DANTEOVI PALINDROMI

Prenosim tekst Dalibora Drekića sa njegovog bloga:SVET PALINDROMA

„Божанствена комедија“ Дантеа Алигијерија (написана између 1308. и 1321. године) сматра се највећом епском поемом италијанске литературе, као и једним од највећих дела светске литературе..
Основна одлика њене структуре јесте оштра симетрија заснована на религијској, езотеријској и нумеролошкој симболици, са мноштвом алегорија којима је прожето цело дело. Због тога и не чуди што је Данте трећу целину „Рај“ симболички обогатио са два чувена латинска палиндрома, а са једним од њих и завршио своје дело. Наиме, у латинском језику форма палиндрома, као вид скривеног писања, добија и одређени мистични призвук (ђавољи стих: лат. versus diabolicus), и као таква постаје веома популарна.

Унутрашња симетрија поеме заснована је на троструком низу концентричних кругова. Њена три дела, „Пакао“, „Чистилиште“, и „Рај“, написана су у укупно 100 певања, која се састоје од 34, 33, и 33 спева. Пакао има 9 кругова и предворје, Чистилиште има 9 делова и земаљски Рај, А рај се састоји од 9 неба плус Емпиреј. Број 3 (симбол Светог Тројства, савршености и довршености) и број 10 (симбол савршенства) се на различите начине понављају у Божанственој комедији,
Сваки од три дела поеме се завршава говором звезда, а свако шесто певање говори о политици. Душе грешника, душе покајника и душе блажених сврстане су у по три групе. Три звери ометају песника на почетку свог пута, а три водича га воде тим путем.

Данте је према моделу концентричних кругова организовао хијерархију раја, пакла и чистилишта. Циклична стурктура поеме, концентрични кругови њених делова (9+1) као и симболика бројева показују Дантеову тежњу ка савршенству заснованом на оштрој симетрији. Збир 1+9=10 нумеролошки се кроз историју тумачи као испуњење савршенства појединца који се придржава божјих заповести.
На сличан приступ структури дела наилазимо и у Лучи Микрокозми Петра Петровића Његоша, који је такође употребом палиндрома нагласио своје виђење односа између добра и зла.

Кроз пакао и чистилиште Дантеа води латински песник Вергилије, а кроз рај Беатриче Портинари и Свети Бернард (који га води и кроз Емпириј до Бога). Први палиндром у овом делу говори о душама које се са неба спуштају на земљу где су изложене утицају зла, али обдарене разумом и тежњом ка добру и препуштене слободној вољи.
„IN GIRUM IMUS NOCTE ET CONSUMIMUR IGNI“ („Врзмамо се около ноћу и изгарамо од ватре.“ или „Када падне мрак, ми формирамо круг и изгарамо од ватре.“) и њенe дужe варијантe „in girum imus nocte, ecce et consumimur igni“ и „in girum ibimus nocte, ecce et consumibimur igni“ („Врзмамо се около ноћу, гледамо и изгарамо од ватре.“), јесте загонетка дата у форми палиндрома. Њом се описује понашање ноћних лептира или мољаца, и метафорично, понашање жена ноћу. Постоје мишљења да се она односи на мамац у који инсекти упадају када круже око ватре и потом бивају спржени.

Овај палиндром је сасвим у складу са Дантеовим схватањем устројености света и основним порукама представљеним у овом делу. Према његовом схватању душе се са неба спуштају са чистим разумом и тежњом ка добру, али и са неспособношћу да разликују добро од зла. Из тог незнања рађа се заблуда, а из заблуде грех, односно зло, које је материјализовано у чулнм задовољствима. Због тога душе имају разум који им омогућује слободну вољу и могућност избора. Разум и тежња ка добру душама пружају прилику да негују морал љубав и истину у складу са божијим законима, да се одупру страстима и задовољству и нађу душевни мир
Концентрични кругови раја засновани су на Аристотеловој и Птолемејовој космологији (Месец, Меркур, Венера, Сунце, Марс, Јупитер, Сатурн, звезде, Прво покретно небо). Данте се затим уздиже у Чиста небеса (Емпириј) где се среће са Богом и разрешава тајну божанске и људске природе. Нимало случајно он своје дело завршава управо палиндромом који упућује на самог Бога и космичко устројење света:

„EN GIRO TORTE SOL CICLOS ET ROTOR IGNE“ („Ја сам сунце, тај ватрени точак који ротирајући се сфере успоставља/чини да се небеска тела окрећу, и ја се окрећем, такође.“). Овај палиндром написан је око слике сунца на мермерном подном надгробном споменику из 12. века у крстионици цркве Сан Ђовани (Battistero di San Giovanni) у Фиренци. На мозаику је приказ птоломејског космичког система са сунцем и зодијачким знаковима настао мајсторством тосканских средњовековних уметника. Астролози овај израз називају соларним палиндромом и тумаче га као спиритуално сунце које „својом ватром покреће године у кружно кретање“.

Далибор Дрекић