Eх Драгане, како успеваш да понудиш крстозбори каде што постојано имаш по некој кикс. Најпрво, во македонскиот ЛИТЕРАТУРЕН јазик, одамна не постои зборот КРСТОСЛОВКА (тоа е србизам), туку КРСТОЗБОР. Не употребувај го како покритие секогаш Речникот на македонкиот јазик, затоа што таму имаш и србизми и турцизми и архаизми и дијалектизми (таму навистина го има зборот КРСТОСЛОВКА, а го нема поновиот КРСТОЗБОР) - користи го првенствено Речникот на македонкиот литературен јазик, затоа што таму се внесени литературните зборови на нашиот јазик (таму нема КРСТОСЛОВКА, ама го има КРСТОЗБОР). Второ, „горен дел од главата“ не е ТИЛ, туку ТЕМЕ, а ТИЛ е ЗАДЕН дел од главата. Понатаму, зошто за поимите од две букви употребуваш иницијали на странски личности наместо наши, домашни: ЕК - Елизабета Каналис, тука можеш да опишеш ЕХО, ЕКОТ, понатаму АЈ (Антонио Јанигро), напиши Ацо Јовановски. Дискутабилен ти е и описот ШТАЛА за ОБОР, затоа што шталата е покриен, изграден објект за добиток, а обор е откриен, заграден - тор, трло, кошара, иако овие два збора (штала и обор) во речниците некаде и се поврзуваат еден со друг, ама треба да се знае и разликата и на читателите да им се понуди адекватен опис.
Mada je, mislim, dosta jasno o čemu sam pisao, evo, ipak, da prevedem ukratko. Radi se o tome da reč KRSTOSLOVKA u makedonkom literaturnom jeziku više ne postoji (ranije je postojala i u Rečniku makedonskog jezika koji datira još od 1961 godine je upisana, a nema reč KRSTOZBOR). Međutim, to je rečnik svih makedonkih reči - autohtone reči, ali i dijalektizme, srbizme, turcizme, arhaizme, pa je dosta kasnije 1999 godine izdat Rečnik makedonskog LITERATURNOG jezika, u kojem više nema srpskog izraza KRSTOSLOVKA, ali je uvršten noviji makedonski izraz KRSTOZBOR. Preporučio sam da se ne upotrebljava svaki put kao izvor opšti rečnik, nego ovaj literaturni. Dalje, dat je opis "gornji deo glave", sa rešenjem TIL, ali to je ZADNJI deo glave (gornji je TEME). Onda sam dao sugestiju da se za izraze od dva slova izbegavaju inicijali stranih ličnosti, nego da se teži upotreba inicijala naših, domaćih ličnosti (Antonio Janigro naspram poznati makedonski glumac Aco Jovanovski). I na kraju diskutabilni opis ŠTALA, rešenje OBOR. Štala je pokriven izgrađen objekat za stoku, obor je nepokriven zagrađen prostor za stoku - tor, košara, trlo. Ipak ima razlike u ove dve reči.
Krstoslovka mislim da nije srpski izraz. Da li je makedonski ne znam. Kritički osvrti su dozvoljeni i poželjni, ali radi ravnoteže ponekad nije loše nešto i pohvaliti. (Zadnjih nekoliko dana ima dosta toga što se moglo pohvaliti).
"Krstoslovka" i "Ukrštene reči" su srpski izrazi. Označavaju ukrštanje SLOVA ili REČI. Ove srpske reči na makedonskom jeziku glase: BUKVA (slovo) i ZBOR (reč). Ranije se u makedonskom jeziku upotrebljavao ondašnji standardni izraz u Srbiji - krstoslovka. Kad je u Makedoniji 1966 godine po prvi put pokrenut enigmatski časopis nosio je naslov "Džepna krstoslovka" i još dugo se taj izraz "krstoslovka" upotrebljavao, dok kasnije nije izbačen iz literaturnog i pravopisnog rečnika i zamenjen sa "krstozbor".
Nikola, prilično dobro se služim srpskim jezikom, a ni enigmatika mi nije strana oblast, ali nikad, baš nikad za ukrštenicu ili ukrštene reči nisam koristio izraz KRSTOSLOVKA.
Možda i nisi, ne sporim ti, ali ta se reč KRSTOLOVKA u srpskim (srpskohrvatskim) časopisima i novinama pre mnogo godina upotrebljavala u Srbiji i kad smo mi u Makedoniji prvi put pokrenuli enigmatski časopis jednostavno smo "prekopirali" taj naziv. A, da znaš da u ono vreme kad je ondašnji doajen makedonske enigmatike Spiro Prilepčanski pokrenuo "Džepnu krstoslovku" ja sam mu prigovorio da ta reč nije makedonska, ali mi je on odgovorio da nije baš mnogo bitno, jer dotad smo u Makedoniji konzumirali samo enigmatske časopise iz drugih republika na srpskohrvatskom jeziku i da je taj naslov na neki način uvrežen u poimanju Makedonaca. Tako je i ostao taj naslov, ta se reč još neko vreme upotrebljavala dok je nije neki makedonski jezikoslovac konačno "preveo" na literaturni makedonski jezik. Odonda u Makedoniji postoji samo jedna reč - KRSTOZBOR i baš sam se začudio kad vidim da Dragan još uvek koristi taj prastari naziv.
Iako sam u cajtnotu, napisat ću samo ovo: Reč KRSTOSLOVKA potiče iz reči SLOVO, staroslovenska reč i krsto (poznato nam je već što znači). Mislim da se reč "plasirao" Blaže Koneski ili Slavko Janevski. Kod nas se koriste paralelno Krstoslovka, Krstozbor i Krstozborka. Kako je došlo do reči Krstozbor neću sada objašnjavati, pošto nemam vremena, spremam nove brojeve časopisa. Ja prihvatam reč Krstoslovka i tako će biti dok izlaze moji časopisi. Reč Krstozbor je izmišljena, kako što sam ja na pr. "izmislio" reč REŠKO. Nisu je "plasirali" u institutu za makedonski jezik, već su je prihvatili iz prakse, a u "Džepnoj krstoslovki" su koristili pojam krstoslovka koji je bio literaturan (B. Koneski)... itd. itd...
Reč štala je opisana u rečnika prof. Zozeta Murgoskog kao "štala".
Ukoliko ima sitnih pogrešaka normalno je da ako radite 6 brojeva mesečno da se i to dogodi, to zna svako ko nešto radi ili uređuje.
Molim da se rešavači ne brine za moje časopise ako ima nekih pogrešaka, pošto mi se trenutno KVIZ prodaje sa remitendom od samo 11 %.
Dragane, mislim da si veoma pogrešno i jednostrano shvatio moje komentare. Moje primedbe i saveti kao puno iskusnijeg enigmatičara od tebe su bili najdobronamerni, nisu nikakva kritika. Pominješ rečnik Zozeta Murgovskog. Pa tamo stoji da je ispravna, dakle literaturna reč KRSTOZBOR (i KRSTOZBORKA), a da je reč KRSTOSLOVKA dijalektna reč. Isto to stoji i u Digitalnom rečniku makedonskog jezika, da je reč KRSTOSLOVKA dijalektna reč, a KRSTOZBOR (KRSTOZBORKA) literaturna reč. Kao što sam napomenuo i u najvažnijem Rečniku makedonskog literaturnog jezika jedina ispravna literaturna reč je samo KRSTOZBOR (nema čak ni KRSTOZBORKE), a reč KRSTOSLOVKA se uopšte ne pominje. Sigurno ćeš se složiti da u našim radovima treba upotrebljavati čiste literaturne i pravopisne reči, dijalekti ne mogu biti primarni. Svi znamo da je reč SLOVO staroslovenska reč, ali ona je ostala i opstala kao reč u srpskom jeziku (i tamo se ukrštaju SLOVA), u makedonskom jeziku se tokom njegove evolucije došlo do reči BUKVA. I u makedonskom jeziku postoji reč SLOVO, ali ona ne znači BUKVA, nego GOVOR, REČ, ORATORSTVO (u smislu ekspozea, referata, kad se recimo predsednik obraća okupljenom narodu i drži govor).
Što se tiče ŠTALE i OBORA, u Digitalnom rečniku makedonskog jezika postoji jasna razlika između ove dve reči i različiti je opis značenja ove dve reči (mogao si za ŠTALU da upotrebiš opis upravo iz ovog rečnika).
Svaka čast tebi i tvom časopisu KVIZ i remitendi od samo 11%, ali to nije uopšte bila tema razgovora, niti tih 11% amnestiraju (ne)ispravnost upotrebe pomenutih reči, samo opterećuju dosadašnju konverzaciju i skreću pažnju od konstruktivnosti iste u pogrešan pravac.
Inače za tvoj rad imam samo komplimente, moje primedbe i komentare shvataj samo u cilju unapređenja tvoga rada.
Eх Драгане, како успеваш да понудиш крстозбори каде што постојано имаш по некој кикс. Најпрво, во македонскиот ЛИТЕРАТУРЕН јазик, одамна не постои зборот КРСТОСЛОВКА (тоа е србизам), туку КРСТОЗБОР. Не употребувај го како покритие секогаш Речникот на македонкиот јазик, затоа што таму имаш и србизми и турцизми и архаизми и дијалектизми (таму навистина го има зборот КРСТОСЛОВКА, а го нема поновиот КРСТОЗБОР) - користи го првенствено Речникот на македонкиот литературен јазик, затоа што таму се внесени литературните зборови на нашиот јазик (таму нема КРСТОСЛОВКА, ама го има КРСТОЗБОР). Второ, „горен дел од главата“ не е ТИЛ, туку ТЕМЕ, а ТИЛ е ЗАДЕН дел од главата. Понатаму, зошто за поимите од две букви употребуваш иницијали на странски личности наместо наши, домашни: ЕК - Елизабета Каналис, тука можеш да опишеш ЕХО, ЕКОТ, понатаму АЈ (Антонио Јанигро), напиши Ацо Јовановски. Дискутабилен ти е и описот ШТАЛА за ОБОР, затоа што шталата е покриен, изграден објект за добиток, а обор е откриен, заграден - тор, трло, кошара, иако овие два збора (штала и обор) во речниците некаде и се поврзуваат еден со друг, ама треба да се знае и разликата и на читателите да им се понуди адекватен опис.
ОдговориИзбришиPrevedi Nikola, da i mi znamo "o čem tuka zboriš"!
ОдговориИзбришиMada je, mislim, dosta jasno o čemu sam pisao, evo, ipak, da prevedem ukratko. Radi se o tome da reč KRSTOSLOVKA u makedonkom literaturnom jeziku više ne postoji (ranije je postojala i u Rečniku makedonskog jezika koji datira još od 1961 godine je upisana, a nema reč KRSTOZBOR). Međutim, to je rečnik svih makedonkih reči - autohtone reči, ali i dijalektizme, srbizme, turcizme, arhaizme, pa je dosta kasnije 1999 godine izdat Rečnik makedonskog LITERATURNOG jezika, u kojem više nema srpskog izraza KRSTOSLOVKA, ali je uvršten noviji makedonski izraz KRSTOZBOR. Preporučio sam da se ne upotrebljava svaki put kao izvor opšti rečnik, nego ovaj literaturni. Dalje, dat je opis "gornji deo glave", sa rešenjem TIL, ali to je ZADNJI deo glave (gornji je TEME). Onda sam dao sugestiju da se za izraze od dva slova izbegavaju inicijali stranih ličnosti, nego da se teži upotreba inicijala naših, domaćih ličnosti (Antonio Janigro naspram poznati makedonski glumac Aco Jovanovski). I na kraju diskutabilni opis ŠTALA, rešenje OBOR. Štala je pokriven izgrađen objekat za stoku, obor je nepokriven zagrađen prostor za stoku - tor, košara, trlo. Ipak ima razlike u ove dve reči.
ОдговориИзбришиEto, to je to.
Pravi si, Nikola !
ОдговориИзбришиKrstoslovka mislim da nije srpski izraz. Da li je makedonski ne znam.
ОдговориИзбришиKritički osvrti su dozvoljeni i poželjni, ali radi ravnoteže ponekad nije loše nešto i pohvaliti. (Zadnjih nekoliko dana ima dosta toga što se moglo pohvaliti).
"Krstoslovka" i "Ukrštene reči" su srpski izrazi. Označavaju ukrštanje SLOVA ili REČI. Ove srpske reči na makedonskom jeziku glase: BUKVA (slovo) i ZBOR (reč). Ranije se u makedonskom jeziku upotrebljavao ondašnji standardni izraz u Srbiji - krstoslovka. Kad je u Makedoniji 1966 godine po prvi put pokrenut enigmatski časopis nosio je naslov "Džepna krstoslovka" i još dugo se taj izraz "krstoslovka" upotrebljavao, dok kasnije nije izbačen iz literaturnog i pravopisnog rečnika i zamenjen sa "krstozbor".
ОдговориИзбришиNikola, prilično dobro se služim srpskim jezikom, a ni enigmatika mi nije strana oblast, ali nikad, baš nikad za ukrštenicu ili ukrštene reči nisam koristio izraz KRSTOSLOVKA.
ОдговориИзбришиMožda i nisi, ne sporim ti, ali ta se reč KRSTOLOVKA u srpskim (srpskohrvatskim) časopisima i novinama pre mnogo godina upotrebljavala u Srbiji i kad smo mi u Makedoniji prvi put pokrenuli enigmatski časopis jednostavno smo "prekopirali" taj naziv. A, da znaš da u ono vreme kad je ondašnji doajen makedonske enigmatike Spiro Prilepčanski pokrenuo "Džepnu krstoslovku" ja sam mu prigovorio da ta reč nije makedonska, ali mi je on odgovorio da nije baš mnogo bitno, jer dotad smo u Makedoniji konzumirali samo enigmatske časopise iz drugih republika na srpskohrvatskom jeziku i da je taj naslov na neki način uvrežen u poimanju Makedonaca. Tako je i ostao taj naslov, ta se reč još neko vreme upotrebljavala dok je nije neki makedonski jezikoslovac konačno "preveo" na literaturni makedonski jezik. Odonda u Makedoniji postoji samo jedna reč - KRSTOZBOR i baš sam se začudio kad vidim da Dragan još uvek koristi taj prastari naziv.
ОдговориИзбришиIako sam u cajtnotu, napisat ću samo ovo:
ОдговориИзбришиReč KRSTOSLOVKA potiče iz reči SLOVO,
staroslovenska reč i krsto (poznato nam
je već što znači). Mislim da se reč "plasirao"
Blaže Koneski ili Slavko Janevski. Kod nas se
koriste paralelno Krstoslovka, Krstozbor i
Krstozborka. Kako je došlo do reči Krstozbor
neću sada objašnjavati, pošto nemam vremena,
spremam nove brojeve časopisa. Ja prihvatam
reč Krstoslovka i tako će biti dok izlaze moji
časopisi. Reč Krstozbor je izmišljena, kako što
sam ja na pr. "izmislio" reč REŠKO. Nisu je "plasirali"
u institutu za makedonski jezik, već su je prihvatili
iz prakse, a u "Džepnoj krstoslovki" su koristili pojam
krstoslovka koji je bio literaturan (B. Koneski)... itd. itd...
Reč štala je opisana u rečnika prof. Zozeta Murgoskog kao
"štala".
Ukoliko ima sitnih pogrešaka normalno je da ako radite 6
brojeva mesečno da se i to dogodi, to zna svako ko nešto
radi ili uređuje.
Molim da se rešavači ne brine za moje časopise ako ima nekih
pogrešaka, pošto mi se trenutno KVIZ prodaje sa remitendom
od samo 11 %.
D.Ivanovski
Ispravka
ОдговориИзбришиDrugi pasus treba da glasi:
Reč obor .....
Dr-Iva
Kvadrat 7x7
ОдговориИзбришиP A L A M A S
A B O N E N T
L O V I Š T A
A N I S T O N
M E Š T A N I
A N T O N I O
S T A N I O L
Kvadrat bi se mogao objaviti i na srpskom jeziku.
Dragane, mislim da si veoma pogrešno i jednostrano shvatio moje komentare. Moje primedbe i saveti kao puno iskusnijeg enigmatičara od tebe su bili najdobronamerni, nisu nikakva kritika. Pominješ rečnik Zozeta Murgovskog. Pa tamo stoji da je ispravna, dakle literaturna reč KRSTOZBOR (i KRSTOZBORKA), a da je reč KRSTOSLOVKA dijalektna reč. Isto to stoji i u Digitalnom rečniku makedonskog jezika, da je reč KRSTOSLOVKA dijalektna reč, a KRSTOZBOR (KRSTOZBORKA) literaturna reč. Kao što sam napomenuo i u najvažnijem Rečniku makedonskog literaturnog jezika jedina ispravna literaturna reč je samo KRSTOZBOR (nema čak ni KRSTOZBORKE), a reč KRSTOSLOVKA se uopšte ne pominje. Sigurno ćeš se složiti da u našim radovima treba upotrebljavati čiste literaturne i pravopisne reči, dijalekti ne mogu biti primarni. Svi znamo da je reč SLOVO staroslovenska reč, ali ona je ostala i opstala kao reč u srpskom jeziku (i tamo se ukrštaju SLOVA), u makedonskom jeziku se tokom njegove evolucije došlo do reči BUKVA. I u makedonskom jeziku postoji reč SLOVO, ali ona ne znači BUKVA, nego GOVOR, REČ, ORATORSTVO (u smislu ekspozea, referata, kad se recimo predsednik obraća okupljenom narodu i drži govor).
ОдговориИзбришиŠto se tiče ŠTALE i OBORA, u Digitalnom rečniku makedonskog jezika postoji jasna razlika između ove dve reči i različiti je opis značenja ove dve reči (mogao si za ŠTALU da upotrebiš opis upravo iz ovog rečnika).
Svaka čast tebi i tvom časopisu KVIZ i remitendi od samo 11%, ali to nije uopšte bila tema razgovora, niti tih 11% amnestiraju (ne)ispravnost upotrebe pomenutih reči, samo opterećuju dosadašnju konverzaciju i skreću pažnju od konstruktivnosti iste u pogrešan pravac.
Inače za tvoj rad imam samo komplimente, moje primedbe i komentare shvataj samo u cilju unapređenja tvoga rada.