ЉУБИТЕЉИ ЕНИГМАТИКЕ ИЗ КОЦЕЉЕВЕ ГИМНАСТИКА УМА У конкуренцији 40 радова пристиглих их свих бивших југословенских република еминентни жири је укрштеницу коју је саставио Радисав прогласио за најбољу. Верољуб пак ужива у решавању енигматских задатака, укрштених речи и свих врста судоку. Овај саобраћајни инжењер који је, каже, залутао у просвету Заједничко за Радисава Николића из Каменице и Верољуба Бабића из Коцељеве је љубав према енигматици. Први је састављач укрштеница док други ужива у њиховом решавању. Они су недавно у Кикинди на, како кажу, једином озбиљном енигматском такмичењу те врсте у Србији, освојили прво односно треће место. У конкуренцији 40-ак радова пристиглих их свих бивших југословенских република еминентни жири је укрштеницу коју је саставио Радисав прогласио за најбољу. Љубав према укрштеницама открио је још као дете. Најпре их је попуњавао, а потом је покушао и да их састави и то ради успешно већ неколико деценија. –Састављам искључиво укрштене речи. Ни сам не знам одакле се љубав према њима појавила. Свидело ми се то још када сам био дете и када сам налазио новине у којима су биле укрштенице- каже првонаграђени у Кикинди. Не броји састављене укрштенице али процењује да их је око хиљаду објављено. Прва је до љубитеља енигматских часописа стигла још 1981-е године. Данас као хонорарни сарадник сарађује са часописима “Разбрибрига” и “Енигматика” коју издаје “Политика”, а љубитељ је и телевизијских квизова у којима је неретко и учествовао попут “Слагалице”, “Сам против свих”, “Мозгалице”, “Најслабије карике”, “Високог напона”.... Састављање укрштеница доживљава као хоби и то зими, јер лети нема времена. У том периоду посвећен је пчеларству које је иѕ хобија прерасло у професију. –Лети немам ни времена а ни воље да то радим јер ме природа повуче и посао у вези пчела. У зимским данима, када ми је досадно, ја пискарам и тада углавном настају моје укрштене речи. За израду једне некада ми је довољно сат времена а некада је неопходно и неколико дана. Сваки часопис тражи одређену тему и на ту тему саставим најпре два основна појма па на основу њих проширујем и радим укрштеницу. Састављам искључиво из главе а интернет користим само уколико нисам сигуран за неку реч- прича овај енигмата. Упешног састављача одликује завидно познавање различитих области, богат фонд речи, велика база података. Радисав је то постизао тако што је решавао укрштенице и читао књиге, енциклопедије, лексиконе... Тешко му је да објасни како се прави добра укрштеница али је сигуран да је таква она која може да се реши као и да се из ње нешто научи. –Ово што ми радимо је гимнастика ума. Да мозак не зарђа треба га употребљавати. А ово је један јефтин и згодан начин, било када и било где- поручује Николић. Верољуб пак ужива у решавању енигматских задатака, укрштених речи и свих врста судоку. Овај саобраћајни инжењер који је, каже, залутао у просвету, власник и уредник “Коцељевачких новости”, заљубљеник је у енигматику и члан Друштва енигмата Србије.
(nastavak) У Кикинди је у оквиру такмичења у решавању десетак разних задатака, укрштеница, анаграма, ребуса, криптограма и других заузео треће место са освојеним маскималним бројем бодова али са нешто лошијим временом у односу на боље пласиране такмичаре. У решавању судоку заузео је четврто место јер је распоред на табели опет диктирало време решавања иако је чак седморо првопласираних такмичара било у потпуности успешно. –Ја не патим за наградама већ тежим ка неком знању а учешће и добар пласман на такмичењима су ми нека врста сатисфакције. Заинтересује те нека дугачка реч, долази до изражаја и лепота језика, откриваш нове речи и почнеш да размишљаш о њима. Мислим да су аутори укрштених речи у неку руку чувари нашег језика. У друштву енигмата су људи који су широког спектра занимања и различитих интересовања- каже Верољуб који је искључиво решавач укрштених речи. Са њима се први пут сусрео још као основац. Била је то “љубав на први поглед”. Са усхићењем истиче да је дуго чувао први број “Еуреке”, и мале и велике. –Не волим једноставне укрштенице. То ми није примамљиво. У томе не уживам. У задње време је доста овај посао компјутеризован. Набави се добар програм са одређеним бројем речи и тако се ствара. Мало је ауторских укрштеница попут оних које прави Николић. И сам сам се опробао у састављању. Било је то давно, када сам био у редакцији факултетског листа “Таљиге” у којима сам био задужен за хумор и енигматику. Тада сам саставио прву скандинавку- открива Бабић. Како каже, енигматика нису само укрштене речи. То су разне врсте загонетки, попут анаграма и ребуса. Говорећи о томе где се енигматика налази данас и колико је популарна међу младима Верољуб истиче да је у Друштву енигмата Србије он, са готово 60 година живота, један од млађих, што јасно показује степен њене актуелности. А некада је, тврди, све било много другачије. –Прошле године сам покушао да радим са децом у оквиру енигматске секције али сам брзо схватио да их то много не занима. Интересовања им углавном почињу и завршавају се на решавању осмосмерки и мислим да немају адекватна знања за свој узраст. За успешно састављање и решавање енигматских задатака потребан је фонд речи и општа култура. А некада су деца стајала у реду испред киоска, чак и на мору, како би дошла до најновијег броја “Политикиног “Забавника”. Куповале су се и користиле “Дечије новине”. Тога више нема- оценио је овај енигмата.
Tekst iz prošlog broja:
ОдговориИзбришиЉУБИТЕЉИ ЕНИГМАТИКЕ ИЗ КОЦЕЉЕВЕ
ГИМНАСТИКА УМА
У конкуренцији 40 радова пристиглих их свих бивших југословенских република еминентни жири је укрштеницу коју је саставио Радисав прогласио за најбољу. Верољуб пак ужива у решавању енигматских задатака, укрштених речи и свих врста судоку. Овај саобраћајни инжењер који је, каже, залутао у просвету
Заједничко за Радисава Николића из Каменице и Верољуба Бабића из Коцељеве је љубав према енигматици. Први је састављач укрштеница док други ужива у њиховом решавању. Они су недавно у Кикинди на, како кажу, једином озбиљном енигматском такмичењу те врсте у Србији, освојили прво односно треће место.
У конкуренцији 40-ак радова пристиглих их свих бивших југословенских република еминентни жири је укрштеницу коју је саставио Радисав прогласио за најбољу.
Љубав према укрштеницама открио је још као дете. Најпре их је попуњавао, а потом је покушао и да их састави и то ради успешно већ неколико деценија.
–Састављам искључиво укрштене речи. Ни сам не знам одакле се љубав према њима појавила. Свидело ми се то још када сам био дете и када сам налазио новине у којима су биле укрштенице- каже првонаграђени у Кикинди.
Не броји састављене укрштенице али процењује да их је око хиљаду објављено. Прва је до љубитеља енигматских часописа стигла још 1981-е године. Данас као хонорарни сарадник сарађује са часописима “Разбрибрига” и “Енигматика” коју издаје “Политика”, а љубитељ је и телевизијских квизова у којима је неретко и учествовао попут “Слагалице”, “Сам против свих”, “Мозгалице”, “Најслабије карике”, “Високог напона”....
Састављање укрштеница доживљава као хоби и то зими, јер лети нема времена. У том периоду посвећен је пчеларству које је иѕ хобија прерасло у професију.
–Лети немам ни времена а ни воље да то радим јер ме природа повуче и посао у вези пчела. У зимским данима, када ми је досадно, ја пискарам и тада углавном настају моје укрштене речи. За израду једне некада ми је довољно сат времена а некада је неопходно и неколико дана. Сваки часопис тражи одређену тему и на ту тему саставим најпре два основна појма па на основу њих проширујем и радим укрштеницу. Састављам искључиво из главе а интернет користим само уколико нисам сигуран за неку реч- прича овај енигмата.
Упешног састављача одликује завидно познавање различитих области, богат фонд речи, велика база података. Радисав је то постизао тако што је решавао укрштенице и читао књиге, енциклопедије, лексиконе... Тешко му је да објасни како се прави добра укрштеница али је сигуран да је таква она која може да се реши као и да се из ње нешто научи.
–Ово што ми радимо је гимнастика ума. Да мозак не зарђа треба га употребљавати. А ово је један јефтин и згодан начин, било када и било где- поручује Николић.
Верољуб пак ужива у решавању енигматских задатака, укрштених речи и свих врста судоку. Овај саобраћајни инжењер који је, каже, залутао у просвету, власник и уредник “Коцељевачких новости”, заљубљеник је у енигматику и члан Друштва енигмата Србије.
(nastavak)
ОдговориИзбришиУ Кикинди је у оквиру такмичења у решавању десетак разних задатака, укрштеница, анаграма, ребуса, криптограма и других заузео треће место са освојеним маскималним бројем бодова али са нешто лошијим временом у односу на боље пласиране такмичаре. У решавању судоку заузео је четврто место јер је распоред на табели опет диктирало време решавања иако је чак седморо првопласираних такмичара било у потпуности успешно.
–Ја не патим за наградама већ тежим ка неком знању а учешће и добар пласман на такмичењима су ми нека врста сатисфакције. Заинтересује те нека дугачка реч, долази до изражаја и лепота језика, откриваш нове речи и почнеш да размишљаш о њима. Мислим да су аутори укрштених речи у неку руку чувари нашег језика. У друштву енигмата су људи који су широког спектра занимања и различитих интересовања- каже Верољуб који је искључиво решавач укрштених речи.
Са њима се први пут сусрео још као основац. Била је то “љубав на први поглед”. Са усхићењем истиче да је дуго чувао први број “Еуреке”, и мале и велике.
–Не волим једноставне укрштенице. То ми није примамљиво. У томе не уживам. У задње време је доста овај посао компјутеризован. Набави се добар програм са одређеним бројем речи и тако се ствара. Мало је ауторских укрштеница попут оних које прави Николић. И сам сам се опробао у састављању. Било је то давно, када сам био у редакцији факултетског листа “Таљиге” у којима сам био задужен за хумор и енигматику. Тада сам саставио прву скандинавку- открива Бабић.
Како каже, енигматика нису само укрштене речи. То су разне врсте загонетки, попут анаграма и ребуса. Говорећи о томе где се енигматика налази данас и колико је популарна међу младима Верољуб истиче да је у Друштву енигмата Србије он, са готово 60 година живота, један од млађих, што јасно показује степен њене актуелности. А некада је, тврди, све било много другачије.
–Прошле године сам покушао да радим са децом у оквиру енигматске секције али сам брзо схватио да их то много не занима. Интересовања им углавном почињу и завршавају се на решавању осмосмерки и мислим да немају адекватна знања за свој узраст. За успешно састављање и решавање енигматских задатака потребан је фонд речи и општа култура. А некада су деца стајала у реду испред киоска, чак и на мору, како би дошла до најновијег броја “Политикиног “Забавника”. Куповале су се и користиле “Дечије новине”. Тога више нема- оценио је овај енигмата.
В. Бошковић