U "Leksikonu zagonetača Jugoslavije" piše da je Stanislav Železnik rođen 16. XI. 1921. u Sarajevu. Tako piše i u "Leksikonu srpskoh enigmata", u kome piše da je umro 15. marta 1990, što je - pogrešno!
Železnika sam vidio na 19.SZJ u Sarajevu-Ilidža (09.-11.10.1987.).Nas nekoliko relativno mlađih smo stajali kad je on prolazio pored nas.Dugo sam ga pratio pogledom,dvoumio sam se da li da mu priđem i pozdravim ga,ali sam smatrao da nisam tome još dorastao ,da mu ne smetam i šta li sve već.Koračao je onako otmjeno,gospodski-lako,kako je lako i sastavljao ukrštenice.Koliko se sjećam da je došao preko nekog manjeg mosta,eto to mi sjećanje na Žestu osta.
Dvojba je nastala zbog toga što u "Pretrazi umrlih" na web-stranici Pokop.ba piše da je Stanislav Železnik sahranjen na sarajevskom groblju Bare, dok u rubrici "Dat/god smrti" piše: 08.03.1990
Biće, međutim, da je to datum sahrane. Slično neslaganje je i kod Antona Kesera i Adija Mulabegovića, ali kod Ferdinanda Pavešića opet nema tog neslaganja...
U "Leksikonu zagonetača Jugoslavije" piše da je Stanislav Železnik rođen 16. XI. 1921. u Sarajevu. Tako piše i u "Leksikonu srpskoh enigmata", u kome piše da je umro 15. marta 1990, što je - pogrešno!
ОдговориИзбришиŽeleznika sam vidio na 19.SZJ u Sarajevu-Ilidža (09.-11.10.1987.).Nas nekoliko relativno mlađih smo stajali kad je on prolazio pored nas.Dugo sam ga pratio pogledom,dvoumio sam se da li da mu priđem i pozdravim ga,ali sam smatrao da nisam tome još dorastao ,da mu ne smetam i šta li sve već.Koračao je onako otmjeno,gospodski-lako,kako je lako i sastavljao ukrštenice.Koliko se sjećam da je došao preko nekog manjeg mosta,eto to mi sjećanje na Žestu osta.
ОдговориИзбришиDvojba je riješena. Dakle, preminuo je 7. ožujka 1990.!
ОдговориИзбришиDvojba je nastala zbog toga što u "Pretrazi umrlih" na web-stranici Pokop.ba piše da je Stanislav Železnik sahranjen na sarajevskom groblju Bare, dok u rubrici "Dat/god smrti" piše: 08.03.1990
ОдговориИзбришиBiće, međutim, da je to datum sahrane. Slično neslaganje je i kod Antona Kesera i Adija Mulabegovića, ali kod Ferdinanda Pavešića opet nema tog neslaganja...