"КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ" НЕКАД И САД
Више од једног века траје српска енигматика Укрштеница је "краљица" међу загонеткама, јер је најомиљенија и непоновљива. У њој се на магичан начин може показати сва лепота једног језика. Наравно, мене занима наш - српски језик, који је, по мени, најсавршенији на свету, а по богатству израза непревазиђен. То и није неко чудо јер српство броји 7528. годину постојања према старим записима, дакле од великог потопа, што значи да је постојало и пре њега.
Због тога сам противник употребе страних речи и кад је нужно и кад није. Посматрајући креације већине састављача данас, морам рећи да је наша "краљица загонетки" прилично девалвирала, као и све остало у нашем друштву. Прошло је време када је наша краљица - укрштеница имала праве мајсторе комбинације и лепоте: Бошка Бокија Петровића, Станислава Железника, Зорана Зељковића, Љубише Јакшића и других Биле су то седамдесете, осамдесете и деведесете године прошлог века. Велики допринос су дали часописи "Енигма", "Мозаик" и "Хупер".
Данас имамо хиперпродукцију и много више енигматских листова, али и измењена правила вредновања квалитета састава као и монополски положај неких издавача. Оно што ја могу приметити је то да се ретко може наћи укрштеница са лепим комбинацијама и лепим звучним речима из нашег језика. Част ретким енигматама који још увек негују такав стил. Лепо је Добрица Ерић рекао:
"И говори лепо,
српски, ко и ја,
да ти се анђели
с неба насмеше,
Српски језик је
поезија, само
птице певају лепше."
Покренуо сам часопис "Кеопс" са намером да окупим најбоље српске енигмате и да вратимо лепоту нашој " краљици",, али у томе нисам успео, јер није стигао до потребног броја решавача. Сада ћу вам приказати једну скандинавку из "Кеопса" бр.2, која испуњава моје захтеве.
Више од једног века траје српска енигматика Укрштеница је "краљица" међу загонеткама, јер је најомиљенија и непоновљива. У њој се на магичан начин може показати сва лепота једног језика. Наравно, мене занима наш - српски језик, који је, по мени, најсавршенији на свету, а по богатству израза непревазиђен. То и није неко чудо јер српство броји 7528. годину постојања према старим записима, дакле од великог потопа, што значи да је постојало и пре њега.
Због тога сам противник употребе страних речи и кад је нужно и кад није. Посматрајући креације већине састављача данас, морам рећи да је наша "краљица загонетки" прилично девалвирала, као и све остало у нашем друштву. Прошло је време када је наша краљица - укрштеница имала праве мајсторе комбинације и лепоте: Бошка Бокија Петровића, Станислава Железника, Зорана Зељковића, Љубише Јакшића и других Биле су то седамдесете, осамдесете и деведесете године прошлог века. Велики допринос су дали часописи "Енигма", "Мозаик" и "Хупер".
Данас имамо хиперпродукцију и много више енигматских листова, али и измењена правила вредновања квалитета састава као и монополски положај неких издавача. Оно што ја могу приметити је то да се ретко може наћи укрштеница са лепим комбинацијама и лепим звучним речима из нашег језика. Част ретким енигматама који још увек негују такав стил. Лепо је Добрица Ерић рекао:
"И говори лепо,
српски, ко и ја,
да ти се анђели
с неба насмеше,
Српски језик је
поезија, само
птице певају лепше."
Покренуо сам часопис "Кеопс" са намером да окупим најбоље српске енигмате и да вратимо лепоту нашој " краљици",, али у томе нисам успео, јер није стигао до потребног броја решавача. Сада ћу вам приказати једну скандинавку из "Кеопса" бр.2, која испуњава моје захтеве.
(Драгослав
Росић)
@ D. Rosić
ОдговориИзбриши"То и није неко чудо јер српство броји 7528. годину постојања према старим записима."
Gde nađe 7528 godina?
Koji su to stari zapisi?
To je kao onaj vic: Zaposlio se Mujo kao kustos u muzeju. Došla neki dan jedna grupa turista, a Mujo ih vodi kroz muzej. Pred jednim skeletom nekog dinosaurusa Mujo kaže: "Ovaj eksponat je star 10.002 godine". Turisti ga pitaju: "Ju, kakva preciznost! Otkud baš i dve godine?" A Mujo odgovara: "Ja sam se ovde zaposlio pre dve godine i tad su mi rekli da je taj eksponat star 10.000 godina".
ОдговориИзбришиPonavljam isto pitanje kao G. Anikić: "Đe nađe baš 7528 godina. Vinčanska je kultura datirana najkasnije u 5300 godina prije Krista!" Pogledao sam malčice i knjigu Branka Gavele "Praistorijska arheologija" i ni traga o godini 7528. prije Krista.
ОдговориИзбришиPismo je izumljeno u Mesopotamiji u 4. milenijumu pre Hrista.
ОдговориИзбришиTo je do danas oko 6000 godina.
Zato pitam kakvi su to zapisi od pre 7528 godina.
Mene te ludačke teorije "Srbi narod najstariji" ič ne zanimaju, ali hoću da skrenem pažnju na jednu proizvoljnost koja se tiče enigmatike. Autor teksta po ličnom osećanju falisfikuje kolektivna sećanja i zloupotrebljava imena značajnih enigmata kako bi potkrepio svoje etno-afinitete.
ОдговориИзбришиNi Petrović, ni Zeljković, ni Jakšić, a pogotovo ne Železnik, ni sedamdesetih, ni osamdesetih, ni devedesetih nisu pravili srpske narodne, da ne kažem folk ukrštenice ovog tipa (možda bi Jakšić, uzimajući u obzir ambicije Beokviza, to i radio da je bio bolji sastavljač, a za Zeljkovića sam siguran da je imao internacionalniji pogled na enigmatiku; a uzgred, i on je bio jedva prosečan autor i nije mu baš mesto u nabrajanju sa npr. Železnikom).
Istina, kod svih navedenih, kao i kod drugih autora, bilo je i šibljaka i samoljublja, ali agresivno insistiranje na Vukovim slovima i tzv. domaćim rečima je vazda bilo tipično samo za sastavljače malog, lokalnog dometa, da ne kažem za autore sa izrazito seljačkim mentalnim sklopom.
Ono što ja vidim u ovoj "sadašnjoj" folk ukrštenici, pred usiljenog srbovanja, je sledeće: 1) ima lanac od 7 crnih polja, tj. zanatski je na kritično niskom nivou; 2) nema temu, tj. tema je nakalemljena kao sporedan pojam, dok je centralna kombinacija sadržinski praktično bez lajtmotiva; i 3) povrh svega, neispravna je (Nik je Kirios, ne Kirijos).
ОдговориИзбришиКад већ нико није, ја бих покушао одговорити на горе постављено питање.
У хришћанском свијету (још увијек) постоје два начина љетобројенија (бројања година): „од постанка свијета“ и „од Христовог рођења“. Након Великог раскола 1054. западна црква је у потпуности напустила први начин бројења, који се на истоку дуго одржао – сам или у комбинацији оба.
Календар по коме се године броје „од постанка свијета“ унио је Свети Сава у „Законоправило”, тако да он и данас важи у Српској православној цркви, али се не користи досљедно.
У настојању да дају одговор на питање колико је времена протекло од Адамовог па до рођења Исуса Христа, рани хришћански мислиоци одредили су дан и датум постанка свијета на основу навода из Библије и других извора, међу којима је било око 200 различитих календара и хронологија. На основу њиховог мишљења цар Константин Велики је 353. године увео календар по коме су се године бројале од суботе 1. септембра 5509. године п. н. е.
ОдговориИзбришиНа познатом Битољском натпису пише да цар Самуило „сломљен биде 6522. године од постанка свијета“, а на Косовском мраморном стубу да Косовски бој „сврши се лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак, а час је био шести или седми, не знам, Бог зна“.
Када се од наведених одузме 5508 добију се 1014. и 1389. година „од Христовог рођења“. (Одузима се 5508. зато што је прва година по том календару трајла од 1.9.5509. - 31.8.5508. п. н. е.)
На крају, ево и једног цитата из новијег времена:
„У име Оца и Сина и Светог Духа освети се основни камен овом Божјем храму посвећеном Светом Апостолу и Евангелисти Марку у Престоници Југославије, Краљевом Граду Београду, поред старе цркве Светог Марка, на дан Храмове славе, лета 7439. месеца априла у 23 дану а од Ваплођења Господњега 1931. година, за време срећне владавине Његовог Величанства Краља Југославије Александра Првог Карађорђевића и Поглавара Српске Православне Цркве Његове Светости патријарха Варнаве, који изврши овај чин освећења.”