Ako vas na trenutke ovo moje pisanje podseti na Đuzu iz serije "Više od igre" ("Ja sam prvi koji je..."), verujte, nije mi bila namera. Čitam ovaj tekst i evociram uspomene na ta davna vremena. Jedino što, ne znam zbog čega, Dejan Pataković nije izneo pravu istinu o nastanku "Hupera". Naime, pravi inicijator izlaska "Hupera" je moja malenkost. I ko zna da li bi uopšte izašao da nije bilo mene. Elem, evo kako je bilo. U to vreme sam ispred redakcije "Enigme" određen da budem saradnik od prvog broja časopisa "Pop Rok". Pravio sam velike tematske skandinavke (pop i rok grupe i njihovi hitovi) a teme sam dobijao od urednika Saše Gajovića i tada člana redakcije a danas uvaženog pisca Vladislava Bajca. Tada sam studirao u Beogradu te sam jednom nedeljno dolazio u redakciju "Pop Roka" (kasnije prostorije "Hupera") gde sam imao prilike da upoznam legende naše pop rok scene: Boru Đorđevića, Dejana Cukića (takođe član i saradnik redakcije!), Kikija Lesendrića i druge. Pošto su me svi u redakciji zavoleli predložio sam Gajoviću ideju da pokrenu enigmatski list jer posle gašenja "Mozaika" 1981 (punih devet godina!) "Politika" nije imala časopis takvog kalibra.Saša je bio oduševljen idejom i ja sam dobio zadatak da osmislim koncepciju lista. Sećam se da sam ceo list formata "Male Eureke" sam napravio i imao sastanke sa gorepomenutim Patakovićem... Tek sam kasnije u "Enigminoj" redakciji saznao da sam "ispao iz kombinacije" i da će časopis uređivati pok. Milan Jelenković. Ostalo je manje-više poznato. Pošto smo bili dobri drugari, Jelenković me je zamolio da budem stalni saradnik "Hupera" i još me je pitao da li može da iskoristi neke radove iz moje "Male Eureke" (nekoliko ih je i završilo u prvom broju). Tako sam sve do kraja 1992 kada sam otišao u Nemačku bio najplodniji saradnik "Hupera". A sad evo kako je nastala "Razbibriga". Pataković kaže: "Lično sam se borio kao lav da pokrenem još jedan list..." Istina je sledeća. Kako je pok. Vesa Patrnogić bio dobrodušan i neposredan čovek brzo smo se sprijateljili nakon mog dolaska iz Nemačke. Ne znam koji je povod bio (verovatno neki jubillej "Hupera"), ja i Vesa smo proveli maltene čitav dan u prijatnom druženju i ćaskanju. Bili smo i u nekom kafiću i uz njegovo društvo ostali do kasno. Tu sam mu ja izložio ideju zašto ne bi "Politika" pokrenula još jedan enigmatski list koji bi izlazio kao i "Enigmatika" dvaput mesečno. Budući da sam tada bio bez posla ponudio sam se za urednika. Ostalo je samo još da Vesa pita Patakovića i da list krene. Naravno, da li zbog krize ili nekog drugog razloga, list nisam uređivao ja već su i to natovarili na Vesina leđa! Eto, toliko od mene, nadam se da sam bio zanimljiv.
Rešad je u pravu, ovo nije prava istina o HUPERU! Tačno je jedino da je on dao ime. Dejan Pataković je veliki prevarant i samoreklamer, koji se hvalio da nikada nije ispunjavao enigmatske radove. Gurao je svoju kćerku, koja je pola HUPERA, pisala o muzici. Pare od sponzora je koristio za njena putovanja po festivalima, a ona je prevodila članke iz stranih časopisa i potpisivala ih. On je tvrdio da HUPER opstaje samo zahvaljujući tekstovima o muzici. A, to je časopis, koji je u to vrijeme, jedan od rijetkih koji je POLITICI donosio profit. Kada je Milan umro, Dejan je održao govor, i odmah poslije par dana iz HUPERA izbacio enigmatiku (Boža Dorkin je napravio glavu za novi enigmatski list ENIGMATIKA), želeći valjda da dokaže svoju tvrdnju o lošoj ’’prođi’’ enigmatskog dijela u listu i prepustio enigmatiku novom listu. Vrijeme je pokazalo ko je bio u pravu: nakon nekog vremena, zbog veoma skupog izdavanja HUPERA i slabog tiraža, POLITIKA gasi HUPER. ENIGMATIKA izlazi i danas. Patakovićka se još neko vrijeme muvala od redakcije do redakcije u POLITICI i napustila je. O tome kako je Milan dobio list i kakva je uloga Žike Minovića, tadašnjeg generalnog direktora POLITIKE, zna dosta Momir Vučenović. Kada sam oformio ekipu za RAZONODU (Zoran, Milan, Toma, Boža i ja), često sastajalište nam je bilo poslije podne u redakciji ENIGMATIKE gdje smo pomagali Milanu pri korekturi. Dejan to nikako nije mogao da podnese i stalno je nešto prijetio. Iako nigdje nije pisalo, znao je ko radi RAZONODU i nije mu bilo pravo. Zbog Milanovog rada u enigmatskom listu u POLITICI i Tominog na RTS, radovi u RAZONODI se nisu potpisivali, jer oni nisu smjeli da se ’’pojavljuju’’!
Ako vas na trenutke ovo moje pisanje podseti na Đuzu iz serije "Više od igre" ("Ja sam prvi koji je..."), verujte, nije mi bila namera.
ОдговориИзбришиČitam ovaj tekst i evociram uspomene na ta davna vremena. Jedino što, ne znam zbog čega, Dejan Pataković nije izneo pravu istinu o nastanku "Hupera". Naime, pravi inicijator izlaska "Hupera" je moja malenkost. I ko zna da li bi uopšte izašao da nije bilo mene.
Elem, evo kako je bilo. U to vreme sam ispred redakcije "Enigme" određen da budem saradnik od prvog broja časopisa "Pop Rok". Pravio sam velike tematske skandinavke (pop i rok grupe i njihovi hitovi) a teme sam dobijao od urednika Saše Gajovića i tada člana redakcije a danas uvaženog pisca Vladislava Bajca. Tada sam studirao u Beogradu te sam jednom nedeljno dolazio u redakciju "Pop Roka" (kasnije prostorije "Hupera") gde sam imao prilike da upoznam legende naše pop rok scene: Boru Đorđevića, Dejana Cukića (takođe član i saradnik redakcije!), Kikija Lesendrića i druge. Pošto su me svi u redakciji zavoleli predložio sam Gajoviću ideju da pokrenu enigmatski list jer posle gašenja "Mozaika" 1981 (punih devet godina!) "Politika" nije imala časopis takvog kalibra.Saša je bio oduševljen idejom i ja sam dobio zadatak da osmislim koncepciju lista. Sećam se da sam ceo list formata "Male Eureke" sam napravio i imao sastanke sa gorepomenutim Patakovićem... Tek sam kasnije u "Enigminoj" redakciji saznao da sam "ispao iz kombinacije" i da će časopis uređivati pok. Milan Jelenković.
Ostalo je manje-više poznato. Pošto smo bili dobri drugari, Jelenković me je zamolio da budem stalni saradnik "Hupera" i još me je pitao da li može da iskoristi neke radove iz moje "Male Eureke" (nekoliko ih je i završilo u prvom broju). Tako sam sve do kraja 1992 kada sam otišao u Nemačku bio najplodniji saradnik "Hupera".
A sad evo kako je nastala "Razbibriga". Pataković kaže: "Lično sam se borio kao lav da pokrenem još jedan list..." Istina je sledeća. Kako je pok. Vesa
Patrnogić bio dobrodušan i neposredan čovek brzo smo se sprijateljili nakon mog dolaska iz Nemačke. Ne znam koji je povod bio (verovatno neki jubillej "Hupera"), ja i Vesa smo proveli maltene čitav dan u prijatnom druženju i ćaskanju. Bili smo i u nekom kafiću i uz njegovo društvo ostali do kasno. Tu sam mu ja izložio ideju zašto ne bi "Politika" pokrenula još jedan enigmatski list koji bi izlazio kao i "Enigmatika" dvaput mesečno. Budući da sam tada bio bez posla ponudio sam se za urednika. Ostalo je samo još da Vesa pita Patakovića i da list krene. Naravno, da li zbog krize ili nekog drugog razloga, list nisam uređivao ja već su i to natovarili na Vesina leđa!
Eto, toliko od mene, nadam se da sam bio zanimljiv.
Rešad je u pravu, ovo nije prava istina o HUPERU! Tačno je jedino da je on dao ime. Dejan Pataković je veliki prevarant i samoreklamer, koji se hvalio da nikada nije ispunjavao enigmatske radove. Gurao je svoju kćerku, koja je pola HUPERA, pisala o muzici. Pare od sponzora je koristio za njena putovanja po festivalima, a ona je prevodila članke iz stranih časopisa i potpisivala ih. On je tvrdio da HUPER opstaje samo zahvaljujući tekstovima o muzici. A, to je časopis, koji je u to vrijeme, jedan od rijetkih koji je POLITICI donosio profit.
ОдговориИзбришиKada je Milan umro, Dejan je održao govor, i odmah poslije par dana iz HUPERA izbacio enigmatiku (Boža Dorkin je napravio glavu za novi enigmatski list ENIGMATIKA), želeći valjda da dokaže svoju tvrdnju o lošoj ’’prođi’’ enigmatskog dijela u listu i prepustio enigmatiku novom listu. Vrijeme je pokazalo ko je bio u pravu: nakon nekog vremena, zbog veoma skupog izdavanja HUPERA i slabog tiraža, POLITIKA gasi HUPER. ENIGMATIKA izlazi i danas. Patakovićka se još neko vrijeme muvala od redakcije do redakcije u POLITICI i napustila je.
O tome kako je Milan dobio list i kakva je uloga Žike Minovića, tadašnjeg generalnog direktora POLITIKE, zna dosta Momir Vučenović.
Kada sam oformio ekipu za RAZONODU (Zoran, Milan, Toma, Boža i ja), često sastajalište nam je bilo poslije podne u redakciji ENIGMATIKE gdje smo pomagali Milanu pri korekturi. Dejan to nikako nije mogao da podnese i stalno je nešto prijetio. Iako nigdje nije pisalo, znao je ko radi RAZONODU i nije mu bilo pravo. Zbog Milanovog rada u enigmatskom listu u POLITICI i Tominog na RTS, radovi u RAZONODI se nisu potpisivali, jer oni nisu smjeli da se ’’pojavljuju’’!
Znali smo da je Rešad bio u ''igri'' i da je već bio ''skrojio'' list!
ОдговориИзбриши