MA, KO JE TAJ IVANIŠEVIĆ?

Ko je Ivanišević? Pojma nemam!

Eroteka (171)

Veoma mi je drago što sam prisustvujem otvaranju izložbe i promociji knjige Miodraga Ivaniševića, a vrlo sam ponosan jer me autor, preko prijateljskih veza, uvrstio u grupu govornika. Očekivalo se da „po službenoj dužnosti“ ispratim važnu djelatnost člana EK „Kikinda“, a očekivalo se i da prozborim koju pametnu o knjizi. Očekivalo se, ali Hercegovac ne bi bio Hercegovac da ne ubaci pokoju zvrčku. Naime, čim sam vidio sastav govornika, odmah sam se prešaltao u planovima. Zaključih, pronicljivo, da ih ne mogu nadgovoriti, jer su to sve umne glave i vrsni govornici, te da treba biti drugačiji da bi i mnogobrojna publika bila zadovoljna (Nije lako bilo ni publici da dođe po vrelom danu kakav je bio jučerašnji).

Ukratko ću ispričati kako sam sve ovo doživio, a probaću da prepričam svoje neuobičajeno (i neočekivano) obaraćanje na promociji knjige. U najkraćem – Bilo je odlično, dobra posjeta, dobre karikature, dobri rebusi, opuštena i prijateljska atmosfera, eminentni govornici (mislim na ove neenigmatske govornika), fenomenalno osmišljen scenario, svečano uručenje članske karte, prisutnost dosta medija,... Sve za pet plus.

Ređaju se govornici, pametno pričaju (kratko i jasno), publika pažljivo sluša, a ja razmišljam: „Šta ću-kud ću? Mora se! Ja ću da kažem, pa kud puklo da puklo“. Bacam pogled po sali i biram kome ću da se direktno obraćam, da mi bude lakše. Od enigmata tu je jedino Radomir Mićunović. Nisu se baš pretrgli beogradski enigmati da se malo žrtvuju (mislim u sebi). Dvojica jesu poslali poruke sa pozdravima, ali...Odlučim da u govoru pričam Nadi Ivanišević, a ostali neka slušaju ako hoće. Nada je supruga novopečenog „Srpskog Krivaka“.

Hrabro ustajem i krenem:

Ovdje sam pozvan da pričam o knjizi, a imam namjeru da se samo ovlaš očešem o knjigu, a da kažem nešto drugo. Sa ovdje prisutnim (potapšem ga po ramenu) Ivaniševićem znam se taman koliko postoji ova knjiga. U međuvremenu je naš odnos evoluirao od „Ma, ko je taj Ivanišević“ do „Moj prijatelj Migo“. Bez sve šale, sve je započelo mojim pitanjem: „Ko je uopšte taj Ivanišević? Pojma nemam!“. (Vidim da sam „ščepao“ pažnju publike. Vjerovatno misle: „Ko je sad ovaj? Šta lupeta? Nada se vjerovatno nada da neću izblamirati i sebe i njenog muža).

Ispričaću vam istinit događaj o tom „Ko je, zaboga, taj Ivanišević?“. Jednog popodneva kada sam, po običaju prilegao da malo resetujem mozak, zvoni mi telefon i javlja mi ovdje prisutni Živanić (potapšem ga po ramenu). Kaže da sjedi sa zemljakom Ivaniševićem koji je napisao knjigu o rebusima na 380 strana. Evo sada ti je potpisao knjigu i šaljemo ti je sutra. Onako bunovan, mislim „Ko, je sada taj?! Mora da je to neki skriboman koji je napisao gomilu budalaština...“, Onako ljut, jer me Živanić po pravilu zove kada se najmanje nadam (kada spavam, kada sam na sastanku, kada...hm...ovo neću pominjati,...) kažem: „Pošaljite“, a mislim...“Mora da je neka budalaština!“. (Publika već, masovno, razvukla osmijeh od uha do uha. Nadi laknulo. Vidi da moja priča možda i ima poentu - Možda?)

Stiže mi knjiga, i ja skeptično uzeh u ruke (jer mi nije bio poznat Ivanišević kao enigmata)...i oduševih se! Knjigu pročitah u jednom dahu, i odmah požurih da je pohvalim na svom blogu. Enigmati, kao što se moglo očekivati, dočekaše knjigu „na nož“, ali za razliku od onih koji su je napadali, ja sam knjigu pročitao i znam da je knjiga izuzetno vrijedna. Malo sam se nervirao što knjigu napadaju ljudi, a da je nisu ni vidjeli, ali kako vrijeme prolazi „antiprotivni“ su znatno omekšali, a knjiga je izborila svoje mjesto i među enigmatima. Ko je god knjigu pročitao, knjigu hvali (Mićunović klima glavom, a to me dodatno ohrabri). Knjigu preporučujem, a sad ću da se malo hvalimo. Ivanišević, koji je u međuvremenu evoluirao i postao Migo, i ja bili smo ekipa-dvojac na takmičenju na Susretima enigmata u rješavanju rebusa,...i osvojismo prvo mjesto. Tako na jednostavan način začepimo usta kritičarima, kritizerima i negatorima. Dakle, bio sam u pravu kada sam kazao da autor knjige „Rebusi i kako ih se rešiti“ zna znanje, a on to još rječitije reče onom medaljom oko vrata.

Nastavih:

Nedavno smo u Kikindi osnovali enigmatski klub, a dvojica zemljaka koji sjede pored mene su mi učinili veliku čast da budu osnivači kluba, ali ne samo to. Logo kluba je trebalo da radi moj rođeni brat, akademski slikar i vrlo uspješan dizajner (radio logo Susreta u Kikindi i Vranju), koji je i uradio dobar znak za EK „Kikinda“ koji je skoro pa bio izabran i odobren , ali kada je on vidio ono što je napravio Ivanišević, samo je kazao: „Ovo je bolje!“. Složih se sa bratom. Brat je brat, ali bolje je bolje!. Dakle, kada uspješan umjetnik (moj brat), a znamo da su umjetnici sujetni, kaže da je bolji rad kolege, onda znajte da je to zaista dobro. Da zaključim: Ovaj čovjek (potapšem ga po ramenu) je svjetski umjetnik, čestitam mu na izložbi i na knjizi, a vama hvala na pažnji.

(Dobih aplauz).