Човек се враћа кући у домовину речи А реч уназад ходи у постојбину бола У кући које нема по сву ноћ неко јечи Миришу бор и јавор и растопљена смола
Не могу тамо ући вазда ме неко спречи А за руку ме води оној која се збола Твој сам гроб кога немаш што шобоће и звечи И суви бор и јавор и залеђена смола
Стално се враћам кући по жеравицу речи А угљен сам у води над ничим туја тмола Како ћу тамо ући кад останем без речи Зна она што ме води А већ ме нема пола
KENOTAF ( kota, fen )
ОдговориИзбришиРајко Петров Ного
ОдговориИзбришиКЕНОТАФ
Човек се враћа кући у домовину речи
А реч уназад ходи у постојбину бола
У кући које нема по сву ноћ неко јечи
Миришу бор и јавор и растопљена смола
Не могу тамо ући вазда ме неко спречи
А за руку ме води оној која се збола
Твој сам гроб кога немаш што шобоће и звечи
И суви бор и јавор и залеђена смола
Стално се враћам кући по жеравицу речи
А угљен сам у води над ничим туја тмола
Како ћу тамо ући кад останем без речи
Зна она што ме води А већ ме нема пола
Da
ОдговориИзбриши