TANDARA MANDARA

Прости им Боже људског су рода

Склони крађи, гријеху и блуду

Па кад се дотакну небеског свода

Буди милостив на страшном суду

У магли чуче ко пчеле љуте

Спремају говор што ће да јекне

"Тандара мандара де ла салуте"

А стадо ћути, ни да бекне.

Прости им Боже, ваљда су људи

Што траже бољитка само за се

Па кад им покров легне на груди

Нек стану у ред безличне масе.

Магла је њима и ров и бина

Одакле празна ријеч звекне

"Тандара мандара де ла фина"

А стадо ћути ни да бекне.

Прости створењу које нас трти

Из дана у дан гдје год стигне

Па му у часу његове смрти

Намјести тако да му се дигне.

Из магле брабоња ко миш мали

И само каткад у трансу дрекне

"Тандара мандара, навали, навали"

А стадо ћути ни да бекне.

Прости им Боже милостиви

За свако дјело ријеч и мисо

Они су знали како се живи

Само сам ја весло сисо.

Продајом магле згрнуше благо

И још глуме господу фину

Ти им опраштај, како ти драго

А ја их шаљем у материну.