СЛОВА ИЗ НАСЛОВА

Најновија књига енигматско-пјесничких минијатура Гојка Мандића, нимало случајног наслова Ова слова, и стилски и садржајно представља наставак његове претходне књиге те врсте Значи зачин.Све оно што сам написао у предговору те књиге могао бих овдје поновити, а сигуран сам ће се и већина оног што ћу написати о овој односити и на ту књигу.

Гојко Мандић је аутор осебујног стила, препознатљивог по својој језгровитости и једноставности. Пјесник међу енигматама и енигмата међу пјесницима. Мајстор ситне загонетке и кратког стиха. Настављач и чувар некадашњег загонетања, донекле сачуваног у хрватској, а скоро потпуно заборављеног у српској и још више бх енигматици. Мада већ дужи временски период немам увид у комплетно енигматско стваралаштво на овим просторима, склон сам устврдити да је он једини аутор из БиХ који континуирано и првенствено саставља загонетке ове врсте. Чак ми се чини да је по начину на који саставља јединствен међу, данас малобројним, ауторима истих на цијелом простору заједничког нам језика.

Рекох, пјесник и енигмата, Гојко је досад објавио 19 неенигматских и 9 енигматских књига. Ово му је, дакле, 29. књига. Књига 29.И наслова 29, сваки пут необичних, најчешће римованих и изнова и изненађујуће енигматичних. Кад већ у Гојковим енигматским књигама има поезије, онда и у поетским и хумористичким има енигматике, бар у њиховим насловима. Поменућу неке од њих: Име и риме, Елем мелем, Драг траг, Рад и хлад, Мања римовања, Намет на памет, Дочим уочим, Кратко и глатко, Кофа пуна строфа, Лица контра блица, Да ти дам анаграм...

Не знам да ли је цијели Гојков живот поезија, али енигматика сасвим сигурно јесте. Свједочи о томе и одабир тема у овој, као уосталом и у свим претходним Гојковим књигама, те бројним објавама у штампи и на енигматским бологовима. Теме које обрађује и рјешења до којих се долази одгонетањем његових загонетки више су него животна, свакидашња и општепозната. То су предмети, појаве и бића са којима се сусрећемо свакодневно или повремено, користимо их, пролазимо поред њих, разговарамо са њима или говоримо, читамо и слушамо о њима. То су, примјера ради, из ове књиге: бурма, каиш, сапун, пешкир, канта, клупа, кунић, птица, пица, сатараш, кромпируша, кувар, конобар, шанкер, бакшиш, матер, свекар, пушач, бирач, чувар, путник, бринета, ботаника,читанка, укрштеница, пензија, тензија,шала, пекара, видео-надзор, одлив мозгова, старачки дом, босански лонац, горки лист, мајчина душица, сеоски туризам, пусто острво, Бијело дугме, Велики петак, Вуков сабор, Ко то тамо пева, Тачно у подне, Морнар Попај, Сињска алка, Хамбург...Сви ти појмови су, као што рекох, знанисвима, питки и лако рјешиви. Како у првој, тако и у двјестотој загонеци, колико их укупно садржи ова књига. Тако и у свим осталим књигама и у свим досад објављеним енигмама.

А саставио је и објавио Гојко Мандић, рођен 22. марта 1958. у Здени код Санског Моста, у 46 година бављења енигматиком најмање 8.000 различитих енигмокреација. Од тога броја око 75% отпада на загонетке у стиху. Леже расуте на страницама многобројних енигматских и неенигматских листова, некадашњих и садашњих, и у новије вријеме у објавама на енигматским блоговима. Срећом, неће остати заувијек и само тамо - у прашином прекривеним архивираним комплетима старих новина или давно „прошлим“ интернетским објавама - јер их је велики број, приближно пола, аутор сабрао и похраниоу 10 енигматских књига.Са овом (десетом), укупно је у књигама објавио 2.870 загонетака у стиху, од чега је највише анаграма (1.514).

Загонетке сабране у овој књизи, обрађене и уобличенеу форми кратког стиха,састављене су у новије вријеме и већином већ виђене и рјешаване на популарном енигматском блогу „Енигматика ТИО“, чини ми се највећем окупљалишту енигматаса ексјугословенског простора у постјугословенском времену.Аутор их јеподијелио у 8 група (врста) и сложиоазбучним редом унутар сваке групе. Највише је анаграма (120), а остало чине: додаваљке (8), испуштаљке (8), мијењаљке (37), одузимаљке (8), уметаљке (8), учаурени анаграми (7) и чауре (4). Укупно 200.

Кад већ поменух бившу државу, сјетих се да су у њој енигматама Гојковог соја додјељивали Горанову загонетачку награду. Била је то награда за допринос развоју енигматског пјесништва, установљена 1974. од стране ЕУ Чвор из Бјеловара, а у спомен на познатог пјесника и загонетача Ивана Горана Kовачића. Док читам непотпуни списак добитника те награде, својевремено објављен на блогу „Десета умјетност - енигматика“, тражим међу њима, све врсним и махом свестраним енигматама, име са којим бих најприје упоредио Гојка Мандића. Без имало двоумљења одлучујем се за доајена Антуна Кошира (1931) из Осијека који, Богу хвала, још увијек загонета, а почео је давне 1959. године. Годинама сам пратио низанку његових енигматско-пјесничких минијатура, коју је под насловом „Сфинга пита“ доносио Вјесников Квиз. Годинама пратим и енигматско стварлаштво Гојка Мандића. Довољно дуго и довољно темељно, што ми даје за право да га, по многим елементима, ставим раме уз раме са Кошироми прогласим најдосљеднијим сљедбеником великих аутора који су његовали енигматику у комбинацији са поезијом.                                                                                                                 Радоја Рацановић