Enigmatski savez Srbije je dugo tragao za jednim datumom koji bi najbolje mogao da predstavlja stvaralačke početke srpske enigmatike. Tražio se najstariji datum, koji bi mogao da se proglasi danom srpskih enigmata, ali ga je, zbog toga, što u daljoj prošlosti nije bili pisanih izvora, bilo teško utvrditi.
Na predlog Miroslava Lazarevića, tadašnjeg predsednika Enigmatskog saveza Srbije, trebalo je spojiti vreme stvaranja naše narodne zagonetke, koja ima duboke istorijske korene, ali bez pisanih tragova, tj. objediniti srednjovekovno kolektivno srpsko narodno zagonetaštvo sa pojavom prvih srpskih autorskih klasičnih zagonetaka i tu tražiti pomenuti datum.
Predlog je bio vezan za narodni crkveni kalendar, odnosno za Zagonetnu subotu. Kao što je poznato, najveći hrišćanski praznik Vaskrs je pokretan praznik i pada u razmaku od 35 dana (od 4. aprila do 8. maja po Novom Gregorijanskom kalendaru), a veliki uskršnji post traje 7 nedelja. Dva dana pre njegovog početka imamo Zagonetnu subotu, koja je pripadala Zagonetnoj nedelji.
Poznato je da je naše narodno usmeno stvaralaštvo, kao kolektivna tvorevina, bilo nepresušno. Zbog toga je u našem narodu jedna sedmica dana bila određena za smišljanje i postavljanje zagonetki i smicalica, kao i za bistroumno rešavanje istih, za oštrenje narodnog duha i razvijanja stvaralačke mašte. Postojalo je verovanje u našem narodu da se u toku godine nikakav valjan posao neće moći obaviti, ukoliko se u toke ove sedmice ne bi smislila i postavila neka zagonetka. Pošto je vezana za Vaskršnje praznike i Zagonetna subota se pomera.
Istraživanja srpskih enigmatskih istoričara pokazala su da prve srpske klasične autorske zagonetke nalazimo 1820. godine. Tada je naš prosvetitelj, novinar, publicista i diplomata Dimitrije Davidović, u prvom srpskom almanahu „Zabavnik„, koji je štampao u Beču, u izdanju za 1820. godinu, publikovao prve srpske šarade i logogrife nepoznatog autora (ukupno 22 zagonetke).
Kako se ne zna tačan datum pojavljivanja ovog almanaha, da bi se na neki način spojilo narodno i autorsko zagonetaštvo, traženo je kada je te 1820. godine padala Zagonetna subota. Uz pomoć Bogoslovskog fakulteta u Beogradu ustanovljeno je da je te godine Vaskrs bio 10. aprila po Novom kalendaru (odnosno 28. marta po Starom). Tako se za Zagonetnu subotu dobija 8. februar po Starom, odnosno 21. februar po Novom kalendaru.
Na Devetim susretima enigmata Srbije u Vršcu 2009. godine jednoglasno je prihvaćen predlog da se 21. februar proglasi za Dan enigmata Srbije. Pošto 21. februar pada u različite dane u nedelji, takođe je odlučeno da se Dan enigmata Srbije svečano obeležava skupovima i takmičenjima na dan kada te godine pada Zagonetna subota.
Ove 2023. godine, Zagonetna subota „pada“ u subotu 25. februara. (Sa sajta Nove zagonetke)
Ne štima mi ova matematika oko datuma sa Novim i Starim kalendarom. Naime, 1900. godina po Novom (Gregorijanskom) kalendaru nije bila prijestupna (jer nije djeljiva s 400), pa razlika između ta dva kalendara 1820. godine nije bila 13 dana, već 12 dana. Dakle, ako je Uskrs tada bio 10.4. po Novom kalendaru, onda je je bio 29. 3. po Starom kalendaru.
Bio sam prisutan kada smo odlučivali o određevanju Dana enigmata, a tada sam predlagao (baš zbog "fleksibilnog" datuma) da Dan enigmata bude 20.02. (palindrom) jer se i taj dan okvirno uklapa, a ima i enigmatsku poveznicu. Nadglasan sam! Dakle, danas JESTE Dan enigmata Srbije, te slavim. Hvala na čestitkama.
Ako je odlučeno da 21.2. bude Dan enigmata, onda to nije sporno. Sporan je način na koji se došlo do njega. Po Julijanskom kalendaru 28.3. je nedjelja, dakle Uskrs. Međutim, 8.2. po Julijanskom kalendaru nije subota, već nedjelja. Subota je te godine bila 7. drugog po Starom kalendaru, odnosno 19. drugog po Novom. Dakle , slijedom logike kojom se išlo, Dan enigmata Srbije je trebao biti 19,2.
ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ обележили смо дружењем: у Смедереву : Радослав Јовановић и Влашар (од 10,30 до 11,30 ч); У Београду : Ратко Стојковић и Влашар (од 15,00 до 16,00 ч) - разговор о Монографији 35 година УЕ Вук Караџић; На Новом Београду : Мирослав Лазаревић и Влашар (од 17,00 - 18,00 ч) - договор о изради Гласника и преузимање Весника.
ПОРУКА СА ОВИХ САСТАНАКА: ЧЕСТИТАМО ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ!
Уједно хвала колегама на одзиву у вези Дана енигмата Србије.
Изгледа да је Зденко у праву и да је код одређивања овог датума дошло до грубе грешке. Што је најгоре, 10. април 1820. је био понедјељак, што значи да Васкрс, који је увијек недјељом, није ни био тог датума. Из погрешно утврђеног датума Васкрса ниједна изведена рачуница не може бити тачна!
Uskrs je bio 28.3. po Julijanskom kalendaru, a do greške je ,vjerojatno, došlo jer se računalo sa 13 dana razlike, umjesto sa 12 dana. Tu dolazi do greške od jednog dana. Vjerojatno nije uzeto u obzir i da je ta godina bila prijestupna, pa je došlo do greške od još jednog dana.
Čestitka iz Splita!
ОдговориИзбришиANAGRAMIST BDIJE, NE!
СРЕЌЕН ПРАЗНИК!
ОдговориИзбришиГоце Павлов
Pridružujem se čestitkama!
ОдговориИзбришиČESTITKA IZ LJUBLJANE.
ОдговориИзбришиBANDIJERA SINTAGME!
ОдговориИзбришиČestitam!
Čestitam!!!
ОдговориИзбришиG E Z U A R ! Zijadin
ОдговориИзбришиDA NAM JE GINIS,BRATE!
ОдговориИзбришиČestitam i primam čestitke!
Enigmatski savez Srbije je dugo tragao za jednim datumom koji bi najbolje mogao da predstavlja stvaralačke početke srpske enigmatike. Tražio se najstariji datum, koji bi mogao da se proglasi danom srpskih enigmata, ali ga je, zbog toga, što u daljoj prošlosti nije bili pisanih izvora, bilo teško utvrditi.
ОдговориИзбришиNa predlog Miroslava Lazarevića, tadašnjeg predsednika Enigmatskog saveza Srbije, trebalo je spojiti vreme stvaranja naše narodne zagonetke, koja ima duboke istorijske korene, ali bez pisanih tragova, tj. objediniti srednjovekovno kolektivno srpsko narodno zagonetaštvo sa pojavom prvih srpskih autorskih klasičnih zagonetaka i tu tražiti pomenuti datum.
Predlog je bio vezan za narodni crkveni kalendar, odnosno za Zagonetnu subotu. Kao što je poznato, najveći hrišćanski praznik Vaskrs je pokretan praznik i pada u razmaku od 35 dana (od 4. aprila do 8. maja po Novom Gregorijanskom kalendaru), a veliki uskršnji post traje 7 nedelja. Dva dana pre njegovog početka imamo Zagonetnu subotu, koja je pripadala Zagonetnoj nedelji.
Poznato je da je naše narodno usmeno stvaralaštvo, kao kolektivna tvorevina, bilo nepresušno. Zbog toga je u našem narodu jedna sedmica dana bila određena za smišljanje i postavljanje zagonetki i smicalica, kao i za bistroumno rešavanje istih, za oštrenje narodnog duha i razvijanja stvaralačke mašte. Postojalo je verovanje u našem narodu da se u toku godine nikakav valjan posao neće moći obaviti, ukoliko se u toke ove sedmice ne bi smislila i postavila neka zagonetka. Pošto je vezana za Vaskršnje praznike i Zagonetna subota se pomera.
Istraživanja srpskih enigmatskih istoričara pokazala su da prve srpske klasične autorske zagonetke nalazimo 1820. godine. Tada je naš prosvetitelj, novinar, publicista i diplomata Dimitrije Davidović, u prvom srpskom almanahu „Zabavnik„, koji je štampao u Beču, u izdanju za 1820. godinu, publikovao prve srpske šarade i logogrife nepoznatog autora (ukupno 22 zagonetke).
Kako se ne zna tačan datum pojavljivanja ovog almanaha, da bi se na neki način spojilo narodno i autorsko zagonetaštvo, traženo je kada je te 1820. godine padala Zagonetna subota. Uz pomoć Bogoslovskog fakulteta u Beogradu ustanovljeno je da je te godine Vaskrs bio 10. aprila po Novom kalendaru (odnosno 28. marta po Starom). Tako se za Zagonetnu subotu dobija 8. februar po Starom, odnosno 21. februar po Novom kalendaru.
Na Devetim susretima enigmata Srbije u Vršcu 2009. godine jednoglasno je prihvaćen predlog da se 21. februar proglasi za Dan enigmata Srbije. Pošto 21. februar pada u različite dane u nedelji, takođe je odlučeno da se Dan enigmata Srbije svečano obeležava skupovima i takmičenjima na dan kada te godine pada Zagonetna subota.
Ove 2023. godine, Zagonetna subota „pada“ u subotu 25. februara.
(Sa sajta Nove zagonetke)
Danas slavim radno i svečano.
ОдговориИзбришиSrećan praznik svim ljubiteljima enigmatike!
ОдговориИзбришиIMA TIKA GEN (ENIGMATIKA)
Ne štima mi ova matematika oko datuma sa Novim i Starim kalendarom. Naime, 1900. godina po Novom (Gregorijanskom) kalendaru nije bila prijestupna (jer nije djeljiva s 400), pa razlika između ta dva kalendara 1820. godine nije bila 13 dana, već 12 dana.
ОдговориИзбришиDakle, ako je Uskrs tada bio 10.4. po Novom kalendaru, onda je je bio 29. 3. po Starom kalendaru.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиBio sam prisutan kada smo odlučivali o određevanju Dana enigmata, a tada sam predlagao (baš zbog "fleksibilnog" datuma) da Dan enigmata bude 20.02. (palindrom) jer se i taj dan okvirno uklapa, a ima i enigmatsku poveznicu. Nadglasan sam! Dakle, danas JESTE Dan enigmata Srbije, te slavim. Hvala na čestitkama.
ОдговориИзбришиAko je odlučeno da 21.2. bude Dan enigmata, onda to nije sporno. Sporan je način na koji se došlo do njega. Po Julijanskom kalendaru 28.3. je nedjelja, dakle Uskrs. Međutim, 8.2. po Julijanskom kalendaru nije subota, već nedjelja. Subota je te godine bila 7. drugog po Starom kalendaru, odnosno 19. drugog po Novom. Dakle , slijedom logike kojom se išlo, Dan enigmata Srbije je trebao biti 19,2.
ОдговориИзбришиhttp://5ko.free.fr/en/jul.php?y=1820
ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ = БРЕНД И СЕТНА МАГИЈА (ГОРДАНА ЈОВ-АНОВИЋ ШАРИЋ=ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ-ШАРИЋ) (ВЕСНИК ЕК „НОВА ЗАГ.“, АПРИЛ 2017.)
ОдговориИзбришиАНАГРАМ: СЈЕДИНЕ БИТ!
ОдговориИзбришиJEST ANAGRAMNI DEBI!
ОдговориИзбришиČestitka od članova Zagonetačkog kluba Dragalić!
ОдговориИзбришиEvo, još malo pa osam godina u vašem društvu. Čestitam vam Dan! :)
ОдговориИзбришиČestitka i sa moje strane.
ОдговориИзбриши
ОдговориИзбришиДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ обележили смо дружењем:
у Смедереву : Радослав Јовановић и Влашар (од 10,30 до 11,30 ч);
У Београду : Ратко Стојковић и Влашар (од 15,00 до 16,00 ч) - разговор о Монографији 35 година УЕ Вук Караџић;
На Новом Београду : Мирослав Лазаревић и Влашар (од 17,00 - 18,00 ч) - договор о изради Гласника и преузимање Весника.
ПОРУКА СА ОВИХ САСТАНАКА: ЧЕСТИТАМО ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ!
Уједно хвала колегама на одзиву у вези Дана енигмата Србије.
Влашар
ОдговориИзбришиИзгледа да је Зденко у праву и да је код одређивања овог датума дошло до грубе грешке. Што је најгоре, 10. април 1820. је био понедјељак, што значи да Васкрс, који је увијек недјељом, није ни био тог датума. Из погрешно утврђеног датума Васкрса ниједна изведена рачуница не може бити тачна!
Uskrs je bio 28.3. po Julijanskom kalendaru, a do greške je ,vjerojatno, došlo jer se računalo sa 13 dana razlike, umjesto sa 12 dana. Tu dolazi do greške od jednog dana. Vjerojatno nije uzeto u obzir i da je ta godina bila prijestupna, pa je došlo do greške od još jednog dana.
ОдговориИзбришиOvdje se i vidi da se računalo sa 13 dana razlike.
ОдговориИзбришиhttps://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиNjemački astronom i matematičar Gauss izradio je metodu izračunavanja pravoslavnog Uskrsa ovako:
ОдговориИзбришиR1 = godina mod 19
R2 = godina mod 4
R3 = godina mod 7
RA = 19 x R1 + 16
R4 = RA mod 30
RB = 2 x R2 + 4 x R3 + 6 x R4
R5 = RB mod 7
RC = R4 + R5
Ovdje znak mod označava dijeljenje kod koga se koristi samo ostatak
Vrijednost RC se kreće od 1 do 35 što odgovara datumima od 22. marta do 25. aprila u julijanskom kalendaru
Vrijednostima RC od 1, 2, 3, itd. odgovaraju datumima: 22. mart, 23. mart, 24. mart itd. do 25. aprila za RC = 35.
http://static.astronomija.org.rs/kalendar/knjiga/pravaslavniracunanje.htm
Za 1820. godinu to bi izgledalo ovako:
ОдговориИзбришиR1 = 1820 mod 19 = 15
R2 = 1820 mod 4 = 0
R3 = 1820 mod 7 = 0
RA = 19 x 15 + 16 = 301
R4 = 301 mod 30 = 1
RB = 2 x 0 + 4 x 0 + 6 x 1 = 6
R5 = 6 mod 7 = 6
RC = 1 + 6 = 7
Za 22.3. RC=1, za 23.3. RC=2, .....a za 28.3. RC=7
Dakle, po Julijanskom kalendaru, pravoslavni Uskrs 1820. godine je bio 28.3., a ako se doda 12 dana, dobije se 9.4. po Gregorijanskom kalendaru.