja, koji su u stanju da nas, s oproštenjem, časte šniclom ili nekim sličnim jestivom, ko ne može da plati ne treba ni da postoji, a kad se najedemo reći ćemo da smo intelektualci i kulturan svet koji se bori za enigmatsko stvaralaštvo. To ništa ne košta, a lepo zvuči, pa nek se čitaoci našeg glasila dive našim medenim rečima".