Tadž Mahal
Tadž Mahal se otvara za posetioce svakoga dana (osim petkom) pola sata pre izlaska sunca, a zatvara pola sata nakom zalaska (modernim rečnikom rečeno: fleksibilno radno vreme). Da bismo izbegli gužvu, prespavali smo u Agri i došli oko 6 ujutro. No, poprilična masa turista je već bila tu. Ulaznica za strance košta 1100 rupija (oko 1500 dinara), dok je cena za Indijce 50 rupija. Olakšavajuća okolnost je što stranci ulaze na poseban ulaz na kom je manja gužva. Milica je imala ideju da ponesemo Politikin Zabavnik kako bismo se slikali ispred mauzoleja sa omiljenim časopisom i poslali im sliku. No, naš plan je osujetio čuvar koji nas je obavestio da je, između ostalog, zabranjeno unositi knjige (!?), a časopis je, dakako, vrsta knjige. Indijci mnogo vole zabrane, pa je zabranjeno unositi sve i svašta, od domaćih životinja do sapuna.
O samom Tadž Mahalu ne bih mnogo da vam pričam. Istorijat ovoga zdanja verovatno znate, a što se tiče njegovog izgleda, to se u svakom slučaju ne može prepričati. Sagradio ga je u 17. veku mogulski car Šah Džahan kao mauzolej za svoju najdražu ženu Mumtaz Mahal. Ono što, međutim, nije planirao je da će i sam tu biti sahranjen nakon što ga je svrgnuo sin Aurangzeb. Sin je oca zatvorio u tvrđavu u Agri (nekoliko kilometara uzvodno od Tadž Mahala rekom Jamunom), ali mu je, prema legendi, ispunio želju i smestio ga u ćeliju iz koje je mogao da posmatra Tadž Mahal.
(Vanja Tomašev)
Нема коментара:
Постави коментар