Sa vikipedije: Печат кнеза Стројимира, из друге половине IX-X века, представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. Израђен је од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 cm, пречника 1,35 cm и укупне масе од 15,46 g. На његовој предњој страни се налази двоструки крст у кругу перли, око кога је исписано: „Боже помози (исписано грчким писмом) Стројимиру (Строимир, исписано грчким писмом)“. Стројимир, који се на печату спомиње, идентификује се са истоименим средњим сином кнеза Властимира (око 830 — 851), који се сматра творцем српске државе, пошто је он први српски владар на Балканском полуострву о коме има неких података.
Подаци о самом Стројимиру су још оскуднији и своде се на спомињање у спису „О управљању Царством“ византијског цара Константина Порфирогенита (913 — 959), насталог средином X века. Из њих се може извући закључак да је он, као средњи Властимиров син, након очеве смрти једно време управљао делом државе као удеони кнез. Сам печат је за 16.000 (20.000 са провизијом) евра купљен 11. јула 2006. године на аукцији у Немачкој и данас се налази у сефу Историјског музеја Србије.
Gore nisam htio izbrisati zbog komentara, jer smatram da je komentar više nego korektan, nego zbog drugog potpisa (Stipe), koje sam tek sad zapazio. Moraću nešto podesiti u mom google računu, da mi se to ne javlja.
Dakle, da ponovim moj komentar: Odlična reakcija Zorana i Zdenka. Pun pogodak!
PEČAT KNEZA STROJIMIRA
ОдговориИзбришиDa.
ОдговориИзбришиSa vikipedije: Печат кнеза Стројимира, из друге половине IX-X века, представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. Израђен је од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 cm, пречника 1,35 cm и укупне масе од 15,46 g. На његовој предњој страни се налази двоструки крст у кругу перли, око кога је исписано: „Боже помози (исписано грчким писмом) Стројимиру (Строимир, исписано грчким писмом)“. Стројимир, који се на печату спомиње, идентификује се са истоименим средњим сином кнеза Властимира (око 830 — 851), који се сматра творцем српске државе, пошто је он први српски владар на Балканском полуострву о коме има неких података.
ОдговориИзбришиПодаци о самом Стројимиру су још оскуднији и своде се на спомињање у спису „О управљању Царством“ византијског цара Константина Порфирогенита (913 — 959), насталог средином X века. Из њих се може извући закључак да је он, као средњи Властимиров син, након очеве смрти једно време управљао делом државе као удеони кнез. Сам печат је за 16.000 (20.000 са провизијом) евра купљен 11. јула 2006. године на аукцији у Немачкој и данас се налази у сефу Историјског музеја Србије.
ZNA TAČKE PRAISTORIJE.
ОдговориИзбришиSretan roćkas dežurnom komentatoru ZORANU!
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиČIST JE ZNAK IMPERATORA!
ОдговориИзбришиGore nisam htio izbrisati zbog komentara, jer smatram da je komentar više nego korektan, nego zbog drugog potpisa (Stipe), koje sam tek sad zapazio. Moraću nešto podesiti u mom google računu, da mi se to ne javlja.
ОдговориИзбришиDakle, da ponovim moj komentar: Odlična reakcija Zorana i Zdenka. Pun pogodak!
Pozdrav svima!
Da, slažem se da uz ovu objavu imamo tri dobra anagrama.
ОдговориИзбришиČetiri :)
ОдговориИзбришиNAZRE ČITKA PISMA TROJE!
Četiri!
ОдговориИзбришиNAZRI KRST PA TO JAČE IME!
ОдговориИзбришиPet, itd.
ОдговориИзбришиPodrazumijeva se da je i prvi anagram izvrstan!
ОдговориИзбришиZNAKE PROČITAJTE SAMI!
ОдговориИзбриши