Ovaj anagram nastao kasno sinoć jer mi se pojavila rupa u rasporedu redovnih termina. Naime, planirani anagram je imao faul, pa onda šta ću-kud ću, na brzinu sam se uhvatio olovke i papira.
I da se čestita, umalo zaboravih. Nisam bio na Slavi Đurđevdan preko 20 godina. Jedino odem kod tetke na Petrovdan 12. jula, kada sam dolje na godišnjem odmoru.
СРЕТНА КРСНА СЛАВА ЂУРЂЕВДАН СВИМА КОЈИ СЛАВЕ ДАНАС.
У мом крају смо ову Славу звали и Свети Ђураћ. "Код кога ћеш на славу за Ђурђа", знало се питати. Моја фамилија је ишла на два мјеста, тј. код два домаћина. Славило се 2 дана, и било је уобичајено да идемо 1. дан код једне , а 2. дан код друге родбине.
Сјећам се, и никада нећу заборавити, да нас је пут водио преко Зрмање, а онда кроз дугачак, стари виноград када смо прилазили теткиној кући за Ђурђа.
Најприје је требало прећи Зрмању код ЕРВЕНИКА. Обично је у ово вријеме знала при(е)сушити, па је било лако пријећи, али када су претходиле кише, знала је надоћи, и ми дјеца смо морали бити опрезни при преласку. Ниже је био млин, и онај ко упане у воду не би се добро провео. Прелазили смо преко МУСНИЦА (МОСНИЦА - мали мост, у мом крају се знало говорити МУСТ-мост, КУЊ - коњ), импровизираног прелаза, мостића направљеног од већих камења који су лежали на дну корита на одређеном размаку (око 40-60 цм). Када је ниво Зрмање био већи, вода је знала запљускивати камење.
Виноград је био теткин, и нисмо се устручавали да одаберемо покоју ВИНОГРАДАРСКУ брескву које су се поносно, иако већ у годинама, као уосталом и чокоти, разгранале и надвијале у редовима између чокота. Чинило ми се да су већ у ово вријеме биле зреле, а можда ми се то као дјетету само чинило, можда су тек биле у фази сазријевања. Мени и мојој браћи су ипак биле зреле.
Данас нема ни тетке ни тетка, а ни винограда ни бресака... Нити користим ту пречицу, сада идем аутом...
HAJDUČKI SASTANAK
ОдговориИзбришиJeste.
ОдговориИзбришиĐurđevdanak hajdučki sastanak.
Ovaj anagram nastao kasno sinoć jer mi se pojavila rupa u rasporedu redovnih termina. Naime, planirani anagram je imao faul, pa onda šta ću-kud ću, na brzinu sam se uhvatio olovke i papira.
SKUP ČASNIH JATAKA! (P=D)
ОдговориИзбришиSJAH ČISTA KUNDAKA!
ОдговориИзбришиGEORGIJE SVETI
ОдговориИзбришиGeorgije Sveti
pa to svi već znaju
probio je kopljem
opasnu aždaju
Strad'o je zbog Hrista,
bi čvrst u toj vjeri
sad su mu nebeske
otvorene dveri
Pletu se vijenci
od vrbovih grana
običaj je davni
raditi tog dana
Graničnik je zime
i novoga ljeta
poštuju ga mnogi
ljudi širom svijeta
Bio je od cara
na velikoj muci
taj dan se u gori
sastaju hajduci
Georgiju dali
titulu vojvoda
predstavnik je pravi
hrišćanskog roda
Poštuju ga,slave
odrasli i djeca
zaštitnik je mnogih
i više od sveca!
SATKA JAK ČASNI DUH!
ОдговориИзбришиČASNA HAJKA U STUDI K = U
ОдговориИзбришиstud = studen, hladnoća
I da se čestita, umalo zaboravih. Nisam bio na Slavi Đurđevdan preko 20 godina. Jedino odem kod tetke na Petrovdan 12. jula, kada sam dolje na godišnjem odmoru.
ОдговориИзбришиСРЕТНА КРСНА СЛАВА ЂУРЂЕВДАН СВИМА КОЈИ СЛАВЕ ДАНАС.
У мом крају смо ову Славу звали и Свети Ђураћ. "Код кога ћеш на славу за Ђурђа", знало се питати. Моја фамилија је ишла на два мјеста, тј. код два домаћина. Славило се 2 дана, и било је уобичајено да идемо 1. дан код једне , а 2. дан код друге родбине.
Сјећам се, и никада нећу заборавити, да нас је пут водио преко Зрмање, а онда кроз дугачак, стари виноград када смо прилазили теткиној кући за Ђурђа.
Најприје је требало прећи Зрмању код ЕРВЕНИКА. Обично је у ово вријеме знала при(е)сушити, па је било лако пријећи, али када су претходиле кише, знала је надоћи, и ми дјеца смо морали бити опрезни при преласку. Ниже је био млин, и онај ко упане у воду не би се добро провео. Прелазили смо преко МУСНИЦА (МОСНИЦА - мали мост, у мом крају се знало говорити МУСТ-мост, КУЊ - коњ), импровизираног прелаза, мостића направљеног од већих камења који су лежали на дну корита на одређеном размаку (око 40-60 цм). Када је ниво Зрмање био већи, вода је знала запљускивати камење.
Виноград је био теткин, и нисмо се устручавали да одаберемо покоју ВИНОГРАДАРСКУ брескву које су се поносно, иако већ у годинама, као уосталом и чокоти, разгранале и надвијале у редовима између чокота. Чинило ми се да су већ у ово вријеме биле зреле, а можда ми се то као дјетету само чинило, можда су тек биле у фази сазријевања. Мени и мојој браћи су ипак биле зреле.
Данас нема ни тетке ни тетка, а ни винограда ни бресака... Нити користим ту пречицу, сада идем аутом...
Мени је јуче била слава, а памтићу је, нажалост, по томе што је због пандемије била први пут без гостију.
ОдговориИзбриши