ZA RAZGOVOR UZ KAFU (40)

Od kada su objavljeni podaci da je Kikinda jedno od žarišta koronavirusa, veliki broj kolega i poznanika (širom sveta) raspituje se za moje zdravlje i daju podršku. Svima se zahvaljujem i ovim putem. Zasad sam dobro, na posao idem na smenu. Naime, svaki od uposlenika ima svog „parnjaka“ koji radi slične poslove pa se rotiramo. Moj „partner“ (radi poslove besplatne pravne pomoći i zaštite prava pacijenata) i ja dodatno smo preuzeli poslove još jednog kolege (lična stanja građana) koji je na bolovanju (drugi razlozi!), a rotiranje zasad funkcioniše. Život u gradu je totalno zamro, ali ljudi se navikavaju na ovu nenormalnu situaciju. Svakih 2-3 sata dobijemo neke nove instrukcije, pa se prilagođavamo. Šta će biti dalje niko ne zna, ali se najavljuje da će najžešće biti u narednih sedam dana (od sutra do narednog petka).

Najčešći vid komunikacije jeste telefon, internet i „derivati“ (viver, fb, tw, mail,...). Sa Milošem i Jelenom uživo smo se videli pre sedam dana.

Nezgodno jeste, ali izdržavamo.

Sebi sam dodatno i samoinicijativno „natovario“ još enigmatskih poslova. Valja očuvati pribranost, a nije loše da se odrade nagomilane obaveze. Dve redakcije za koje radi EKK naručile su još enigmatike (valjda prave zalihe!) pa i to treba uraditi.

Više pratilaca ovog bloga, a sinoć telefonom trojica – jedan oko 18.00, jedan oko 21.00 – usred „policijskog časa“, a jedan iza ponoći, traže da TIO održavam zarad „opšteg dobra“ jer smatraju da svima pomaže i ovo enigmatsko druženje da se svi malo relaksiramo. (Onaj kolega od 21.00 mi reče da će još jednom da pročita Horvatove tekstove, ali sada natenane). Ne brinite za TIO. Biće priloga i redovnih i vanrednih. Hvala što ste tu svakodnevno.

Dakle, držite se!

Držim se!

Živeli!