недеља, 31. мај 2020.
REČ PO RIJEČ (2106)
Izgovor klikova možete da naučite putem sledećeg
video-snimka: https://youtu.be/zXcnxNOeGjs
Priredio Vanja Tomašev
субота, 30. мај 2020.
СЛОВА ИЗ НАСЛОВА
Најновија
књига енигматско-пјесничких минијатура Гојка Мандића,
нимало случајног наслова Ова слова, и стилски и садржајно представља
наставак његове претходне књиге те врсте Значи зачин.Све оно што сам написао у
предговору те књиге могао бих овдје поновити, а сигуран сам ће се и већина оног
што ћу написати о овој односити и на ту књигу.
Гојко
Мандић је аутор осебујног стила, препознатљивог по својој језгровитости
и једноставности. Пјесник међу енигматама и енигмата
међу пјесницима. Мајстор ситне загонетке и кратког стиха. Настављач и чувар
некадашњег загонетања, донекле сачуваног у хрватској, а скоро потпуно
заборављеног у српској и још више бх енигматици. Мада већ дужи временски период
немам увид у комплетно енигматско стваралаштво на овим просторима, склон сам
устврдити да је он једини аутор из БиХ који континуирано и првенствено саставља загонетке
ове врсте. Чак ми се чини да је по начину на који саставља јединствен међу,
данас малобројним, ауторима истих на цијелом простору заједничког нам језика.
Рекох,
пјесник и енигмата, Гојко је досад објавио 19 неенигматских и 9 енигматских
књига. Ово му је, дакле, 29. књига. Књига 29.И наслова 29, сваки пут необичних, најчешће
римованих и изнова и изненађујуће енигматичних. Кад већ у Гојковим енигматским
књигама има поезије, онда и у поетским и хумористичким има енигматике, бар у њиховим
насловима. Поменућу неке од њих: Име и риме, Елем мелем, Драг траг, Рад и хлад,
Мања римовања, Намет на памет, Дочим уочим, Кратко и глатко, Кофа пуна строфа,
Лица контра блица, Да ти дам анаграм...
Не
знам да ли је цијели Гојков живот поезија, али енигматика сасвим сигурно јесте.
Свједочи о томе и одабир тема у овој, као уосталом и у свим претходним Гојковим
књигама, те бројним објавама у штампи и на енигматским бологовима. Теме које
обрађује и рјешења до којих се долази одгонетањем његових загонетки више су
него животна, свакидашња и општепозната. То су предмети, појаве и бића са
којима се сусрећемо свакодневно или повремено, користимо их, пролазимо поред
њих, разговарамо са њима или говоримо, читамо и слушамо о њима. То су, примјера
ради, из ове књиге: бурма, каиш, сапун, пешкир, канта, клупа, кунић, птица, пица,
сатараш, кромпируша, кувар, конобар, шанкер, бакшиш, матер, свекар, пушач,
бирач, чувар, путник, бринета, ботаника,читанка, укрштеница, пензија, тензија,шала,
пекара, видео-надзор, одлив мозгова, старачки дом, босански лонац, горки лист,
мајчина душица, сеоски туризам, пусто острво, Бијело дугме, Велики петак, Вуков
сабор, Ко то тамо пева, Тачно у подне, Морнар Попај, Сињска алка, Хамбург...Сви
ти појмови су, као што рекох, знанисвима, питки и лако рјешиви. Како у
првој, тако и у двјестотој загонеци, колико их укупно садржи ова књига. Тако и
у свим осталим књигама и у свим досад објављеним енигмама.
А
саставио је и објавио Гојко Мандић, рођен 22. марта 1958. у Здени код Санског
Моста, у 46 година бављења енигматиком најмање 8.000 различитих енигмокреација.
Од тога броја око 75% отпада на загонетке у стиху. Леже расуте на страницама
многобројних енигматских и неенигматских листова, некадашњих и садашњих, и у
новије вријеме у објавама на енигматским блоговима. Срећом, неће остати
заувијек и само тамо - у прашином прекривеним архивираним комплетима старих
новина или давно „прошлим“ интернетским објавама - јер их је велики број, приближно
пола, аутор сабрао и похраниоу 10 енигматских књига.Са овом (десетом),
укупно је у књигама објавио 2.870 загонетака у стиху, од чега је највише
анаграма (1.514).
Загонетке
сабране у овој књизи, обрађене и уобличенеу форми кратког стиха,састављене су у
новије вријеме и већином већ виђене и рјешаване на популарном енигматском блогу
„Енигматика ТИО“, чини ми се највећем окупљалишту енигматаса ексјугословенског простора у постјугословенском
времену.Аутор их јеподијелио у 8 група (врста) и сложиоазбучним редом унутар
сваке групе. Највише је анаграма (120), а остало чине: додаваљке (8), испуштаљке
(8), мијењаљке (37), одузимаљке (8), уметаљке (8), учаурени анаграми (7) и чауре
(4). Укупно 200.
Кад
већ поменух бившу државу, сјетих се да су у њој енигматама Гојковог соја
додјељивали Горанову загонетачку награду. Била је то награда за допринос
развоју енигматског пјесништва, установљена 1974. од стране ЕУ Чвор из
Бјеловара, а у спомен на познатог пјесника и загонетача Ивана Горана Kовачића. Док
читам непотпуни списак добитника те награде, својевремено објављен на блогу
„Десета умјетност - енигматика“, тражим међу њима, све врсним и махом
свестраним енигматама, име са којим бих најприје упоредио Гојка Мандића. Без
имало двоумљења одлучујем се за доајена Антуна Кошира (1931) из Осијека који,
Богу хвала, још увијек загонета, а почео је давне 1959. године. Годинама сам
пратио низанку његових енигматско-пјесничких минијатура, коју је под насловом
„Сфинга пита“ доносио Вјесников Квиз. Годинама пратим и енигматско стварлаштво
Гојка Мандића. Довољно дуго и довољно темељно, што ми даје за право да га, по
многим елементима, ставим раме уз раме са Кошироми прогласим најдосљеднијим сљедбеником
великих аутора који су његовали енигматику у комбинацији са поезијом. Радоја
Рацановић
REČ PO RIJEČ (2105)
Šakšuka
Šakšuka (arap. شكشوكة) je jelo
od jaja poširanih u sosu od paradajza, maslinovog ulja, paprike, crnog i belog
luka. Obično je začinjeno kuminom, tucanom paprikom, kajenskim biberom i
muškatnim oraščićem. Ovo jelo je rasprostranjeno u arapskim zemljama Severne
Afrike i Bliskog istoka. Tačno poreklo jela nije poznato, ali naziv potiče od
berbesko-tunisko-arapske reči koja znači „mešavina“. Jelo je vrlo popularno i u
Izraelu, gde su ga doneli tuniski Jevreji.
Recept
za šakšuku pogledajte ovde: http://rs.n1info.com/Cooking/a497470/
(Vanja
Tomašev)