KLAJN PIŠE ZA "NIN"

Gaučosi u kimonima

Moj poznanik Ognjen Kalajić, numizmatičar, kaže mi da ima mnogo nedoumica oko imena pojedinih evropskih valuta. Njegovo prvo pitanje odnosi se na evro. „Ako se završava na -o“, kaže, „zar ne bi trebalo da bude srednjeg roda i da ima množinu evra, a ne evri?“

Mnoge novije pozajmljenice teško se ili nikako ne uklapaju u naš padežni sistem. Nazivi novčanih jedinica obično su muškog roda, neki i ženskog (kao lire, funte i sl.), a nijedan nije srednjeg roda. Veći je problem što bi genitiv množine morao da ima nepostojano a, „evara“ (kao u dobara, jedara, jutara), ali svi ćemo reći, na primer, hiljadu evra, nikako „evara“. Što se tiče množine, neke pozajmljenice iz italijanskog ostaju u muškom rodu i u jednini i u množini (paparaco – paparaci, studio – studiji), dok one iz francuskog zadržavaju dugo „o“ (naglašeno u izvornom jeziku) i dodaju „i“, kao nivoi, biroi, rešoi, trikoi. Imenice geto, torpedo, kimono uglavnom su muškog roda u jednini, a u množini srednjeg (geta, torpeda, kimona), s tim što Šipkin Pravopisni rečnik dopušta i kimoni (m).

Neke imenice zadržavaju i strani nastavak za množinu, kao foto – fotosi (što se često prenosi i u jedninu, „fotos“), ili iz španskog gaučo – gaučosi (običnije nego gauči), kabaljero – kabaljerosi. Za laso rečnici daju srednji rod i množinu lasa, ali meni se čini da je, kad sam u davno doba svog detinjstva čitao kaubojske romane, neki Džon ili Teks vitlao svoj laso i govorio da nam treba „još lasoa“. Za resto (ostatak, kusur) Matičin rečnik kaže da je „obično nepromenljivo“, dakle nema množinu. Skraćeni automobil kod nas u množini menja rod iz muškog u srednji (moj auto, njihova auta), dok hrvatski gramatičari traže da i u množini bude auti.

Najviše termina na „muško -o“ imaju muzičari, sa svojim čembalima, violončelima, tempima, solima, skercima, kapričima, bolerima, alegrima, vibratima, pijanisimima, i da dalje ne nabrajam. Violončelo je po rečnicima srednjeg roda (možda i zbog skraćenog sinonima čelo), ali se neretko čuje i u muškom, kao u izvornom italijanskom. Ostale pomenute imenice su u jednini muškog roda, a u množini se kolebaju između muškog i srednjeg (bilo bi gotovo nemoguće napraviti množinu muškog roda od duo ili flamenko).

Dobro – kaže mi Ognjen – ali šta je sa svim ostalim valutama koje sam pomenuo? Uh... Moraće da pričekaju sledeći broj.

(NIN 3640. 01.10.2020.)