ŽIVKOVIĆ O PASIJANSU

              Нигде, па ни у енигматици, не треба робовати догмама. Уколико се нешто покаже као боље и квалитетније, претходна правила и закони се морају мењати. То исто важи и за загонетке. Свака загонетка има своја утврђена правила. Нека од њих су суштинска и не могу се никако променити. Друга правила су флексибилна у одређеној мери, тако да омогућавају сијасет разних варијација. Због тога је енигматика и толико интересантна.

               Пасијанс, такође има своја правила, њих четири. Два правила су стриктна и не би смела да се наруше. Прво од њих захтева да све речи међусобно буду логогрифни анаграми. Наредно правило је да прва и средња уписана реч, као и средња и последња реч, имају само по једно заједничко слово. Притом прва и последња реч не смеју да имају ниједно заједничко слово.

                Квизорама, из броја у број упорно нарушава тај део правила. Накнадно обавештење оправдава ово одступање тиме што се жели проширење могућности за стварање нових састава ове загонетке. Различите варијације пасијанса се могу добити, а да се притом испоштује и ово правило. Овако, објављени пасијанси управо постижу сврху типа ,,ево најбољих примера, како би требао да изгледа неправилни пасијанс,,.           

                  Јако ме занима шта о овоме мисле други енигматичари, који вероватно немају ни времена ни интересовања да се укључе у овакву расправу.

Јагодина, 2019-01-24                                                                 

Мирослав  Живковић