HAJFA
Hajfa je grad u
Izraelu u okrugu Hajfa. Prema proceni iz 2007. u gradu je živelo 265.900
stanovnika i po tome je treći grad u državi. Hajfa je luka na mediteranskoj
obali, u podnožju planine Karmel.
(Predlog za razmenu
mišljenja: Da li je HAJFA ili HAIFA?)
Ja sam dosad uglavnom čuo da se koristi Haifa, mada najčešće od sportskih novinara, tako da to nema neku lingvističku težinu :)
ОдговориИзбриши(Х)ајде да се и ја укључим у расправу око речи ХАИФА. Не знам коме се прохтело да прогура нешто што се скоро нигде не може наћи да је ХАЈФА град у Израелу. Добро, да кренем редом, онако како сам у неким "светим" књигама пронашао.
ОдговориИзбриши- Кренуо сам од 5-словног речника Бранка Полића, у издању бјеловарског "Чвора", где дословце пише: ХАИФА - град у Израелу /7- извор одакле је он то користио/.
- У језичким недоумицама И. Клајна, али и Правопису Матице српске из 2010. године, стоји нпр. ХАИТИ, не Хајти или Хајити.
- У Речнику Матице српске VI део стоји следеће: ХАИН- не Хајин (Хајн)-злобан, неверан, страшан (тур.). Даље, ХАИНСТВО особина онога који је хаин, даље: Хаир- хаирџија, хаирлук... Не нађох Хајир или Хајр.
-Поређења ради, у РМС из 2011. г. стоји ХАИКУ, не ХАЈИКУ.
- У Рјечнику Хрватскога језика Броз- Ивекића такође стоји ХАИН, ХАИНСТВО, ХАИРЏИЈА...
- Турцизми у српско- хрватском језику Абдулаха Шкаљића исто показује: Хаин (ајин)- Хајин (ајин), ХАИР- Хајир (аир, ајир).
- ГУГЛ: помешано. Ако отворим Хајфа, појави ми се напис да је то град у Израелу..., а када отворим ХАИФА појави ми се та иста слика града у Израелу, који се зове Хаифа, а којег неки крсте у Хајфа. Зашто то кажем?
По мени Гугл односно Википедија и све друге педије на интернету су непроверене, неприхватљиве као сигуран доказ за то што стоји написано.
Волео бих да нисам у праву ако кажем да се овде покушава мешати екавица и ијекавица. Јер са мојих 69 година, нисам никада чуо изговор и писање ХАЈФА. Наздравље енигматико!
С поштовањем,
Живадин
Slažem se potpuno sa kolegom Živadinom. I ja sam oduvek znao, čitao i pisao samo HAIFA i nikako drugačije.
ОдговориИзбришиMeđutim, nije sve uvek tako. Slažem se i za Haiti, ali glavni grad Kenije se piše NAIROBI, ali kod nas ga znamo SAMO kao NAJROBI, nikako Nairobi. I šta sad?
Svi znamo za finskog automobiliste koji se u originali piše Kimi Räikkönen (Finnish pronunciation: [ˈkimi ˈræikːønen]. Kao što se vidi ono "ä" se čita nešto između "a" i "e", ali to nije bitno, bitno je da se ono "i" čita kao "i", a ne kao "j", dakle RAIKONEN. Međutim, ako pratite "Formulu 1" i čujete kako ga stranci izgovaraju, oni kažu RAJKONEN i to sa akcentom na "RAJ" (kod nas akcenat ide na "KO").
I slažem se da na Vikipedijama i drugim pedijama (kako kaže Živadin) ima veoma mnogo različitih opisa i mnogo puta pogrešnih. Ja ne znam kako je u srpskom jeziku taj HAJFA ili HAIFA, u makedonskom je HAIFA (ali i NAJROBI).
Pa šta mislite, zašto sasm stavio ovo u zagradi?
ОдговориИзбришиMene su učili da je HAIFA, ali kad nađoh ovo sa J, rekoh - "Evo prilike za konstruktivnu diskusiju".
У праву си Славко,
ОдговориИзбришиСамо са једном констатацијом да си то ХАЈФА нашао на Гуглу, а ако си нашао и у неким лексиконима, енциклопедијама, речницима... онда хајде да прихватимо и то ХАЈФА. Овако га не могу прихватити. Гугл је за мене веома непоуздан. Шта све нисам нашао. Али искрено,
и помаже код енигматике... Али се на Гугл не смем ослонити...Поздрав,
Живадин
Ako čitamo kako piše, reč je trosložna, a pošto akcenat definitivno nije na trećem slogu, može biti samo HAifa ili haIfa. Ako prenosimo iz jezika u kom se to izgovara na prvi način, onda će transkripcija postati dvosložna HAJ-FA, a ako se u originalu ipak akcentuje I, onda nema smisla izostaviti slog, pa bi ostalo HA-I-FA.
ОдговориИзбришиKod nekih sličnih reči su se akcenti ustalili na drugom slogu, bez obzira na to što je reč o lošim transkripcijama, ali to se ne može koristiti kao model (npr. HAITI se akcentuje isključivo na I, valjda po uzoru na francusku pronuncijaciju u kojoj ne postoji H, dok bismo iz engleskog to preneli kao HEJTI, dakle dvosložno, sa akcentom na prvom slogu). Takođe, postoje neke reči koje nemaju jedinstveni akcenat, pa koristimo ravnopravne varijante (zato što su do nas stizale iz različitih krajeva, zato što su lingvisti bili gluvi itd.) Eto, npr. ime AJŠA može biti i dvosložno, i trosložno (AIŠA ili AJIŠA).
Nemam konačan odgovor na pitanje, samo sam diskutovao.
Možda bi se to moglo riješiti uz pomoć velikoga židovskog svećenika iz Isusova doba imenom Josip s nadimkom KAJFA (Religijski leksikon, Zagreb, 1999., str. 143). I u Ilustriranoj bibliji mladih (Zagreb, 1968.) posvuda piše KAJFA.
ОдговориИзбришиDa se priključim temi, jer nešto znam o tome. Ovo je samo dio.
ОдговориИзбришиAleksandar Belić je napisao:
"Kako je Karadžić rešio pitanje o pisanju suglasnika 'j' u našem jeziku? Ako posmatramo izgovor toga glasa, možemo reći da je njegova priroda dvojaka:'j' može biti potpuno ili jako i nepotpuno ili slabo. Fonetski se mogu vrlo lako odrediti uslovi kada se javlja jako, a kada slabo 'j'. Svako 'j' koje se nahodi između samoglasnika od kojih nijedan nije 'i' – jeste jako 'j', a svako 'j' koje se nahodi između samoglasnika od kojih je bar jedan 'i' jeste slabo 'j'. Prema tome slogovi oja, uja, eja, ajo, aju, uje, uju, eju, ejo itd. imaju jako slovo 'j'; slogovi pak ija, iji, uji, ijo, aji, iju, oji i sl. imaju slabo 'j'."
"Osobina je jakoga 'j' u književnom jeziku da se potpuno obrazuje i potpuno čuje, a osobina je slaboga 'j' da se nepotpuno obrazuje i nepotpuno čuje ili da se katkada i sasvim ne čuje."
Kod Haife je skupina [aji], dakle izgovara se slabo 'j'. Slični su primjeri: Klaić, Smail, daidža, Šainović i sl.
("O savremenom pravopisu", 1923.)