REAGOVANJE

Piše: Snežana Stamenković Jovanović

Прочитах управо Езопову басну коју сте поставили у рубрици "Реч по ријеч" (1089) на коју бих се могла надовезати једном својом

ЖАБАЦ  ЛЕТАЧ

          Чуо дечак од свог деде да су се у прошлости жабе гаталинке користиле за предвиђање кишовитог времена па ухвати једног жабца пошто, како му је речено, само мужјаци певају и то затворених уста.

          Стави је у теглу да се и сам увери у то гатање. И гле чуда, сваки пут пред кишу, непогрешиво, ова се спретно успентра уз постављене мердевине до мале платформе и огласи препознатљивим крекетањем које је подсећало на лајање.

          Али жабцу живот у тегли беше досадио. Недостајала му је његова бара, његов терцет, пријатељице... Једном приликом док је са дечаком читао на Интернету о необичној и реткој појави да жабе "падају са неба", помисли да су то његове рођаке летачице које још није стигао да упозна, те пожеле и он да испроба то летење.

          - Кре, кре - обрати се дечаку - Наш род је твојој врсти верно служио вековима и пре открића барометра. За будуће потомке нисам сигуран јер колико видим из дана у дан у Европи нас је све мање а у Белгији нас више и нема. Зато те молим да ме вратиш кући да продужим своју врсту. Али пре тога хтео бих нешто да пробам, оно што никад нисам. Зато ме на кров твог солитера попни и ту ћемо се поздравити.

          Дечак се растужи али није могао да порекне разлоге свог љубимца те удовољи жабчевој жељи. Видевши то, жабац му утешно рече:

          - Купи троногу жабу, постави је у дневну собу и окрени према улазним вратима. Кажу да то доноси срећу и богатство. Збогом драги дечаче! - то рече и скочи.

          - ЈУПИИИ! - узвикивао је узбуђени и усхићени жабац.

          Летеше он тако слободним падом неко време кад дуну нагло неки љут ветар. Подиже се ковитлац, поиграваше се с жабцем, испреврташе га, час га подизаше па пусташе да пропадне, поново га усисаше па испљунуше као да је нешто гадно. Онда се одједном све утиша а ошамућени мајстор за пентрање паде право као жртва стихије у старо гнездо на димњаку једне куће.

          - ЈУ! ПИлићи моји. Једном и мами нешто са неба да падне - запрепасти се рода радујући се неочекиваном ручку. Нахрани своје птиће и испрати их на први лет.

          - Тако се лети! - то рече и придружи се својој деци.