Ukrštenica je lepa i potpuno je bilo čigledno da je autor neko ko mnogo sastavlja. Dakle, ovde se vidi rutina... ali, nažalost i nedostatak ambicija.
U seriji sličnih ukrštenica sa 3 raštrkana tematska pojma, ova je bez sumnje bio jedan od boljih, a izgubila je poene zato što je tematski pojam Đukošin suviše izolovan, skrajnut, takoreći nepovezan sa ostatkom.
Smatrao sam da tematski pojmovi nisu slučajno zadati i nema ih slučajno 3, te sam u svakoj ukrštenici očekivao da budu inkorporirani, tj. da nijedan ne bude sveden na uzgredni pojam.
U pogledu forme i strukture, autor se očito potrudio u donjem delu, taj pasaž sa Galadskom je zaista vrlo efektan, povezan je kako-tako i sa Zlaticom... ali kad posmatramo ukrštenicu odozdo naviše, nailazimo na sve veći sitniš bez ukusa i mirisa. Da je bar sadržajem pokriven taj neambiciozni raspored crnih polja u gornjem delu, ukrštenica bi od mene dobila bar nekoliko poena više, a svakako bih nagradio i da se autor potrudio da pronađe jednu uvodnu 11 - icu i da poveže J sa Đ.
Radoja Racanović je komentarisao ovako: Ovaj “pomirbeni” rad sam stavio na 3. mjesto, mada sam se dvoumio da li da mu dodijelim bod više. Kažem “pomirbeni” zbog toga što je autor ovdje primijenio nekoliko sastavljačkih pristupa. Pametno je odustao od prvobitne namjere da napravi bjelinu u donjem liijevom uglu veću od ove koju je napravio, a na bazi tri donja vodoravna pojma koji se protežu cijelom širinom lika, i kombinujući dalje razvio estetski veoma lijep i sadržajno pitak rad. Mnogo toga što sam rekao za prethodni mogao bih ponoviti za ovaj rad; čak sam uvjeren da je autor oba rada isti. Ipak bih posebno naglasio da su ovdje uvršteni pojmovi strukturno ljepši i poznatiji te da nema izolovnih pojmova u sredini lika.
Zanimljivo je uporediti ovaj rad sa pobjedničkim. Ovdje je autor ipak napravio bjelinu, počinjanje odozdo ima puno smisla i ovdje je majstorski odrađeno, nije išao na anuliranje DSK sa NST ili slično, elegantno se poigrao sa samoglasničkim skupinama, postigao dobru rješivost.... Poređenje sa pobjedničkim radom se svodi na pitanje cijene kojom je (ipak) plaćena ova bjelina. Iznuđeni dvoslov na vrhu, troslovna kratica NSD, izolirani gornji desni dio su na drugom tasu naše vage. Zadatak je bio zahtjevniji nego se čini, tri tematska pojma u malom liku su nametala logiku smanjenih bjelinaških ambicija i vođenja računa o izbalansiranosti cjeline, uvrštavanju ponekog zvučnog i svježeg pojma, nefrekventnih slova...
Koliko vidim u dostupnim mi izdanjima i radovima (a i komentarima) sintagme tipa SLAVNI PAR su prihvaćene i nisu problem. Pretpostavljam da bi opis bio nešto kao „dvoje medijski vrlo prisutnih“ ili slično, ako postoji nešto bolje od učestalog dijela naslova, onda je i prihvatljivost sintagme veća. Ako može SLAVNI PAR onda mogu i neke druge kombinacije SLAVNI ovaj, ovi... ili ovakav ili onakav PAR..., teško je tu povući granicu. Činjenica da je neka formulacija česta u naslovima u medijima je ne diže na nivo prihvatljive sintagme. Na internetu su vrlo prisutne i stvari kao NEĆETE POVJEROVATI, UŽAS NA CESTI, PORAST BROJA ZARAŽENIH ... siguran sam da možemo smisliti opise za takve stvari, ne znam kako će se rješavači osjećati, koliko je to sve skupa ozbiljan pristup. Ako trebamo fleksibilnost i duže pojmove (ne mislim da takva potreba postoji osim za insistiranje na povećavanju bjelina) možda ima smisla probati dodavati „anti opise“ (radio sam to kao eksperiment na jednoj strani prije 40 i nešto godina u HIK-u) pa će u mreži biti PRITOK SAVE, a u opisu VRBAS. Čini mi se da je više enigmatskog i rješavačkog u odgonetanju korektnog (bez natezanja na opciju koja autoru rješava kombinaciju) opisa za korektan pojam nego u odnosu nategnuti uvršteni pojam i neizbježno nategnuti opis koji bi ga trebao legitimirati. Da sam žirirao ne bih ovo SLAVNI PAR uzeo kao manu, u kontekstu žiriranja nemam problem da prihvatim ono što nije sporno ogromnoj većini urednika i enigmata. Ovdje samo koristim priliku da dotaknem zanimljivu temu. Korona komentar, višak neželjenog slobodnog vremena:)
U hodu sam, tokom žiriranja, razmislio o slavnom paru i zaključio da ok, bar za mene, jer volim kad ukrštenice prate život, stvarnost, medije. Kad autor ima sluha i mere, nije baš ni neophodno da se slepo drži indžijela i spiskova zvaničnih fraza. U ovom slučaju, slavni par bi bilo negde u rangu sa ljubavni par, klizački par, umetnički par (dok bi u višem rangu bio bračni par, pa i plesni par; uzgred, autor je verovatno ovde najpre pokušao da uglavi bračni). Ja bih sve to aminovao po osećaju, dok za zaljubljeni par, roditeljski par, omiljeni par, čak i poznati par ne bih mogao da kažem da unapred podržavam (čudno je što slavni i poznati par imaju isto značenje, ali mi ne zvuče jednako prihvatljivo).
Slažem se, jezik, i enigmatika s njim, su žive kategorije, nemoguće je sve propisati i ograničiti se nekakvim spiskovima i slično. Pratiti život, uvrštavati svježe stvari... je velika vrlina, odmičemo se od ružne predrasude o enigmatima kao hermetičnim tipovima koji listaju enciklopedije i prepotentno pate rješavače... i primičemo informativnosti, životnosti, aktuelnosti... zajedništvu sa rješavačima koji žive i prate isti život.
U kontekstu natjecanja se postavlja pitanje prosuđivanja po osjećaju. Mislim da je taj subjektivni pristup savršeno OK kad je riječ o stilu, kombinatorici, kriterijima vrednovanja... ocjenjivač će suditi po svom nahođenju, ukusu, procjeni detalja... Kad je riječ o ispravnosti, odnosno prihvatljivosti, stvari stoje drugačije... Organizator bi trebao koordinirati članove žirija koji bi konsenzusom (nakon razmjene mišljenja, zašto ne) utvrdili šta je prihvatljivo, a šta ne. To bi obezbjedilo dosljednost i jasnu poruku autorima za buduće prigode. To smo radili (koliko se moglo u vremenskoj stisci) na Uni, članovi žirija bi sjeli zajedno, prosudili ispravnost i onda se povukli da odvojeno ocjenjuju radove. Onog časa kad je odlučeno da je prihvatljivo članovi žirija bi trebali suditi taj pojam kao dio cjeline samo po rješivost, strukturi i slično. Ako je odlučeno da je neprihvatljivo rad se diskvalificira iz zvanične konkurencije, zgodno bi ga bilo prezentirati post festum, uz obrazloženje žirija zašto je neprihvatljivo. Znam da zvuči kao puno posla, a ionako je teško imati dovoljno članova žirija itd itd. Meni zvuči kao ozbiljnost, a možda bi takav pristup donio više interesa među potencijalnim članovima žirija, a i autorima.
Ako bi mi neko ponudio da žiriram po dogovoru ili ne daj bože po tuđem pravilniku, morao bih to sa gađenjem da odbijem. Ne smatram da treba ukinuti subjektivnost, ocenjivanje enigmatskih radova nije ocenjivanje pismene vežbe iz matematike, i mislim da je izbor sudija mnogo bitnija stvar od međusobnih konsultacija. Sudije moraju da imaju kredibilitet (da ne kažem: izuzetne rezultate u toj oblasti), i svaki od njih mora da ima svoje argumente i lični ukus, može se reći i osećaj, jer se u protivnom žiriranje može obaviti algoritamski, bez ljudskog faktora. U hrvatskim redakcijama se najčešće sprovodi to diktirano žiriranje ("kako kaže bos"), ali nisam primetio da je za ovo vreme otkad pratim njihove natječaje taj pristup iznedrio mnogo kvalitetnih pobedničkih sastava.
U svakom slučaju, ja ocenjujem (ne samo ukrštenice, nego i sve ostalo u životu) isključivo po svojim standardima i svom osećaju, slikovito: merim svojim aršinima, a ako se nekome ne sviđa moje ocenjivanje ukrštenica, problem je lako rešiv: ne treba da me zove da žiriram i biće ok. Meni ni iz džepa, ni u džep. Eto, imao sam dosta vremena ovog meseca, a i mnogo nagomilane enigmatske energije jer dugo ništa nisam radio, pa sam bio ljubazan da upregnem u jaram svoje akumulirano znanje o ukrštanju (jer sam se, u principu, malo čime u životu bavio baš toliko dugo, kontinuirano i intenzivno). To, uzgred, ne znači da sam se, što reče neko nebitan, vratio da bih opet teatralno otišao jer bar u narednih 30 godina nemam nameru ni za koga više da pravim enigmatske radove besplatno i za bakšiš, pa se sad iz pukog hobija bavim enigmatikom... i to samo kad mi naiđe inspiracija.
Ukrštenica je lepa i potpuno je bilo čigledno da je autor neko ko mnogo sastavlja. Dakle, ovde se vidi rutina... ali, nažalost i nedostatak ambicija.
ОдговориИзбришиU seriji sličnih ukrštenica sa 3 raštrkana tematska pojma, ova je bez sumnje bio jedan od boljih, a izgubila je poene zato što je tematski pojam Đukošin suviše izolovan, skrajnut, takoreći nepovezan sa ostatkom.
Smatrao sam da tematski pojmovi nisu slučajno zadati i nema ih slučajno 3, te sam u svakoj ukrštenici očekivao da budu inkorporirani, tj. da nijedan ne bude sveden na uzgredni pojam.
U pogledu forme i strukture, autor se očito potrudio u donjem delu, taj pasaž sa Galadskom je zaista vrlo efektan, povezan je kako-tako i sa Zlaticom... ali kad posmatramo ukrštenicu odozdo naviše, nailazimo na sve veći sitniš bez ukusa i mirisa. Da je bar sadržajem pokriven taj neambiciozni raspored crnih polja u gornjem delu, ukrštenica bi od mene dobila bar nekoliko poena više, a svakako bih nagradio i da se autor potrudio da pronađe jednu uvodnu 11 - icu i da poveže J sa Đ.
Radoja Racanović je komentarisao ovako:
ОдговориИзбришиOvaj “pomirbeni” rad sam stavio na 3. mjesto, mada sam se dvoumio da li da mu dodijelim bod više. Kažem “pomirbeni” zbog toga što je autor ovdje primijenio nekoliko sastavljačkih pristupa. Pametno je odustao od prvobitne namjere da napravi bjelinu u donjem liijevom uglu veću od ove koju je napravio, a na bazi tri donja vodoravna pojma koji se protežu cijelom širinom lika, i kombinujući dalje razvio estetski veoma lijep i sadržajno pitak rad. Mnogo toga što sam rekao za prethodni mogao bih ponoviti za ovaj rad; čak sam uvjeren da je autor oba rada isti. Ipak bih posebno naglasio da su ovdje uvršteni pojmovi strukturno ljepši i poznatiji te da nema izolovnih pojmova u sredini lika.
Zanimljivo je uporediti ovaj rad sa pobjedničkim. Ovdje je autor ipak napravio bjelinu, počinjanje odozdo ima puno smisla i ovdje je majstorski odrađeno, nije išao na anuliranje DSK sa NST ili slično, elegantno se poigrao sa samoglasničkim skupinama, postigao dobru rješivost.... Poređenje sa pobjedničkim radom se svodi na pitanje cijene kojom je (ipak) plaćena ova bjelina. Iznuđeni dvoslov na vrhu, troslovna kratica NSD, izolirani gornji desni dio su na drugom tasu naše vage. Zadatak je bio zahtjevniji nego se čini, tri tematska pojma u malom liku su nametala logiku smanjenih bjelinaških ambicija i vođenja računa o izbalansiranosti cjeline, uvrštavanju ponekog zvučnog i svježeg pojma, nefrekventnih slova...
ОдговориИзбришиKoliko vidim u dostupnim mi izdanjima i radovima (a i komentarima) sintagme tipa SLAVNI PAR su prihvaćene i nisu problem. Pretpostavljam da bi opis bio nešto kao „dvoje medijski vrlo prisutnih“ ili slično, ako postoji nešto bolje od učestalog dijela naslova, onda je i prihvatljivost sintagme veća. Ako može SLAVNI PAR onda mogu i neke druge kombinacije SLAVNI ovaj, ovi... ili ovakav ili onakav PAR..., teško je tu povući granicu. Činjenica da je neka formulacija česta u naslovima u medijima je ne diže na nivo prihvatljive sintagme. Na internetu su vrlo prisutne i stvari kao NEĆETE POVJEROVATI, UŽAS NA CESTI, PORAST BROJA ZARAŽENIH ... siguran sam da možemo smisliti opise za takve stvari, ne znam kako će se rješavači osjećati, koliko je to sve skupa ozbiljan pristup. Ako trebamo fleksibilnost i duže pojmove (ne mislim da takva potreba postoji osim za insistiranje na povećavanju bjelina) možda ima smisla probati dodavati „anti opise“ (radio sam to kao eksperiment na jednoj strani prije 40 i nešto godina u HIK-u) pa će u mreži biti PRITOK SAVE, a u opisu VRBAS. Čini mi se da je više enigmatskog i rješavačkog u odgonetanju korektnog (bez natezanja na opciju koja autoru rješava kombinaciju) opisa za korektan pojam nego u odnosu nategnuti uvršteni pojam i neizbježno nategnuti opis koji bi ga trebao legitimirati. Da sam žirirao ne bih ovo SLAVNI PAR uzeo kao manu, u kontekstu žiriranja nemam problem da prihvatim ono što nije sporno ogromnoj većini urednika i enigmata. Ovdje samo koristim priliku da dotaknem zanimljivu temu. Korona komentar, višak neželjenog slobodnog vremena:)
U hodu sam, tokom žiriranja, razmislio o slavnom paru i zaključio da ok, bar za mene, jer volim kad ukrštenice prate život, stvarnost, medije. Kad autor ima sluha i mere, nije baš ni neophodno da se slepo drži indžijela i spiskova zvaničnih fraza.
ОдговориИзбришиU ovom slučaju, slavni par bi bilo negde u rangu sa ljubavni par, klizački par, umetnički par (dok bi u višem rangu bio bračni par, pa i plesni par; uzgred, autor je verovatno ovde najpre pokušao da uglavi bračni). Ja bih sve to aminovao po osećaju, dok za zaljubljeni par, roditeljski par, omiljeni par, čak i poznati par ne bih mogao da kažem da unapred podržavam (čudno je što slavni i poznati par imaju isto značenje, ali mi ne zvuče jednako prihvatljivo).
Slažem se, jezik, i enigmatika s njim, su žive kategorije, nemoguće je sve propisati i ograničiti se nekakvim spiskovima i slično. Pratiti život, uvrštavati svježe stvari... je velika vrlina, odmičemo se od ružne predrasude o enigmatima kao hermetičnim tipovima koji listaju enciklopedije i prepotentno pate rješavače... i primičemo informativnosti, životnosti, aktuelnosti... zajedništvu sa rješavačima koji žive i prate isti život.
ОдговориИзбришиU kontekstu natjecanja se postavlja pitanje prosuđivanja po osjećaju. Mislim da je taj subjektivni pristup savršeno OK kad je riječ o stilu, kombinatorici, kriterijima vrednovanja... ocjenjivač će suditi po svom nahođenju, ukusu, procjeni detalja... Kad je riječ o ispravnosti, odnosno prihvatljivosti, stvari stoje drugačije... Organizator bi trebao koordinirati članove žirija koji bi konsenzusom (nakon razmjene mišljenja, zašto ne) utvrdili šta je prihvatljivo, a šta ne. To bi obezbjedilo dosljednost i jasnu poruku autorima za buduće prigode. To smo radili (koliko se moglo u vremenskoj stisci) na Uni, članovi žirija bi sjeli zajedno, prosudili ispravnost i onda se povukli da odvojeno ocjenjuju radove. Onog časa kad je odlučeno da je prihvatljivo članovi žirija bi trebali suditi taj pojam kao dio cjeline samo po rješivost, strukturi i slično. Ako je odlučeno da je neprihvatljivo rad se diskvalificira iz zvanične konkurencije, zgodno bi ga bilo prezentirati post festum, uz obrazloženje žirija zašto je neprihvatljivo. Znam da zvuči kao puno posla, a ionako je teško imati dovoljno članova žirija itd itd. Meni zvuči kao ozbiljnost, a možda bi takav pristup donio više interesa među potencijalnim članovima žirija, a i autorima.
Ako bi mi neko ponudio da žiriram po dogovoru ili ne daj bože po tuđem pravilniku, morao bih to sa gađenjem da odbijem. Ne smatram da treba ukinuti subjektivnost, ocenjivanje enigmatskih radova nije ocenjivanje pismene vežbe iz matematike, i mislim da je izbor sudija mnogo bitnija stvar od međusobnih konsultacija. Sudije moraju da imaju kredibilitet (da ne kažem: izuzetne rezultate u toj oblasti), i svaki od njih mora da ima svoje argumente i lični ukus, može se reći i osećaj, jer se u protivnom žiriranje može obaviti algoritamski, bez ljudskog faktora.
ОдговориИзбришиU hrvatskim redakcijama se najčešće sprovodi to diktirano žiriranje ("kako kaže bos"), ali nisam primetio da je za ovo vreme otkad pratim njihove natječaje taj pristup iznedrio mnogo kvalitetnih pobedničkih sastava.
U svakom slučaju, ja ocenjujem (ne samo ukrštenice, nego i sve ostalo u životu) isključivo po svojim standardima i svom osećaju, slikovito: merim svojim aršinima, a ako se nekome ne sviđa moje ocenjivanje ukrštenica, problem je lako rešiv: ne treba da me zove da žiriram i biće ok. Meni ni iz džepa, ni u džep. Eto, imao sam dosta vremena ovog meseca, a i mnogo nagomilane enigmatske energije jer dugo ništa nisam radio, pa sam bio ljubazan da upregnem u jaram svoje akumulirano znanje o ukrštanju (jer sam se, u principu, malo čime u životu bavio baš toliko dugo, kontinuirano i intenzivno). To, uzgred, ne znači da sam se, što reče neko nebitan, vratio da bih opet teatralno otišao jer bar u narednih 30 godina nemam nameru ni za koga više da pravim enigmatske radove besplatno i za bakšiš, pa se sad iz pukog hobija bavim enigmatikom... i to samo kad mi naiđe inspiracija.