недеља, 31. март 2019.
субота, 30. март 2019.
MARKOVA NAJAVA
 |
| Nagradni fond |
S enigmatikom sam se počeo baviti negdje u
petom razredu osnovne. Kod kuće bi majka i ponekad stariji brat rješavali
križaljke, a budući da je meni to išlo solidno (jer sam volio čitati mnogo
enciklopedija i knjiga) malo po malo sam pokušavao i ja ponešto sastaviti. Prvo
sam na nagovaranje razrednih kolega sastavljao njima, onako laički. Koliko se sjećam,
prve križaljke enigmatskim časopisima sam pokušao poslati sa šesnaest godina
(premda nisu objavljene). Malo po malo kako sam bio uporan Robert Pauletić, a
naknadno i Valter Kvalić su me uputuli u pojedinosti i finese što je dobro i
prihvatljivo uvrštavati u križaljke. Više ni sam nisam siguran koji mi je prvi
rad objavljen. Pretpostavljam da je to pobjednička križaljka prvog kolu na
Prvenstvu Hrvatske u Kviskotekinom izdanju. Možda je nešto objavljeno i ranije, ali ja nikad prije nisam
ni bilježio ni spremao svoje objavljene radove. Dosta starijih izdanja
„Feniksa“ i „Kviskoteka „ sam poklonio prijateljima za rješavanje tako da se i
sad katkad iznenadim kad netko objavi moj rad na kojeg sam zaboravio.
Tek zadnjih četiri godine sam sačuvao sve
objavljene radove (kad sam ih počeo sve sam opisivati), a dobar dio i skenirao
pa otprilike znam koliko ih je objavljeno u tom vremenu.
Rijetko sam sudjelovao na enigmatskim
natjecanjima (početnih godina jedino na
Kviskotekinom prvenstvu Hrvatske). Što sam osvojio sigurno će Nedjeljko
znati bolje od mene, on vodi takve statistike i bilježi podatke s raznih
natjecanja.
Morat ću pročešljati svoje arhive i stare
brojeve da vidim koje sam sve novitete i varijacije zagonetka domislio (Tetris,
Monogramka, Filigran, Križaljka s konjićevim skokom itd.)
Što se
tiče obrta:
Moj otac je pokrenuo obrt prije nekih
četrdesetak godina, prvo u Splitu s jednim kolegom, a potom u Omišu u kojem smo
i sada (izučio je zanat u Splitu, a jedno vrijeme u Sloveniji). S vremenom je
izučio dosta toga i nas sinove, pa kad je otišao u mirovinu 2004. prebacio je
obrt na mog starijeg brata. Mi smo tijekom sljedećim petnaestak godina
proširili obrt i otvorili veleprodaju srebrnog i zlatnog nakita. Uglavnom
proizvodimo replike tradicionalnog hrvatskog nakita, a jednim dijelom se
baziramo na ručni rad. Nismo se htjeli reklamirati preko interneta iz dva
razloga. Prvi je da još nismo u stanju proširiti krug poslovnih partnera jer
dosad radimo s preko stotinjak klijenata
pa bi bilo neozbiljno primati dodatne ponude koje ne bi bili u stanju
isporučiti. Drugi razlog što neki partneri uz naš pristanak prodaju naše
proizvode preko internet ponude. Ionako dobar dio hrvatskog tržišta zna za nas
jer radima na području od Zagreba, Istre, pa duž cijele obale sve do Cavtata.
Dobar proizvod je uvijek bio najbolja reklama
PASIJANS
ZRNCA (3529)
Песник из Груже и његове песме (1936 - 2019)
(анаграм)
А САДИЋЕ МАШТА СРЕБРО ДУЖ БАРИЦА
у овом врту гружанскога раја,
док њиме ведар, разбарушен шета
руменог лица нежни поета
и милује цветове вечитога маја!
(Из новог рукописа, нове књиге ГорданеЈовановић Шарић "ТКАНИЦА ОД СЛОВА И СТИХОВА")
ANANAS-KUP (ŽIRIRANJE)
Počela je druga faza žiriranja „Ananas-kupa“ (drugo
kolo četvrtog ciklusa). Svaki autor/učesnik treba da sa ponuđene liste od 152
anagrama odabere 30 najboljih. Nije
potrebno rangirati anagrame, već samo odabrati. Svaki autor u listu može
uvrstiti najviše DVA svoja anagrama.
Rok: petak, 05.04.2019.
do 12 sati.
петак, 29. март 2019.
четвртак, 28. март 2019.
MREŽASTA ZRNCA
Od riječi: ANJICA, ASKET, ASMIS, ATACI, ĐURIŠ, ELENA,
IRONI, IZUTI, KOROĐ, MARAŠ, MAREŠ, NIŠAN, RZANJE, SIMAT, STARR, STOLE te dvaput
uzetog imena i prezimena književnika sa slike (roman "Gori gori
gori"), sastavite dvije križaljčice dimenzija 5x5 polja.
Jovan Nedić
OD PROZORA DO PONORA
Piše: Miroslav Živković
Nimalo ne zavidim urednicima renomiranih
enigmatskih časopisa. Poprilično je zahtevno da se provere sve nepoznate reči u
ukrštenicama, da se utvrdi potpunost ukrštanja i izračuna prosečna dužina reči
u njima. Za osmosmerke je još obimniji posao. Mora se utvrditi potpuna
zastupljenost svih pravaca i obaveznost povezivanja. Pa tu dolaze i angažovanja
kod drugih zagonetaka. Da se pritom uopšte ne pominju problemi sa isplatom saradničkih
honorara.
Stoga je i za očekivati da se pokatkad provuče i neki urednikov previd u
već odštampanom časopisu. To se nedavno desilo sa evidentnim greškama kod dva–tri publikovana pasijansa. No, pošto svaka loša strana ima i svoju dobru,
ubrzo se to i pokazalo. Na aktuelnom Bovanovom blogu pasijans je uskočio u
jednu od glavnih uloga. Iako je on već godinama bio skoro potpuno zapostavljen,
odjednom je za ovu zagonetku zaživelo sasvim solidno interesovanje.
Pokazalo se da postoje široke mogućnosti za njegovo popularisanje.
Najbolje je to iskoristio Milan Sečujski, svojim izuzetno efektnim sastavima.
On se nikako nije zadovoljio da obrađuje nove puteve sa pasijansima-peticama.
Hrabro je proširio taj opseg, krenuvši u šestice, sedmice... Izazov je bio
veliki, ali ga je on uspešno rešio, pa je čak kreirao jedan novitet u vidu foto
pasijansa. Ovim svojim podvizima svakako je nagovestio nove visprene
kombinacije, jer se to od njega i da očekivati. Mora se priznati da nije nimalo
lako da se kompletira sastav, a da prva i poslednja reč nemaju ni jedno
zajedničko slovo. Rešavači su u daleko boljoj poziciji, jer su im se nudile
različite mogućnosti.
Na objavljene pasijanse, rešavači su uglavnom tražili najadekvatnija
rešenja, trudeči se da ona budu u skladu sa važećim pravilima. Bilo je nešto
komentara i o tim pravilima, ali se većina enigmata nije dalje upuštala u
diskusiju. Provejavala su dva oprečna stava što se tiče logogrifa. Moja
malenkost je bila tvrdokorna u shvatanju logorifa kao nedozvoljenog učesnika.
Drugi stav, koji je vatreno branio mladi kolega Milan Sečujski bio je za
njegovo apsolutno korišćenje u pasijansima, što je i apostrofirano u više
navrata.
Premda se niko drugi nije decidirano založio za to, Milan Sečujski je
ubrzo zaključio da se ta tema ne mora više
ni pominjati. Problem čine samo kolege koje ne mogu da prihvate tu savremenu
postavku. Izolovanim primerima je to i, dokazao’, pogotovo jer se niko nije javio da tome
protivureči.
No, ne lezi vraže, ipak je to zasmetalo nekome, i to baš predstavnicima stare
garde, koji stoje na ,anahronim pozicijama’ o pridržavanju već
davno donetih pravila.
Nikola Petkovski i Radoje Racanović su dugo čekali
pravi trenutak da iznesu svoja mišljenja. Potpuno se slažem sa njima, ali uz jednu ogradu.
Logogrif – nipošto
u bilo koji pasijans. Mora da se zadrži načelo : niz neprekidnih logogrifnih
anagrama.
U tu
diskusiju uplela se ni kriva ni dužna i piramida, zbog jasne anagramske
sličnosti sa pasijansom. Struktno pravilo za piramide (i klinove) glasi da su
to zagonetke sa neprekidnim nizom proširenih (i krnjih) anagrama. Prema tome lopatica ne sme da sledi opaticu, iako su to pojmovi koji nemaju
dodirnih tačaka. Prosijecati je prošireni anagram od opsijecati. Jeste da im je koren isti, ali je pravilo zadovoljeno.
Tu već možemo govoriti o kvalitetu piramide sa ovakvim pojmovima. Kvalitet
piramide se ceni po tome kako su razmeštena slova u dva susedna pojma. Očito je
da je piramida sa ove dve pomenute reči veoma, veoma loša i pitanje je da li bi
je i ijedan urednik trebao objaviti.
Što se tiče prva dva pojma piramida, npr : i-ti, ovo se lako može prevazići. Piramida ne mora imati prvo slovo
i može se smatrati zarubljenom. Postojeća anomalija je bazirana na Keopsu, ali
treba da znamo da je prva stvarna piramida bila stepenasta ( Sakara -2630
p.n.e.).
Ali da se ne bi pomislilo kako sam i ja nepopravljivo anahroničan i
logogrifofobičan, dajem jedan konstruktivan predlog. Očekujem da se potom
dogodi i konstruktivna kritika, kao što je to učinjeno u dosadašnjem tekstu. Predlog
bi glasio :
,,što više logogrifa u klasičnim ukrštenicama,
skandinavkama, magičnim kvadratima i likovima’.Obzirom da su logogrifi danas
malo zastupljeni, evo jedinstvene prilike da ih bude više. Nadam se da će bar
neko prihvatiti ovo ?!
Nisam baš nešto mnogo poetski nastrojen da bih stvorio neku
imaginarnu sliku kako bi me ovaj pozor odveo
u ponor.