Piše: Mladen Marković:
U želji da ljubiteljima enigmatike prenesem utiske o jednom starom, dobrom enigmatskom časopisu, probao sam da izaberem jedan reprezentativan broj „Vjesnikovog kviza“ (od 44, koliko imam), ali sam shvatio da će prikaz biti potpuniji ukoliko izdvojim najupečatljivije strane iz nekoliko brojeva. Pošto raspolažem brojevima iz prilično dugog perioda (1972 – 1980), mogao sam da se upoznam sa razvojnom linijom ovog časopisa, te sam primetio da je koncept sa godinama bio sve bolji i bolji, da su sastavi bili sve kvalitetniji, da se sve ozbiljnije pristupalo enigmatici... Zato su sva tri broja koje ovde prelistavam iz 1980. godine (naslovne strane su, kao što vidite, slikane najobičnijim telefonom, ali verujem da se vidi da je prvi rešavač pisao ćirilicom).
Broj 215, od 14. maja, na strani 5 donosi jednu epohalno tragičnu
vest: „Dana 4. maja prestalo je da kuca veliko srce predsjednika naše SFRJ,
Josipa Broza Tita“. Taj gubitak se, na sreću, nije odrazio na sadržaj, te je Lipanović ispratio pokojnika izborom
najkvalitenijih radova. Pored Kurpesa
(sa pseudonimima Eskulap i Hela) i Železnika,
čiji su sastavi najbrojniji i poslovično među najboljima, Mladen Đurđević je „zvezda broja“: potpisuje
solidnu križaljku (sa vrednim pojmovima: strančarstvo, trešnja, jagnjetina,
žalopojke), interesantnu belu ukrštenicu (u glavnoj kombinaciji imamo pojmove:
brnistra, prostaštvo, biosfera...), i
lepu tematsku skandinavku posvećenu T. Seliškaru. Tipičnu (tešku) kriptogramku
i prilično kvalitetnu mozaičku ukrštenicu je sastavio Kutnjak, Dušan Kos je zastupljen
sa jednom finom križaljkom, kao i Satir
(?) i Amanov (?), čija je tematska
skandi možda nešto slabija od prethodih radova.
Jednu dobru skandinavku potpisuje Jura
(?), križaljka Maljkovića je prosečna,
ali ne i za bacanje, a tu su i Đukić,
Daros, Košir, Pavle (?), Bogdanović (sa „otvorenim pismom Peri
Kvrgiću“), Košir (sa 2 odlične
pananagramne ispunjalke), Marcelić
(sa slogovnom križaljkom) itd. Ne mnogo rđavu, ali mestimično sasvim nerešivu
duplericu sa svetskim atletičarima – rekorderima, sastavio je Jerkan (?). Ipak, na mene su najjači
utisak ostavile 2 ukrštenice: skandi
našeg druga Hajrudina Hodžića o
istoriji džeza (Povijest jazza) i vanredno inteligentna tematska skandi, posvećena
braći Limijer (Lumiere), čiji je autor Boris Nazansky.
Iz broja 218, od 25. 06., izdvajam nepotpisanu tematsku
skandinavku, posvećenu Ivanu M. Rognjovu, Železnikovu mozaičku ukrštenicu,
odličnu duplericu Mladena Đurđevića posvećenu korifejima zagrebačkog sportskog
žurnalizma, križaljke Kurpesa i Lipanovića, i još jednu tematsku skandinavku,
posvećenu Barbri Strejsend (malo slabiju od one sa braćom Limijer), koju
potpisuje Nazansky. Tu su i N. Burzan, Z. Turek, M. Vučković, S. Tumpić, S. Komljenović itd. U rubrici „Poštanski sandučić“ redakcija odgovara
N. Nediću iz Orašja: „Urednik kaže
da radovi nisu baš naročiti, no da će nešto ipak ispraviti (dotjerati) i
uvrstiti, ali valja sačekati dok dođe na red“.
U broju 219, od 09. 07., najupečatljiviji sastavi su:
tematska skandi Z. Tureka, posvećena Bošku Buhi (dobro organizovana
kombinacija), križaljka Fehima Kujundžića
(sasvim obična, a izvanredna), skandi koju potpisuje Željko Bilankov (sjajna vertikalna prožetost, sa
nekim sitnim nedostacima), simetrična skandi R. Husedžinovića (odličan balans praktičnosti, jednostavnosti i
kvaliteta; takve ukrštenice su nekada objavljivane u kvalitetnim neenigmatskim
novinama) i zanimljivu Đurđevićevu tematsku skandi, posvećenu Slavku Zlatiću.
Naravno, tu su i Železnik, Kurpes, Hodžić, a kao kuriozitet izdvajam klasičnu
ukrštenicu Jana Bažika, koja nije vrhunska,
ali nije ni za potcenjivanje. Među autorima sitnih zagonetki nalazim i anagram
(bez pesmice) Gojka Mandića: „SONDOM ROK... istražuje sedimente u
jadranskim dubinama“.
Hvala Mladenu na interesantnim komentarima tri stara broja mog omiljenog časopisa.
ОдговориИзбриши