JUČE U BEOGRADU (2)

Nakon što sam preživio snimanje u Sibiru, valjalo je nastaviti sa aktivnostima sve po spisku. Nastavak je u „Mažestiku“, ekskluzivnom restoranu koji je poznato okupljalište poznatih enigmata. Stižem oko 16.30 a tamo za enigmatskim astalom dvojica Hercegovaca sa punim uvažavanjem (Čitaj: „Ko šljivi sekretara. Napomena: umjesto „šljivi“ pronađi drugi odgovarajući izraz) dočekuju trećeg Hercegovca. Osvrćem se oko sebe. Restoran je dupke pun, ali nema drugih poznatih lica. Jebote (ne može drugačije da se kaže!!!) pa ovi Hercegovci okupirali enigmatski astal! Bojažljivo prilazim, sve razišljajući koga još da pozovem da nam se pridruži da malo popravimo situaciju. Dok ja razmišljam, stiže i konobar. Neki ljubazan čovjek, odmah uzvihnu:“O, dobar dan,..nije Vas odavno bilo,...dobro došli...šta ćemo danas?“. Osvrćem se, gledam gdje su sakrili kameru, ali jok, nema je (Ova dvojica koji su me čekali u busiji se smješkaju. Mora da im je drago što su u društvu poznate i važne face!). Izgleda da imam prepoznatljivu njušku...ili me se čovjek sjeća sa posljednjem sastanka Predsjedništva ESS održanog na istom mjestu?!

Počinjemo prijatno čevrljanje o svemu i svačemu, prvo na preskok, a onda diskusija po pojedinostima. Neki piju rakijicu, a neki pijemo kaficu razgovorušu. Prvo podnosim izvještaj o kvizu (Kažu: „Nije loše!“), pa onda pričamo o običnim stvarima (porodica, kuća, posao, penzija, raštan sa suhim mesom, vrijeme, ...). Potom krećemo o onome što nas (i vas) najviše interesuje – O enigmatici. Bilo je sadržajno i korisno. Dobih kritike jer nisam donio EKK kalendare (rekoh: "Dobiće svi koji su zaslužili"), pa se dogovorismo o postupku oko izrade brošure „Zaštićene vrste“. Bilo je i nekoliko izuzetno važnih tema:

-Nismo se složili oko toga da li EKK treba da ima kandidata za predsednika ESS. Dvije trećine prisutnih insitiraju da se uputi zvaničan dopis sa imenom kandidata u ime EKK, a 33% je za „NE“. O samoj (ne)aktivnosti ESS nismo pričali duže od minut. Piriznajem da sam pomenuo izostanak adekvatne podrške ESS akciji EKK (utina i droplja), ali to svoje nezadovoljstvo ću javno iskazati na nadležnom mjestu prvom prilikom.

- Potpuni konsenzus smo postigli da je ESS izvršio dobar izbor domaćina sledećih Susreta enigmata Srbije. Rekoh šta sam nezvanično saznao i da mi je baš drago. Dvojac preko puta inistira da na TIO odmah objavim tu vijest jer je stvarno taj grad idealan za Susrete te treba pohvaliti tu odluku. Rekoh da Predsedništvo ESS još nije kazalo da su SIGURNO BAŠ TU Susreti, te čekam zvaničnu objavu. U svakom slučaju podržavamo! (Čekamo da se pojavi na Sajtu, a u međuvremenu se spremamo za SES. Trebalo bi da to bude pun pogodak).

-Nismo se složili ni oko toga zašto nema pozitivnih komentara na pozitivne stvari na TIO. Najnoviji povod je „Pjer“ ili „Germanikus“. Ponovih svoj stav o tome (i potkrijepih pominjanjem drugih objava koje su takođe slabo podržanje „tapšanjem“ – Bor, Enigmatska sekcija, Ogijeva košarka,...). Moji sagovornici imaju mišljenje s kojim se ne slažem. Mislim da ljudi jednostavno neće da troše mastilo na pisanje pohvala i tu se neće ništa mnogo izmijeniti. Rekoh, dobro je kada nema pljuvačine, a za pohvale će biti vremena.

Uh, priči nikad kraja. Bacismo pogled na sat, a ono već 18.00. Valja nama poći na drugu lokaciju. Dobri domaćini uvažavaju rijetkog gosta (rijetku zvijerku) i kažu da hoće da me vode na najbolje ćevape u gradu Beogradu. Hajde, rekoh, ali da pohitimo. Pričamo (koliko ko ugrabi priliku da priča!) usput, a usput nam je i galerija sa karikaturama. Zatvorena! Slikam se pred galerijom i plakatom. Moram to sačuvati za neku sledeću godinu da kažem: „Ih, kada sam ja još predvidio da će Migo dobiti „Pjera!“.

„Valter“ ne brani ćevape. Odlični! Ni točeno pivo nije rđavo, ali je hladno (S godima sam postao zimogrožljiv!). Priči nikad kraja, ali valja stići na bus. Iako tražim da se tu ispozdravljamo, ugledni članovi EKK inistiraju da ukažu puno poštovanje članu rukuvodstva najboljeg EK u ovom dijelu svijeta, pa me prate (pješke 20-25 minuta) na stanicu.

Predajem paket za Nevesinje, sjedam u bus za Kikindu, šaljem više SMS-ova iz busa i srećno stižem u Kikindu.

(Sada vi mislite: Ih, koliko si najavljivao, mislili smo da ćeš nešto pameto napisati)