RAD PO SEKCIJAMA

Eroteka (g)

Osnovni „problem“ velikih okupljanja enigmata jeste manjak vremena za „rad po sekcijama“ odnosno uvijek nedostaje vremena za bilateralne susrete ili razgovore u manjim grupama. Kada se sve završi i kada se vratim sa susreta  imam utisak da sam s nekim dragim kolegama premalo razgovarao. Uvijek imam osjećaj da je moglo više. Hoću da razmijenim pokoju riječ sa što više ljudi, a na kraju ispadne da s većinom nisam progovorio više od tri-četiri rečenice, a želio sam mnogo više. Hajde da to ostavimo po strani, pa da se osvrnemo na ono što je bilo kvalitetno utrošeno vrijeme.

Nevenko Soldo i ja smo imali jedan baš prijatan razgovor, a središte razgovora bila je hercegovačka enigmatika. Čekamo susret u Širokom Brijegu, a tu je Nevenko alfa i omega. Treba ga podržati. Dobro on to radi.

S Rajkom Ricijašem i Džemsom sam popio pivo i uz 99% šale i šege, bilo je malo i ozbiljne priče. Tu sam saznao da Rajko poštuje Ho Ši Mina (konobara iz Vijetnama koji je bio zadužen za dio restorana u kome smo sjedili) ali ipak je navija za svog novog druga iz Leskovca (konobar koji je bio brz kao Talični Tom, brži od svoje sjenke, Rajko okom, a on već ide s pivom). Ovaj dvojac širi pozitivnu energiju, pa mi je žao što me „obaveze“ vuku na drugu stranu.

Danko Kujundžić je u „sekciji“ pričao o svom dolasku s grupom Holanđana, o turističkom obilasku okoline...sugeriše nam (EKK) da ne navlačimo narandžaste majice da vremešni Holanđeni ne dobiju lupanje srca zbog tolikog poštovanja (narandžastog). Naime, taj dan je neki nizozemski nacionalni praznik, ...

U jednoj bučnoj „sekciji“ (Džems sipa fore, a ostali kad dođu do riječi malo „dosoljavaju“) zadesio se i Amir Begović. Brzo se prilagodio situaciji. Zaključuje da s ovima nema šale (Čitaj: Samo im je zahebancija predmet ineteresovanja). Red smijeha, red korisnih enigmatskih informacija, red anegdota...Amir na kraju reče da će i ubuduće dolaziti na naša okupljanja. Amerika nije daleko, kad je zagarantovano dobro druženje.

U holu se spontano okupila šarolika ekipa – Amerika, Kikinda, Banja Luka, Zagreb, Gnjilane, Novi Pazar, Holandija, Crikvenica... Imamo mnoštvo zajedničkih tema. Doktora Hasanija nisam sreo od nekih davnih Sustreta enigmata Jugoslavije, Tulumija sam upoznao u Rapcu, Grubišića je  jedan od nas dvojice osnivača EK „Ero“, većinu znam od pamtivijeka, Babič je važan član ekipe EKK (takmičar koji donosi dosta bodova), Danka kada sretnem  uvijek se sjetim neke moje davne posjete Zenici po nekom tmurnom danu (ali u veseloj  atmosferi, zajedno sa Goloigrom)...Vrijeme prolazi prebrzo u prijatnom razgovoru.

S Hajrom imam bilateralni susret, a na korak-dva od nas Kutnjak nas posmatra i misli da će biti fajta. „Raspravljamo“ o nekim evidentnim anomalijama na TIO. Kutnjak nam predlaže da izađemo pred hotel i pošaketamo se, pa da svi budu mirnii. Stvarno, kad bi nas neko gledao sa strane pomislio bi da ćemo se uhvatiti za vratove. Kakva površnost! Hajro i ja se ne možemo posvađati. Raspravljati možemo, a vjerovatno ćemo ostati na početnim pozicijama...ali znamo da to tako funkcioniše.

Jedna „sekcija“ (subota, piće u jednom restoranu) biće naknadno obrađena.

(Pre) kratko sam rasgovarao s Babičem, Jovanom Nedićem, Vesnom Nedić, Ozdanovcem, Splićanima, Jandragićem, Štefom, Barišićem, Varaždincem, Golubićem, Valterom, Dubrovićem...Pozdrave sam razmijenio sa skoro svim učesnicima, ...

Bilo je kratkog razgovora za astalom u Labinu (Marko, Rešad, Pero i ja).

Sve je bilo kratko, ali slatko.

Ovo moje pisanje bi imalo smisla, ako bi još neko podijelio svoje utiske o razgovorima u Rapcu.

Slijedi: LJUTI RIVALI