уторак, 8. јануар 2013.

REČ PO RIJEČ (18)



 LIZ ASIJA

( ЛИЗА СИЈА = ЛИЗ АСИЈА)
Данас сам скинуо апликацију за Андроид телефоне «Познати људи», листајући списак налетим на ЛИС АСИЈА. Овај појам ми се учинио јако погодним при састављању магичних квадрата 8x8, штиtова 6x8, углова 7x8, па сам погледао на интернету, и ево шта сам нашао на википедији.

Лис Асија (Lys Assia, рођена 3. марта 1926. године као Rosa Mina Schärer у Руперсвилу у кантону Аргау, ШВА) је швајцарска певачица шлагера и прва победница Песме Евровизије 1956. године. Представљала је Швајцарску на Песми Евровизије 1957. и 1958. године.
Као млада бавила се плесом али се потом окренула певању. Године 1956. била је победник на првој Песми Евровизије где је представљала Швајцарску. И даље се бави музиком.
У септембру 2011. поново је учествовала на Швајцарском националном избору за Песму Евровизије 2012. са песмом C'était ma vie коју су урадили Ралф Зигел и Жан Пол Кара. Лис је такмичење завршила на 8. месту (од 14 учесника).
По мени име ове певачице требало би да се чита ЛИЗ («с» у немачком језику се чита «з»), а овај облик сам нашао и на руској википедији, као и на још неким сајтовима. Дакле требало би ЛИЗ АСИЈА. Сада ми само преостаје да пробам да саставим магични квадрат 8x8, штит 6x8 или угао 7x8 са појмом ЛИЗ АСИЈА, а можда ме неко и предухитри у овој намери.
                                             Миле Јанковић

12 коментара:

  1. Reagovanje:

    Magični štit 6X8

    GLIGORIĆ
    DIJALIZE
    AGARAGAR
    KOLANAST
    BRIGADIR
    LIZASIJA

    I ugao 7x8

    PRASKALO
    REUMATIK
    AUTOLIZA
    SMONIČAN
    KALIDASA
    ATIČANIN
    LIZAASJA

    Branko Milovanović

    ОдговориИзбриши
  2. U ovom slučaju, autor članka definitivno nije u pravu - dotičnu gospođu uvek najavljuju kao Lis Asija na nekoliko poslednjih Pesama Evrovizije, gde je redovan gost (pa valjda bi ih dosad već ispravila).

    Takođe, u ovom slučaju sasvim je verovatno da se radi o francuskom ženskom imenu u značenju "ljiljan" (izgovara se [lis]: fr.wiktionary.org/wiki/lys)

    I rezonovanje autora članka je sporno. On prvo kaže "Po meni, trebalo bi da se čita LIZ ('s' u nemačkom se čita 'z')" (Čak i da se radi o nemačkom imenu, to pravilo ne važi na kraju reči - nećete valjda imena "Agnes" i "Ines" čitati "Agnez" i "Inez"?) Takođe, ruska Vikipedija i nije neka referenca za korektnu transkripciju (Hari Hudini je u njoj Gari Gudini).

    Autor na kraju zaključuje "Dakle trebalo bi LIZ ASIJA" (što bi bio sporan zaključak čak i da su svi argumenti koje je naveo tačni). Ne bi trebalo. Trebalo bi ispraviti grešku u naslovu članka i - pa, zapravo ne znam šta da predložim s ovim člankom.

    ОдговориИзбриши
  3. Koliko se sećam obično "S" se u nemačkom jeziku čita "Z" kad je na početku reči, a ono gotičko se čita "S".

    ОдговориИзбриши
  4. Л А П А Л О М А
    А Ф О Н И Ч А Н
    П О Ј А С Е В И
    А Н А П А В И Ћ
    Л И С А С И Ј А
    О Ч Е В И Д А Н
    М А В И Ј А Ш И
    А Н И Ћ А Н И Н

    Квадрат 8х8 који сам прошле године намеравао послати "Енигматици", али је глодур ДН раскрстио са придевима, па је овај (не баш нешто посебно квалитетан квадрат остао у мојој свешчици).

    Мавијаши су, за оне који не знају: голубови плавог перја.

    ОдговориИзбриши
  5. uvijek su mi se dopadale konstruktivne diskusije.

    ОдговориИзбриши
  6. Da su u Srpskom jeziku problemi sa transkripcijom dugo je poznato, i sam sam se sreo sa tim da u dva ili tri srpska izvora nađeš tri različite varijante (Trudo).
    Evo kako je o transkripciji napisao kolega Miodrag Tošić u uvodniku svoga rječnika od 5 slova.
    "Svestan sveopšteg haosa koji vlada u novinskom trnskribovanju (Francuzi se čitaju kao Englezi, Nemci kao Srbi, a Engleze čita kako ko stigne.)"..
    Ovaj citat dovoljno govori o tom problemu.

    ОдговориИзбриши
  7. Nadam se da će vam ovo biti od koristi da se rasčiste dileme S ili Z.

    Iz gramatike nemačnog jezika:

    Slovo S se čita kao S (primeri: Lust, Knospe, Glas - dakle evo primera gde se slovo S na kraju reči čita S).

    Nije tačno da se u nemačkom jeziku slovo S uvek čita kao Z. Kao Z se čita samo u sledećim slučajevima:
    - na početku reči ispred samoglasnika: sehen, sagen, singen;
    - između dva samoglasnika: lesen, Rose, Nase,
    - kad stoji iza suglasnika: L,R,M,N, a ispred nekog samoglasnika: also, emsig, unser
    - u nastavcima -sam, -sal, -sel: folgsam, Schicksal, Ratsel

    I na kraju, slovo S se čita kao Š na početku reči ispred P i T: Stadt, Strafe, Spiel




    ОдговориИзбриши
  8. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  9. @Rok Ban

    Zna se koji je izvor nadležan za problem transkripcije stranih imena - to je Pravopis, i on je (bar za nekoliko najjačih svetskih jezika) prilično jasan.

    Oko "s" bar nema nikakve dileme - ako se u izvornom imenu glas izgovara kao [s], tako se i transkribuje! (Problemi počinju tek kod glasova i diftonga koje u srpskom nemamo.)

    To što sveopšti haos vlada u NOVINSKOM transkribovanju, govori samo o tome koliko je kolegama novinarima stalo do ispravnosti onoga što napišu. To nije izgovor da mi pravimo haos gde haosa nema. Ovde je jedina dilema je li ime francusko ili nemačko. U oba slučaja izgovor je [lis], tako da prostor za natezanje toga na [liz] zaista ne vidim.

    Uzgred, ne vidim ni potrebu, pošto podjednako možete praviti magične likove i sa "Lis Asija", kako se žena zapravo i zove.

    ОдговориИзбриши
  10. Smatram da je bolje NE UVRSTITI REČ u rečnik ako je nejasno kako se izgovara nego se vaditi na, uglavnom NETAČNU tvrdnju da niko ne zna kako se ona kod nas izgovara. Pojedinim enigmatama je "čvrst" izvor za postojanje nekog pojma DNEVNA ŠTAMPA! Koliko su pismeni pojedini novinari, naročito sportski, ne treba ni govoriti (ista je priča sa tzv. prevodiocima filmova na većini naših televizija). Po ovoj logici bi i ono što piše na TARABI moglo da bude valjano za nas enigmate. Ali, avaj... svi znamo da ona na tarabi nije ista kao ona prava!!!

    ОдговориИзбриши
  11. Druga krajnost ove priče je SAVREMENI LEKSIKON STRANIH REČI (Ljubo Mićunović, KZNS i Univerzitetska riječ, 1988. godine).
    Ovaj "leksikon" je nastao tako što je "autor" prepisao 95 % "Rječnika stranih riječi" Bratoljuba Klaića, "preveo" na srpski i sredio pojmove po azbučnom redu, a štampao latinicom (!?).
    Dakle, autor (ako se ne varam brat jednog našeg poznatog pesnika i eneigmate!) je imao dobru potvrdu (izvor) za svaki pojam, za razliku od onih kojima je "Sportski žurnal" validan izbor.

    ОдговориИзбриши
  12. Још једна осмица:

    Б Е Л О Р У К А
    Е Ф И К А С А Н
    Л И С:А С И Ј А
    О К А М Е Њ А К
    Р А С Е Ч Е Н О
    У С И Њ Е Н И К
    К А Ј А Н И Ц И
    А Н А:К О К И Ћ

    Четврта реч може бити и ОКАЧЕЊАК.

    Ово сам "склепао" данас.

    ОдговориИзбриши