субота, 30. мај 2020.

СЛОВА ИЗ НАСЛОВА


Најновија књига енигматско-пјесничких минијатура Гојка Мандића, нимало случајног наслова Ова слова, и стилски и садржајно представља наставак његове претходне књиге те врсте Значи зачин.Све оно што сам написао у предговору те књиге могао бих овдје поновити, а сигуран сам ће се и већина оног што ћу написати о овој односити и на ту књигу.
Гојко Мандић је аутор осебујног стила, препознатљивог по својој језгровитости и једноставности. Пјесник међу енигматама и енигмата међу пјесницима. Мајстор ситне загонетке и кратког стиха. Настављач и чувар некадашњег загонетања, донекле сачуваног у хрватској, а скоро потпуно заборављеног у српској и још више бх енигматици. Мада већ дужи временски период немам увид у комплетно енигматско стваралаштво на овим просторима, склон сам устврдити да је он једини аутор из БиХ који континуирано и првенствено саставља загонетке ове врсте. Чак ми се чини да је по начину на који саставља јединствен међу, данас малобројним, ауторима истих на цијелом простору заједничког нам језика.
Рекох, пјесник и енигмата, Гојко је досад објавио 19 неенигматских и 9 енигматских књига. Ово му је, дакле, 29. књига. Књига 29.И наслова 29, сваки пут необичних, најчешће римованих и изнова и изненађујуће енигматичних. Кад већ у Гојковим енигматским књигама има поезије, онда и у поетским и хумористичким има енигматике, бар у њиховим насловима. Поменућу неке од њих: Име и риме, Елем мелем, Драг траг, Рад и хлад, Мања римовања, Намет на памет, Дочим уочим, Кратко и глатко, Кофа пуна строфа, Лица контра блица, Да ти дам анаграм...
Не знам да ли је цијели Гојков живот поезија, али енигматика сасвим сигурно јесте. Свједочи о томе и одабир тема у овој, као уосталом и у свим претходним Гојковим књигама, те бројним објавама у штампи и на енигматским бологовима. Теме које обрађује и рјешења до којих се долази одгонетањем његових загонетки више су него животна, свакидашња и општепозната. То су предмети, појаве и бића са којима се сусрећемо свакодневно или повремено, користимо их, пролазимо поред њих, разговарамо са њима или говоримо, читамо и слушамо о њима. То су, примјера ради, из ове књиге: бурма, каиш, сапун, пешкир, канта, клупа, кунић, птица, пица, сатараш, кромпируша, кувар, конобар, шанкер, бакшиш, матер, свекар, пушач, бирач, чувар, путник, бринета, ботаника,читанка, укрштеница, пензија, тензија,шала, пекара, видео-надзор, одлив мозгова, старачки дом, босански лонац, горки лист, мајчина душица, сеоски туризам, пусто острво, Бијело дугме, Велики петак, Вуков сабор, Ко то тамо пева, Тачно у подне, Морнар Попај, Сињска алка, Хамбург...Сви ти појмови су, као што рекох, знанисвима, питки и лако рјешиви. Како у првој, тако и у двјестотој загонеци, колико их укупно садржи ова књига. Тако и у свим осталим књигама и у свим досад објављеним енигмама.
А саставио је и објавио Гојко Мандић, рођен 22. марта 1958. у Здени код Санског Моста, у 46 година бављења енигматиком најмање 8.000 различитих енигмокреација. Од тога броја око 75% отпада на загонетке у стиху. Леже расуте на страницама многобројних енигматских и неенигматских листова, некадашњих и садашњих, и у новије вријеме у објавама на енигматским блоговима. Срећом, неће остати заувијек и само тамо - у прашином прекривеним архивираним комплетима старих новина или давно „прошлим“ интернетским објавама - јер их је велики број, приближно пола, аутор сабрао и похраниоу 10 енигматских књига.Са овом (десетом), укупно је у књигама објавио 2.870 загонетака у стиху, од чега је највише анаграма (1.514).
Загонетке сабране у овој књизи, обрађене и уобличенеу форми кратког стиха,састављене су у новије вријеме и већином већ виђене и рјешаване на популарном енигматском блогу „Енигматика ТИО“, чини ми се највећем окупљалишту енигматаса ексјугословенског простора у постјугословенском времену.Аутор их јеподијелио у 8 група (врста) и сложиоазбучним редом унутар сваке групе. Највише је анаграма (120), а остало чине: додаваљке (8), испуштаљке (8), мијењаљке (37), одузимаљке (8), уметаљке (8), учаурени анаграми (7) и чауре (4). Укупно 200.
Кад већ поменух бившу државу, сјетих се да су у њој енигматама Гојковог соја додјељивали Горанову загонетачку награду. Била је то награда за допринос развоју енигматског пјесништва, установљена 1974. од стране ЕУ Чвор из Бјеловара, а у спомен на познатог пјесника и загонетача Ивана Горана Kовачића. Док читам непотпуни списак добитника те награде, својевремено објављен на блогу „Десета умјетност - енигматика“, тражим међу њима, све врсним и махом свестраним енигматама, име са којим бих најприје упоредио Гојка Мандића. Без имало двоумљења одлучујем се за доајена Антуна Кошира (1931) из Осијека који, Богу хвала, још увијек загонета, а почео је давне 1959. године. Годинама сам пратио низанку његових енигматско-пјесничких минијатура, коју је под насловом „Сфинга пита“ доносио Вјесников Квиз. Годинама пратим и енигматско стварлаштво Гојка Мандића. Довољно дуго и довољно темељно, што ми даје за право да га, по многим елементима, ставим раме уз раме са Кошироми прогласим најдосљеднијим сљедбеником великих аутора који су његовали енигматику у комбинацији са поезијом.                                                                                                                 Радоја Рацановић

2 коментара:

  1. Doktore, ovo si dobro napisao.

    U vezi GZN-a mogu dodati samo da je to vjerojatno potpun popis jer jedina osoba koja bi ga mogla dopuniti, ako to uopće treba činiti, jest Štef. Do danas on to nije učinio. Ja u Zagonetaču i časopisima ne mogu ništo više pronaći.

    ОдговориИзбриши
  2. Čestitke i s moje strane zagonetačkom prijatelju Gojku Mandiću. Svaka napisana riječ u ovom predstavljanju je zaslužena, a bit će toga zasigurno još.
    Mnogo toga je u vrijeme djelovanja Čvora bilo pokrenuto i rado se prisjećaju mnogi i onoga što nije bilo vezano samo za sastavljanje zagonetaka. Težilo se afirmaciji zagonetaštva kao kulturne djelatnosti, a tome su svakako pridonosile i zagonetačke nagrade. Jedna od njih bila je i GORANOVA ZAGONETAČKA NAGRADA koja je bila priznanje za višegodišnje autorstvo vezano uz "sitne" zagonetke i dodjeljivala se svake godine po odluci upravnih organa Čvora. Važno je još dodati da je kasnijim dobitnicima uz samo priznanje Čvor otisnuo knjižicu sa zagonetkama, što je u ono vrijeme bila velika stvar (Enigmorime, Stišići, 99 zagonetaka ...). Na žalost, bar kod nas u Hrvatskoj, gotovo da više nema takvih društvenih aktivnosti, posebice što više organizirano djelovanje klubova ne postoji.

    ОдговориИзбриши