недеља, 16. фебруар 2020.

VEČE POEZIJE U ČELINCU





У Коноби «Винарије Јунгић» у Марковцу на Трифундан одржано је традиционално вече поезије, музике и вина на којој су уручене награде добитницима 8. Књижевне награде «Славко Јунгић Јесеј» Мирели Гаврановић (1995) из Челинца, Федору Марјановићу (1990), Селени Берић (2004) и Христини Мрша (2006), сви из Бањалуке.
Своје пјесме о вину читали су Миладин Берић, Михајло Орловић, Гојко Мандић, Војислав Ескић и Живко Вујић. Вече су уљепшали пјесник и музичар Борис Иванковић и шансоњер Жељко Пламенац. Водитељ вечери била је Јелена Иванковић, директорка Народне библиотеке «Иво Андрић». Она је истакла да овај догађај организују Народна библиотека «Иво Андрић», СПКД «Просвјета» и «Винарија Јунгић» у спомен на челиначког професора књижевности, пјесника и боема Славка Јунгића Јесеја (1946-2002) иза којег су остале три збирке пјесама: «У води облаци, «Зрење бола» и «Кад смеђа шума сване». Подсјетила је присутне на Јесејев живот и дјело, прочитала неколико његових пјесама и споменула све досадашње добитнике ове књижевне награде.  
Госте су поздравили утемељитељ «Винарије Јунгић» Жељко Јунгић и предсједник челиначког Одбора СПКД «Просвјета» Борислав Максимовић који је одржао бесједу «Значај културно-историјског насљеђа и споменика природе у развоју локалне заједнице».
Организатори Књижевне награде «Славко Јунгић Јесеј» сваке године у новембру расписују конкурс у двије категорије: за књижевне ствараоце млађе од 30 година на слободну тему, а за све узрасте на тему вина и виноградарства. Конкурс, као и сви награђени радови објављују се у «Челиначким новинама».
И овога пута овом догађају присуствовали су бројни љубитељи поезије, музике и вина из Челинца и сусједних општина. 
Борислав Максимовић

2 коментара:

  1. VINSKA PJESMA

    Kad se kaže vino
    pomislim na crno
    i u onom grozdu
    baš na svako zrno

    Al' i vino bijelo
    ne stoji po strani
    kada ja ga pijem
    kao da me hrani

    Pred čokotom stojim,
    a treba da klečim
    mirisom njegovim
    dušu,evo liječim

    Božija je biljka
    ta vinova loza
    poezija prava,
    a ne kakva proza

    Raditi na grožđu,
    biti vinogradar
    važnije je nekom
    nego biti vladar

    Ni vino ni voda
    uzrečica posta
    kad nečega nije
    ni malo ni dosta

    Meni grozdac svaki
    na srdašce liči
    o tome bih mog'o
    u posebnoj priči

    Vino nije vino
    bez staklene čaše
    uz nju ono ide
    pogotovo naše

    Od milja ga neki
    i sa vince krste
    misli se na ono
    od posebne vrste

    Sveti Trifun tu je
    da brine o vinu
    isto kao otac
    o kćerki i sinu
    __________________
    Ovo je pjesma koju sam čitao na pomenutoj Večeri poezije,muzike i vina.U publici je bio i enigmata-kolega Mirko Stanković.Ova vinarija me je podsjetila na vinariju Pavlomir u Novom Vinodolskom

    ОдговориИзбриши