REČ PO RIJEČ (92)

UKIJOE

Vodeći umetnički pokret perioda Edo u Japanu. Slike na staklu bile su prva dela rađena ovim stilom i na njima su prikazani kvartovi za zabavu.

Ukijoe doživljava procvat u periodu Edo (1603-1867), kada je Japan, u pravom smislu reči, bio odsečen od ostatka sveta a japanska kultura se razvijala u hermetički zatvorenom okruženju. U to doba umetnost radi umetnosti nije imala mnogo značaja u Japanu, a rastuća metropola - grad Edo ponosio se svojom sopstvenom formom umetnosti - ukijoe, koja je uglavnom prikazivala scene iz svakodnevnog života običnog naroda i njihove kulture. Žanr se proširio i stekao široku primenu u drugim formama štampe, u ilustrovanim knjigama i na slikama.

Pioniri žanra bili su Hišikava Moronobu (1618-1694) i njegovi sledbenici, čije slike prikazuju žene koje nisu bile visokog ranga ali ih je krasila izuzetna lepota, kabuki glumce, detalje folklora, scene iz popularnih romana...

Stranci su u početku cenili ukijoe manje kao umetnost a više kao rad koji im približava običaje i prirodne lepote dalekog Japana. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1867, u poslednjoj godini perioda Edo, prvoj u kojoj je Japan uzeo učešća, predstavljeni su ukijoe radovi na brokatu i scene iz ilustrovanih štampanih knjiga. Francuski impresionisti neke od svojih radova stvaraju pod uticajem japanskih grafika, a Van Gog - strastveni kolekcionar radova ukijoe, u ulju je kopirao neke radove Hirošige. Van Gog je smatrao posebnim kvalitetom manjak senki i dvodimenzionalni karakter multikolornih slika, izgleda pogrešno pretpostavljajući da je to rezultat snažnog, blistavog sunca nad Japanom, a sam je otišao u francusku Provansu tragajući za sličnim “svetlosnim uslovima”.

Danas se ukijoe izlažu u galerijama kao nesporno umetnička dela, ali u Edo periodu bili su produkti masovne proizvodnje, poput današnjih postera filmskih zvezda ili turističkih vodiča za odmor.