REČ PO RIJEČ (237)

SVRLJIŠKI BELMUŽ

Ritualno i svakodnevno jelo balkanskih stočara, koje se sprema od mladog ovčijeg sira i  kukuruznog brašna, predstavlja jedinstveno nasleđe stočarskih zajednica na tlu istočne Srbije i deo je društvenih običaja, rituala i svečanih događaja  u okolini Knjaževca, Kalne, Svrljiga, Sokobanje, Zaječara i Niša.

Stanovništvo ove oblasti zadržalo je u svojoj ishrani dosta konzervativnosti i arhaičnosti, ali su istorijske i društvene prilike uslovile i neke promene. Tradicionalna priprema belmuža obavlja se tako što se oceđena gruda sira posoli i  stavlja u bakrač na vatru uz stalno mešanje, dok se ne istopi u „peno“. Potom se skida sa veriga i ostavlja pored ognjišta na zagrejane kamene ploče. U tako isopljen sir dodaje se kukuruzno brašno i stalno meša „čurkom“ dok se dobro ne „ispeče“ i ne pusti maslo.

Ovo ovčarsko/pastirsko jelo se spremalo za Đurđevdan, od sira koji se pravio od sveže pomuzenog mleka i belog kukuruznog brašna, na premlaz, kada se obavljala prva muža ovaca u toj godini.

Belmužijada je manifestacija kojom svrljiški kraj već sedam godina uspešno promoviše svoje poljoprivredne proizvode. Najveću pažnju posetilaca je, kao i obično, privukla priprema belmuža. Sastojci, naizgled, jednostavni - tajna je, kažu, u svrljiškom siru po čijoj belini je belmuž, za čiju su pripremu zaduženi isključivo muškarci, dobio ime.