Битка за Лозницу или битка на Тичару пољу је битка која је вођена 5. и 6. октобра по старом календару, односно 17. и 18. октобра 1810. године по новом.[1] Око 30.000 Турака под командом Али-паше Видајића спустило се низ Дрину шајкама до Тичара поља, близу Лознице. Утврђене градске бедеме бранило је 1.200 Срба које је предводио лознички војвода Антоније Анта Богићевић. Процењујући да неће успети да одоли турским нападима, војвода Анта се обратио за помоћ Луки Лазаревићу. Пошто је извештен о опсади Лознице и када је одбио Хасид-пашу са Мораве, Карађорђе је упутио писмо Петру Добрњцу, тражећи од њега појачање: Остатак грудобрана лозничког шанца „ Не оклевај ни минута. Сваки минут вреди, до тога је јако стало хоће ли ми војска минут раније на Дрину стићи. ”
У помоћ је стигло око 10.000 бораца - Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић са војском Шабачке и Ваљевске нахије. Пресудна битка почела је ујутро 6. октобра 1810. Борба голим сабљама трајала је око два сата. На крају је победила српска војска. Током последња два дана погинуо је 121 српски борац, а њих 178 је рањено, док је по историјским списима било три пута више погинулих и рањених Турака.[1]
О бици је касније Карађорђе известио Милана Обреновића: „ Изашли у поље и Турци и ми, те смо се побили страшно из топа и пушака, за осам сати да од ове битке веће било није. ”
Познати гуслар Филип Вишњић опевао је ову битку у истоименој песми „Бој на Лозници“. Ова победа српске војске спада у ред најзначајнијих у Првом српском устанку.
У овом боју је рањен Цинцар Јанко Поповић, његов мегдан на Тичару је опевао Сима Милутиновић Сарајлија у спеву „Сербијанка“.
Rade Nedić je tada imao 15 godina, a verovatno nije bio ni upoznat sa pravilima sastavljanja anagrama i što reče Nedjeljko s obzirom da je to prvi rad, ne treba puno zamerati. Lozničanin
БОЈ НА ЛОЗНИЦИ
ОдговориИзбришиБитка за Лозницу или битка на Тичару пољу је битка која је вођена 5. и 6. октобра по старом календару, односно 17. и 18. октобра 1810. године по новом.[1] Око 30.000 Турака под командом Али-паше Видајића спустило се низ Дрину шајкама до Тичара поља, близу Лознице. Утврђене градске бедеме бранило је 1.200 Срба које је предводио лознички војвода Антоније Анта Богићевић. Процењујући да неће успети да одоли турским нападима, војвода Анта се обратио за помоћ Луки Лазаревићу. Пошто је извештен о опсади Лознице и када је одбио Хасид-пашу са Мораве, Карађорђе је упутио писмо Петру Добрњцу, тражећи од њега појачање:
Остатак грудобрана лозничког шанца
„ Не оклевај ни минута. Сваки минут вреди, до тога је јако стало хоће ли ми војска минут раније на Дрину стићи. ”
У помоћ је стигло око 10.000 бораца - Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић са војском Шабачке и Ваљевске нахије. Пресудна битка почела је ујутро 6. октобра 1810. Борба голим сабљама трајала је око два сата. На крају је победила српска војска. Током последња два дана погинуо је 121 српски борац, а њих 178 је рањено, док је по историјским списима било три пута више погинулих и рањених Турака.[1]
О бици је касније Карађорђе известио Милана Обреновића:
„ Изашли у поље и Турци и ми, те смо се побили страшно из топа и пушака, за осам сати да од ове битке веће било није. ”
Познати гуслар Филип Вишњић опевао је ову битку у истоименој песми „Бој на Лозници“. Ова победа српске војске спада у ред најзначајнијих у Првом српском устанку.
У овом боју је рањен Цинцар Јанко Поповић, његов мегдан на Тичару је опевао Сима Милутиновић Сарајлија у спеву „Сербијанка“.
Tačno.
ОдговориИзбриши(Kao što vidite NA se ponavlja u postavci i rešenju)
O ZNANOJ BICI (+L)
ОдговориИзбриши(Kao što vidite BOJ se ponavlja u postavci i rešenju :)
ОдговориИзбришиIpak je to prvi rad!
ОдговориИзбришиRade Nedić je tada imao 15 godina, a verovatno nije bio ni upoznat sa pravilima sastavljanja anagrama i što reče Nedjeljko s obzirom da je to prvi rad, ne treba puno zamerati.
ОдговориИзбришиLozničanin
OJ, BOLNI ZNACI!
ОдговориИзбриши