уторак, 9. август 2016.

REČ PO RIJEČ (1299)

Piše: Radoja Racanović

ZLEGA
U tekstu koji je nedavno objavio beogradski veb portal Pravda o rodnom mjestu i zadužbini Miloša Obilića, a koji su prenijeli mnogi portali, navodi se izjava matere Evgenije, jedine monahinje u prije dvadesetak godina obnovljenom manastiru Svetog Romana (nalazi se između sela Mrmoš i Laćisled kod Aleksandrovca):
– Manastir je zadužbina Miloša Obilića, a u njemu je sahranjena njegova majka Grozdana. Njegov otac zvao se Zlega, a i danas postoji selo koje je po njemu dobilo ime. Milošev brat se zvao Mrmoš i selo Mrmoš je po njemu dobilo ime. –
ZLEGA je očigledno naše staro i potpuno zaboravljeno muško ime. Nije jasno koje selo je po njemu dobilo ime, ali vjerujem da na odgovor nećemo dugo čekati – možda će ga dati i neko od kolega. 
Treba reći da tekst obiluje za nas enigmate zanimljivim pojmovima, uglavnom toponimima: KOBILJAK, MANASTIRAK, MILOŠEVA CRKVA, MILOŠEV GRAD, OBLA ČUKA, PEPELJUŠA, POPOVA GLAVA, POPOVA RUKA, POPOV DLAN, POPOV GROB...

IZVOR. OVDE

10 коментара:

  1. Vjerovatno se radi o dva sela: Gornja Zleginja i Donja Zleginja.
    Imena tih sela u nekim se izvorima spominju i u množini, a u "Imeniku mesta u Jugoslaviji" Donja je u jednini, a Gornja u množini (Gornje Zleginje). u Rječniku JAZU imena su Zleginja Donja i Zleginja Gornja te Zleginje Donje i Zleginje Gornje.

    ОдговориИзбриши
  2. Ni u Rečniku SANU, ni u Rječniku JAZU nema imena (i riječi) ZLEGA.

    ОдговориИзбриши
  3. U "Rječniku osobnih imena" (M. Šimundić) spominju se imena Zlenka, Zlenko, Zlena, Zleno s objašnjenjem da su od staroga češkog imena Zlen (zapravo praslavenskog) – izvedenog od imenice zlo.

    U "Prosvjetinom imenoslovu" (M. Bosanac) zabilježena su imena Zlin, Zlina s napomenom da su starinska zaštitna (profilaktična) imena. To su imena koja su djecu trebala čuvati od zlih duhova i nesreća (Vuk, Leon, Ljutica, Gruban, Grdan, Mrgud, Mrđen, Arslan...).

    ОдговориИзбриши
  4. Ne znam ništa o Zlegi, ali mi je tekst bio interesentan zbog fantazmagorične pseudobiografije epskog tj. mitskog junaka o čijim se generalijama spekuliše već 627 godina, a ne postoji nijedan istorijski izvor koji bi potvrdio da je tzv. Miloš Obilić uopšte postojao, a kamoli da je bio sin majke Grozdane i oca Zlege. I onda nam, nakon svih viševekovnih naklapanja, mati Evgenija rešava problem i pokazuje prstom zadužbinu viteza iz epske poezije. :)
    Zaista urnebesno. Prvo, jedan savremen čovek ne bi smeo da uzima za ozbiljno crkvenu mitologiju i teološke halucinacije, a drugo, siguran sam da je od Kosovske bitke do danas bilo mnogo Miloša Obilića, pa je možebiti u nekoj kruševačkoj zabiti nekada živeo neki ostrašćeni rodoljub, nosilac slavnog imena.

    Podsetila me ta priča na jednu zabludu iz detinjstva: ja sam do neke 5. godine verovao da je Marko Kraljević poginuo na jednom bregu gde sam sa babom išao na izlete.

    ОдговориИзбриши
  5. Радоја Рацановић9. август 2016. 22:49


    Ako je išta ovdje urnebesno, onda je to tvoj komentar, Mladene. Naročito činjenica da si najvećeg junaka u kolektivnom sjećanju srpskog naroda nazvao tzv. Ti vjerovatno znaš kako se zvao Arhelajev otac i Pelejeva baba (Ahilove i Odisejeve neću ni da pominjem), i 'ladno bi ih uvrstio u ukrštenicu bez tog tzv. Oprosti, ako griješim.

    ОдговориИзбриши
  6. Jeste TZV., Radoja. Tu se ništa ne može: nema pouzdanih podataka o njegovom životu, tako da ne možemo znati ni da li se epski junak koji je, jelte, rasporio Murata od učkura do bijela grla (lično ne vidim herojstvo u tom činu, naročito ako u obzir uzmemo posledice) zvao Miloš Obilić. Prošao je čitav vek od Kosovskog boja do prvog pojavljivanja njegovog imena u kakvim-takvim istorijskim spisima, a čak se ni tada - dakle u 15. veku - o njemu ništa znalo nije. Za 100 godina narod štošta može da izmašta, pa kad se tome dodaju konkretne istorijske okolnosti - sasvim je očigledno zbog čega se već u prvom veku nakon Kosova raširio mit o junaštvu (i pobedi, ali to je druga tema). Miloš Obilić je (bio) personifikacija željene snage poraženih i potlačenih, i dok mu mati Evgenija nije krstila roditelje - narod ga je, dragi Radoja, smatrao sinom vile i zmaja.

    Elem, za mene je Miloš Obilić mitološka ličnost u rangu sa Arhelajem, Pelejem, Ahilom itd., ali mi je za nijansu draži od njih - jer su ga izmislili moji preci, a ne Grci. Međutim, Grci su bili pismeni još u vreme kad su Sloveni bili samo daleki karpatski futur, pa se njihovim božanstvima lako ulazi u trag i rodoslov, a o našim bogovima i herojima se ne zna ni kako su ih tačno zvali oni koji su ih kreirali (zato, dakle, tzv. Miloš Obilić, a ne tzv. Ahil).

    Uzgred, pre 2-3 godine sam u jednim nebitnim lozničkim novinama objavio ukrštenicu posvećenu tom "kolektivnom sećanju" na Miloša Obilića, i u te svrhe sročio propratni tekst. Kopiram:

    Istorijski podaci o legendarnom srpskom junaku sa slike (1) su šturi, neverodostojni i kontradiktorni, pa se dovodi u pitanje i samo njegovo postojanje.

    Po predanju, bio je sin vile i zmaja, vitez u službi cara Lazara i verenik njegove ćerke Olivere. U kosovskoj bici je, posluživši se lukavstvom, ubio Murata, izgubio život i stekao večnu slavu.

    Međutim, ime Muratovog ubice se u srpskim izvorima ne spominje sve do XV veka. Turski i vizantijski spisi govore o „neverniku Kobili“, a etabliranju njegovog kulta je ponajviše doprinela epska poezija. Ipak, status svetog srpskog junaka je stekao tek zahvaljujući Njegoševoj apoteozi u „Gorskom vijencu“.

    Nemoguće je utvrditi da li je reč o istorijskoj ličnosti, ali njegov lik često povezujemo sa glumcem (2), koji ga je oživeo u bajkovitom filmu Zdravka Šotre (po scenariju Ljubomira Simovića) „Boj na Kosovu“ iz 1989. godine.

    ОдговориИзбриши
  7. Радоја Рацановић10. август 2016. 11:11


    Што гођ има Србина јунака.
    Свакога су одгојиле виле,
    Млогога су змајеви родили,
    Сваког ћу ти по имену казат:
    Ево првог тебе, Обилићу...

    (из епске народне пјесме „Милош Обилић змајски син“)

    ОдговориИзбриши
  8. Радоја Рацановић10. август 2016. 11:16


    Mit ili istina? Još je Sokrat na to pitanje odgovorio, ovako: „Ta kada ne bih, kao naši učeni ljudi, vjerovao to ne bi bilo čudnovato... Pa ako neko u njih ne vjeruje i pregne da svako od njih svede na nešto što je prilika istini, tome će u njegovoj nespretnoj učenosti biti zato potrebno mnogo vremena.“

    ОдговориИзбриши
  9. Pa, šta znam... Generalno mi ne smeta što ljudi veruju u duhove, u vampire, u bogove, u Deda Mraza, Miloša Obilića itd., ali ne bih voleo da imam u kući ili u bliskom okruženju nekoga ko je na magijskom, mitskom ili sličnom nivou.

    ОдговориИзбриши
  10. A "vede", zar one nisu klica filozofskog učenja a obiluju i mitovima i magijom?

    ОдговориИзбриши