Piše: Hajro Hodžić
Pogledah sve što imam skenirano, riješih pola odabranih i odabrah ovaj rad kao ilustraciju autorove krasne kombinatorike, svježine i svestranosti kad je riječ o stilovima. Njegov standardni stil je bio početak gore lijevo, počesto i središnja bjelina, ovdje se okušao sa prožetim likom, bez prepoznatljivog početka, bez bjeline (nema ni 5x5), ali sa prekrasnom cjelinom. Tu su već izvrsne stvari radili Bilankov, Laštro, Racanović, Semić, Vučijak. Bilo je uživanje rješavati ovog bušmana, nekoliko manje poznatih pojmova se nigdje ne ukrštaju, dvoslov i jednoslov u sredini su ukršteni sa super poznatim pojmovima, jednako i dvoslovi i jednoslovi uz ivicu mreže. Autor je uživao, kombinirao sa lakoćom i to se prenosi na rješavača. PDR je visokih 5.3, ako bi obojili sva polja u riječima od 6 i više slova vidjeli bismo koliko malo bi ih ostalo bijelih. Tu je i ostalih 16 Maljkovićevih bušmana, ako nazumate prikaz posta i onda kliknete na sliku moći ćete ih vidjeti vrlo jasno. Dodah to da bih pokazao autorovu svestranost i možda učinio moj izbor najboljeg zanimljivim. Rado ću prirediti još kojeg.
Objavljujem odmah (po rijemu) ne čekajući red. Vjerujem da se nećete (mnogo) buniti što to činim. Imam Nostalgiju kaparisanu za narednih 10-tak dana pa nisam htio mijenjati raspored.
ОдговориИзбришиZahvaljujem Hajri na ovom prilogu.
Iz Dinkove zbirke anagrama:
ОдговориИзбришиPRESTUPNA GODINA = ..I GOST PREPUN DANA! (MILAN GUBEROVIĆ) (ORBIS 70, 20.01.1984.)
Prema tome, Maljkovićeva križaljka objavljena je u 70. broju "Orbisa".
U desetak godina Maljkovićevog surađivanja u Feniksu objavljeno mu je blizu 500 ovakvih radova. Baš zbog njegovog zanimljivog izbora riječi inzistirao sam da u svakom broju imamo barem jedan njegov rad. I onda urednik pripremi cijelu križaljku s jednim problemom, kao što je npr VSETO u ovoj. Da postoji u Petici via SANU ali u " modernoj" Hrvatskoj enigmatici više ne ide. Pa koji to narod kaže VSETO? Kako je zvao redakciju svakodnevno, često bi takav pojam bio predmet idućeg razgovora. A mi u kapitalizmu - vrijeme je novac! Svejedno nedostaje mi danas. Pero
ОдговориИзбришиVseto je sve stvarno pokvarilo.
ОдговориИзбришиTu bi legao ŠIROK SPEKTAR, umesto podvala - ter-papir, neopazice - Keops i ostalo bi se vrlo lako moglo rekonstruisati.
MANIST je valjda MANIRIST,
ОдговориИзбришиMAMAK, ENKLIZIJ, ANAI, LORON - loše!
ŠIKARJA - zbirna imenica u množini. Isto loše.
NADINSPEKTOR?
Dakle, VSETO ne valja, ali nije jedino. Ima odličnih pojmova, ali ne treba preterivati.
Dinko
Drago mi je da komentara ima, plus neslaganje je najčešće produktivnije od slaganja. Bilo bi mi još draže da uposlimo i nešto logike. Nepoznat pojam je uvijek mana i tu ne može biti dilema. Veća je mana ako se takva dva pojma ukrštaju, ako ih ima puno i sl. Dileme se nameću ako ćemo porediti različite vrste nepoznatih pojmova. Kakva je razlika (s aspekta enigmatske teorije, rješavača, dobra enigmatike itd itd) između našeg arhaizma tipa VSETO koji nađemo u enigmatskom rječniku i kojekakvih sela, osoba, pjesama, kratica od 3 i više slova, nategnutih sintagmi itd, itd. Rješavač će se čuditi svim tim primjerima, pitati se otkud nam to, otkud nam ideja da bi on to trebao znati i sl. Nekad smo imali enigmatske rječnike, danas imamo pretraživanje internetskih beskraja i beskraje naših ambicija uvećanih raspoloživošću takve alatke. Nije problem naći takve primjere, dobro bi bilo da imamo aktivne enigmatske kritičare koji bi često i nježno ukazivali na to. Porediti ovakav rad iz onog vremena sa rezultatima sličnih kreativnih napora danas bi bio besmislen posao ne zbog nemogućnosti argumentiranja nekih teza već zbog naše svekolike realnosti. Ne pada mi na pamet da su talenti, kreativnost i slične vrline bile prisutnije nekad, moja nostalgičnost je više vezana za odnose. Vrhunski današnji kreativci bi to bili i nekad, i obrnuto, nekadašnji bi to bili, i jesu, i danas. Jednako je i sa samoljubivošću, taštinama, ambicijama, sve smo to imali nekad i imamo i danas.
ОдговориИзбришиVratih se svom tekstu, ne vidim da sam igdje rad predstavio kao najnaj, savršenstvo ili bilo šta slično.
Zaboravih, hvala Slavko na brzom uvrštavanju... Prije tačno 5 godina smo ovdje imali sličnu diskusiju o našem dragom Maljkoviću.
ОдговориИзбришиNije LORON, toron. Eto jednog opskurnog pojma manje (osim ako neko ne smatra da je lameta rđava). :)
ОдговориИзбришиMANIST je manist, nema to veze sa manirizmom. Svki - izam koji predstavlja nekakav pravac ili učenje mora da ima i svoje -iste.
A_AI je moglo da bude i Atai i Arai i asai i još koješta, a sve to može da se nazove nepoznatim pojmovima u odnosu na npr. atar. Ja sam već jednom objašnjavao da bi mojoj babi bila nepoznata i Elizabet Tejlor, prosto žena nije pratila holivudske zvezde, a eto bile su savremenice... i sad su obe pokojne, a nikad nisu saznale jedna za drugu. Hipotetički, da je Liz nekad naišla na opis "Mandrakova baba", ne bi znala da upiše Vera, a skroz je jednostavno. :)
ŠIKARJA isto nisu problematična. Šikarje 1 i šikarje 2 su 2 šikarja. Da je to zbirna imenica tipa klasje, onda ne bi bilo u redu koristiti množinu. Ali cerje, gorje, omarje, može, što da ne.
Htedoh reći da prevelika strogost utiče na objektivnost. :)
umjesto "LORON" treba stajati "TORON"
ОдговориИзбришиSolidan Maljkovićev sastav koji bi da se ponovi (s korekcijama) bio i danas aktuelan. MAMAK je mogao lagano da se prepravi u ZAMAK a takođe je lako prepraviti i pojam ŠIKARJA.
ОдговориИзбришиANAI je tada bio "poznat" kao grad u Alžiru a danas svi znamo da je ANAI meksička pop pevaćica. LORON je loše upisan pojam - treba TORON.
Na kraju, ostaje samo taj arhaični pojam VSETO koji zaista kvari križaljku i kada bi se sve ove korekcije uradile.
Ha, ha, ha - istovremeno smo kucali nas trojica i svi smo imali opasku na LORON.:)
ОдговориИзбришиHvala momci, ispraviću TORON, moja greška, posljedica žurbe.
ОдговориИзбришиStrogost je dobra stvar, ništa osobno ni zlonamjerno, ponekad nešto naučimo, nema štete...
Problem vidim u suprotnoj stvari, evo ispremetah
??????????? (11 slova, jedna riječ) JE NAMA ZRENJE
Ne čini mi se to kao zrelost, može biti nezrelost ili trulost, da ne budem prestrog:)
Htio sam napisati oduljeg razgovora ali ovaj moj komp je prepametan pa je ispalo idućeg. Nekad smo bili snažnija firma pa smo imali kontakte s kupcima pa čak i nekakva istraživanja. Vjerujte mi, iako sam tek 27 godina urednik, rješavača ne smeta selo u Tunguziji jer je svjestan da to ne mora da zna. Ali kad ne zna narodni naziv za pseto, e to ga boli... Pero
ОдговориИзбришиPrilično sam siguran da je na dotičnom mjestu bila privezana prava "kera koja ne grize"(PSETO) te da je nešto ispravljano (zbog DS - TS). Ovo je dobar primjer da jedna riječ može znatno da pokvari opšti dojam, joji JESTE DOBAR.
ОдговориИзбриши"Narodni naziv za pseto" je bio vrlo loš opis, trebalo je pomenuti arhaizam i sl, da se rješavač ne šokira... jer jeste šokantno! Zašto ignoriramo to?
ОдговориИзбришиSvi smo mi i rješavači i znamo kako se osjećamo sa selima u Tunguziji i sličnim biserima. Rješavače bi trebalo pitati i koliko se bolje osjećaju ako rješavaju rad sa većom bjelinom, predvidivim kombinacijama i slično. Kvalitet nije nekomercijalan, komercijalnost ne mora biti nekvalitet, shvatanja kvaliteta se razlikuju ... I zaista je li bolje selo u Tunguziji iuli lijepo opisan arhaični naziv iz našeg jezika? Nisu to jednostavne teme i pitanja na koja se može odgovoriti pojednostavljivanjem.
Nesrećno vseto je ušlo u R SANU. Ima tri reference, od toga 2 književne, i označeno je sa dijal.
ОдговориИзбришиDakle, opravdanje postoji, samo ne zvuči dobro i kvari utisak.
Za one koji vole dijalektizme, skrećem pažnju i na PCETO (nažalost, nema ga u R SANU jer nisu stigli do P :D).
Mladene,
ОдговориИзбришиako preskočimo VSETO ostaje MANIST. Na internetu ima MANIZAM, ali ne i MANIST. Teoretski svaki -izam ima -ist, ali i za to treba neka potvrda. U vreme objavljivanja ove ukrštenice Čvorovi rečnici su bili zakon, a tu nema MANIST. Kad hoćemo da teramo kontru - onda je MANIST odličan. U svakom drugom slučaju to je neprihvatljivo.
Ne radi se ovde o (mojoj) strogosti već o korektnoj analizi nečega što je predstavljeno, ne kao najbolje ili idealno, ali kao nešto što treba slediti, na što se treba ugledati. U protivnom, zašto se prikazuje.
Dinko
Dinko, savršeno je jasno da je ideja ovakvih priloga predstaviti nešto zanimljivo, da prepoznamo mane i vrline i da se ugledamo u vrline, mane prodiskutiramo, sve u kolegijalnom duhu i sa puno dobre volje... i sve je u najboljem redu. Zanimljivo je da su nam za diskusiju zanimljive samo mane, ništa zločesto, razumljivo je to.
ОдговориИзбришиHvala Mladene, naučismo nešto... Voljeli dijalektizme ili ne ostaje neodgovoreno pitanje, sada usavršeno, je li bolji naš dijalektizam sa odgovarajućim opisom ili tungusko selo sa odgovarajućim opisom.
Pero, bi li bilo prihvatljivije da imamo opis "tunguski naziv za psa", bi li nam onda rješavač lakše oprostio? Šalu na stranu, možda i bi... Lako je prihvatiti da je ovo loše, kombinacija opisa i rješenja u Orbisu jeste bila šokantna za rješavača, ali to nije argument u ozbiljnoj diskusiji na temu kvaliteta i kriterija. Red bi bilo porediti te dvije opcije jednako kvalitetno opisane, i zbog autora, nije on kriv za opis, možda je imao opciju sa "selom u Tunguziji" pa odabrao naš dijalektizam vjerujući da je bolje.
Dinko,
ОдговориИзбришиnije mi bila namera da kontriram, baš toliko detinjast nisam, ali mi nije problem da budem u kontri ako sam stvarno u kontri. Kao što svi znate, meni nije problem ni se bilo kome zamerim (a propo anagrama :P) jer mi niko od vas neće trebati ni za kuma, ni za pobratima, ni za žiranta.
Dakle, ja sam ovde u ulozi enigmate.
I kao enigmata, kažem da je manist ok, skroz prihvatljiv. Ako je to kult, moraju postojati i manisti (a ako ne postoje, ne postoji ni kult... a knjige starostavne kažu da postoji, dakle ima i manista, ili ih je nekad bilo).
Ako idemo redom, prihvatljiv mi je i MAMAK (tu je mogao da legne pamuk ili bilo šta drugo, nebitna stvar skroz).
TORON takođe, ANAI... jebiga, mora da ima i nešto takvo, već sam objasnio da sama struktura A_AI povlači jedan manje poznati pojam. Ali takvi pojmovi su odavno enigmatizmi, rešavač to nauči ako je rešavač (a ukrštene reči se prave za rešavače, a ne za slučajan uzorak posetilaca rok koncerta ili seoskog vašara).
ŠIKARJA sam objasnio, NADINSPEKTOR postoji u RSANU (sa primerom iz Borbe, dakle domaća stvar, otišla u etar preko lista sa tiražem od 400 000) i ENKLIZIJ postoji, lično sam video kod Klaića.
To je to, iz moje perspektive ne valja samo vseto - i to zato što loše zvuči.
Ukrštenica je dobra, nisam rekao da se slažem sa Hajrom da je famozna ili šta je već napisao. Samo je dobra.
Rekoh samo da mi je najbolja od ovih Maljkovićevih koje pregledah.
ОдговориИзбришиJoš nema odgovora na pitanje...
Šikarje je zbirna imenica, a takve se ne stavljaju u množinu, piše u gramatikama.
ОдговориИзбришиNe znam, evo prijavljujem se da nasledim Maljkovićev pseudonim NEPISMEN. :)
ОдговориИзбришиAko neko ne uviđa razliku između zbirne imenice perje i imenica: ŠIKARJE, CERJE, JAVORJE, OMARJE, GORJE koje su samo etimološki zbirne, možda i to piše u gramatikama, treba videti.
"Zbirne imenice zbog svoga značenja redovno nemaju množinu, a imaju je samo onda kad je riječ o više skupova takvih bića ili stvari, npr. množina momčadi - označuje više skupova."
ОдговориИзбришиhttps://www.rtl.hr/zivotistil/edukacija/3306053/znate-li-sto-oznacuju-zbirne-imenice/
Šikarja (mn.) - Hrvatski jezični portal (HJP).
ОдговориИзбришиHajro, htjedoh reći kako rijeka u Gani (Oti) i mjesto u Alžiru iz ove križaljke ne ljute rješavače što ne znaju odgovor ali neki ćuko da. Ja to znam a ti ne moraš da prihvatiš. Pojam VSETO nekad bi prošao u svim listovima, a danas najvjerojatnije ni u jednom. Osim, možda, u razmještajnoj križaljci. Pero
ОдговориИзбришиNe branim ja VSETO, to je neodbranjivo sa ovim opisom. Pitam se, ne tvrdim da znam, odnosno rado bih čuo mišljenje drugih, je li bolji (za rješavača, rad, izdanje, autora...) pametno opisan naš dijalektizam ili rijeka u Gani.
ОдговориИзбришиPrepoznajem i promjene kriterija, nekad je R5 bio dovoljan da pojam ide, što nas, naravno, nije oslobađalo obaveze da mislimo na rješavača i pokušamo spasiti stvar boljim opisom. Danas to sigurno ne bi išlo. Čini mi se da se razlikujemo u ocjeni prihvatljivosti drugih kategorija nepoznatih pojmova. Je li 4-slovna kratica OK ako je ne opišemo kao kraticu već instituciju? Koliko ima kratica kao NASA koje su prihvatljive? Jesu li nategnute sintagme dobitak ako proširuju bjelinu? Cijelo vrijeme pokušavam samo jednu stvar - ukazati da je nužno kontrolirati ambicije vezane za blokove, bjeline, PDR i sl. Ti (i drugi urednici) si urednik, ti imaš uticaj, ali i odgovornost do tebe/vas je. Hoćeš li objaviti bušmana bez bjeline, sa niskim PDR i svim poznatim pojmovima? Mi se ovdje malko praznimo, poneka pametna i zanimljiva, ali uticaj je nikakav... Poslaću Slavku primjer šta bih ja želio, možda sam nejasan... Nema sukoba ni hard feelings, srdačan pozdrav svima, želim vam laku noć, ja odoh saditi paprike, one naše što su super sa saransakom :)
Hajro, s dva dodatna crna polja mogao si se riješiti sve tri osporavane riječi: VSETO bi postalo ETO, MANIST bi postao MENI, a ANAI bi postao ANA! Time križaljka ne bi izgubila na kvalitetu, a ne bismo ni rješavače gnjavili pojmovima koji za njih nemaju nikakav značaj.
ОдговориИзбришиNarvno da bi križaljka time izgubila na kvalitetu, da su standardizatori tako razmišljali, još bismo sastavljali kao 1925, tj. imali bismo više crnih nego belih polja (zar je to uopšte bitno rešavaču? šta će nam pdr, šta će nam beline, šta fali jednoslovima i dvoslovima, šta fali gomilanju crnih polja, šta fali bilo čemu i šta je uopšte kvalitet spram uredničke simplificirane vizije rešavača-idiota?!)
ОдговориИзбришиElem, juče sam se igrao i izmenio skoro pola križake zbog jednog vseta. :)
https://ibb.co/LhSDHqP
Jovane, pretpostavljam da misliš na uredničku intervenciju tada (ne znam broj Orbisa ni datum objave).
ОдговориИзбришиTakva intervencija je bila nezamisliva najprije iz poštovanja prema autoru. Nikad (tad ni sad) nisam mislio da je u redu ozbiljnom autoru (a samo takvima se bavimo u ovoj priči, bilo mi je čast imati Maljkovića i slične u izdanju koje sam uređivao) trpati crna polja u mrežu, mijenjati bitne stvari u njegovom radu. Ostaje opcija kontaktirati ga i predložiti da sam preradi svoj rad. Kao autor nemam ništa protiv da urednik promijeni dio mog rada u skladu sa svojim kriterijima, ali samo ako ne narušava neku bitnu komponentu rada kao cjeline. Uvijek sam govorio “bacite ili, još bolje, javite šta vam je problem, ne trebate ništa objašnjavati, ja ću pokušati popraviti”. Takva poruka autoru traži od urednika minut ekstra angažmana, vrijeme provedeno na predgledavanju rada je regularna stvar. Nikad nisam dobio takvu poruku, samo jednom poodavno sam bio nezadovoljan (blago rečeno) uredničkom intervencijom, dobio sam dodatno crno polje i dvoslov usred lijepe bjeline u jednom od ljepših radova. Problem je bio pojam AVANKOR i nisam imao primjedbi zašto je to problem, tek mislim da autor zaslužuje tu ekstra minutu za jednu rečenicu u e-mailu.
Drugi razlog je vezan sa situaciju u redakciji Orbis-a. Pisao sam već o tome. U vrijeme dvotjednog izlaženja sam bio sam, Slavko je došao kad smo prešli na tjedno, znači ista priča. Koliko sam imao vremena da se bavim prerađivanjem radova nije ovisilo samo o broju strana već i ekstra stvarima koje sam dobrovoljno (jer sam vjerovao da je to put ka uspjehu izdanja) radio. Ovog bušmana sam crtao svojom rukom (premještajući crna polja sa nekog prethodnog, zato su iskrzana), lako moguće i uradio papirnu montažu strane, sate provodio listajući strane časopise u press servisu Oslobođenja (a i skladištu remitende) da bih formirao važnu mi zbirku fotosa (mislim da smo prvi počeli sa fotosima kao temom, poznate osobe s psom u naručju, šeširom...), jurio sam za aktuelnostima, naručivao i primao radove telefonom... dakle, ni nalik na standardnu sliku urednika koji pregledava radove, bira i radi korekcije. Pero je tačno podsjetio da su u to vrijeme ovakve stvari išle, potvrda u enigmatskom rječniku je bila dovoljna. Ne kažem da je sve bilo kako treba, najbolje moguće..., daleko od toga, ali ovo gore je realna slika.
Mladene, slažem se da bi sa dva crna polja više ovo bila bitno drugačija križaljka, a da li bi izgubila ili dobila na kvalitetu ne ovisi od broja CP ili PDR gore ili dolje ili veličina bjeline ili bilo kakvog drugog broja. Sve to znamo, nema automatike u kvalitetu vezano za brojeve, priča je složenija, ništa novog, nema bitnog neslaganja. Tvoji standardizatori, odnosno urednici, su radili svoj posao, imali su želju da unapređuju i tako smo decenijama napredovali... neke razlike u mišljenjima da li je nešto baš bilo napredak ne mijenjaju veliku sliku.
ОдговориИзбришиUrednici su uvijek odlučujući faktor u kom smjeru će se njihovi suradnici uputiti. Ako oni zarad velikih bjelina puštaju upitne stvari (po mišljenju mnogih, druga je stvar hoće li to napisati) ne možemo zamjeriti autorima ako slijede trend. Postoje značajne razlike na temu šta je kvalitet, napredak, koji smjer razvoja je najbolji za enigmatiku i sl, ali ne može biti dilema da urednici i izdavači žele sebi dobro, opstanak i prosperitet izdanja i da, nakon toliko godina opstanka i uspjeha, očito znaju znanje. Mi ostali pokušavamo pomoći, ne može biti dilema ni o našim motivima, kvalitet različitih argumenata može biti provjeren u široj ozbiljnoj diskusiji, no to uglavnom nemamo. Od novih mogućnosti prihvatili smo internet i kompjuter kao alatke koje nam omogućavaju ostvarenje trenda koji želimo, a to su, lako je dokazati, bjeline i rekordi. U mnogo čemu smo se zamrzli u vremenu, što je legitiman izbor (zašto mijenjati ako stvar ide, pogledajte „Settimanu“ ista je tolike godine), no nije dobro obeshrabrivati pokušaje drugačijeg razmišljanja, inoviranja i slično. Ako tome dodamo našu kolektivnu opsjednutost osobnim odnosima (baš sve se, najčešće totalno pogrešno, vidi u sferi nekakvih pretpostavljenih odnosa, sukoba, nadgornjavanja ... ružna ali primjerena riječ) onda se još više udaljavamo od mogućih napredaka.
Vizija rješavača-idiota je tvoja formulacija za ono što urednik ima u glavi kao rješavača-kupca. Ne radimo izdanja za sebe, urednik traži kompromis između svog ukusa, ukusa potencijalnog kupca (nekih se svjesno odriče u samom startu), mogućnosti ekipe, izdavača i sl. Orbis nije bio ni izdaleka šta sam ja želio da bude, doveden sam u trenutku kad je tiraž bio 17.000 i izdavač je razmišljao da li da ga ukine ili uloži još para u kakvu takvu redakciju (ni izdaleka kao recimo Vjesnik), veći format i bolju opremu..., digli smo ga na 80.000, vjerujem i više..., bilo je potencijala i za mnogo bolje izdanje i veći tiraž, no to je neka druga priča. Pogledati sada, skoro 40 godina kasnije, i upitati se kao enigmat, autor, urednik... jesam li ponosan, ili je suprotno, na to što sam uradio... je zanimljiva stvar i tako treba gledati i na ono što radimo i danas. Prisustvo Maljkovića, Kurpesa, Železnika i drugih uglednih autora su mi bili i ostali dokaz da je bilo dobro. Ima i drugih pozitivnih faktora, a ima i puno dokaza o površnosti, greškama... Pokušaću ponuditi još ponešto zanimljivo iz tog vremena, a druge pozivam da urade slično, samohvala ili ne, važno je da je zanimljivo i ozbiljno.
Zanimljivo i uspješno prepravljanje bušmana, sintagma ŠIROK SPEKTAR tad sigurno ne bi išla, nekima je upitna i danas, meni nije.
Raspisah se, uzeo sam slobodan dan na poslu... nadam se da ću kao penzioner biti umirovljen ljepšim aktivnostima, šetnjom uz Unu i Jadran, u skromnijoj verziji neki drugi lijepi krajevi.... inače ste stradali :)
Da se vratim na ono što je rečeno u prethodnom postu: intervencija poput dodavanja crnih polja tada je bila nezamisliva, najpre iz poštovanja prema autoru.
ОдговориИзбришиTo je jedna posebna tema (kojoj sam ja ranije posvećivao mnogo pažnje) i ima mnogo širi obuhvat nego što se na prvi pogled čini. Takve intervencije utiču i na kvalitet samog rada, i na kvalitet odnosa saradnik-redakcija, i na samog saradnika, koji trpi zlostavljanje, savremenije: mobing (ni za kakve pare, to uvek mora da se naglasi). Kako i zašto je to postala naša svakodnevica, pisao sam mnogo puta, a kad napišem istinu - obavezno uvredim bar 4-5 nedužnih koje uopšte nisam imao na umu... tako da ne bih sad razvlačio pitu o kv majstorima-urednicima koji leče komplekse. U svakom slučaju, to unakarađivanje tuđih radova potiče isključivo od kv kompleksa, ni u kom slučaju od namere da se postigne veći "kvalitet" i da se rešavači ispoštuju.
Standardizatorima sam nazvao autore sa paradigmatskim uticajem, ne urednike. Ja zapravo ne znam nijednog urednika koji je enigmatici dao neki značajan stvaralački doprinos, možda ih ima, ne mogu da se setim. Urednici uređuju, prave koncept i vrše trijažu, a u opisu posla im je da komuniciraju sa saradanicima, verovali ili ne. Tako je barem u spomenutoj Italiji, tako je u svim drugim zemljama, a tako je i u našim neenigmatskim listovima.
O simplificiranoj viziji rešavača-idiota nemam šta da dodam. To je vrlo jasna stvar.
Jedino mi nije jasno zašto sintagma "širok spektar" ne bi valjala tad? A valjao je NADINSPEKTOR, reč koja se uopšte ne koristi, glupa je, skoro kretenska i tek ima alibi u vidu beleške u ikstom tomu nekog rečnika? Možda bi u drugom kontekstu možda ta reč bila ok, ako bi neka značajna kombinacija ležala na njoj ili ako bi to bio 5. pojam u moleraju, ali ovde - u radu koji ima jednu jedinu 12-icu, a pride kretensku... to je slika neukusa.
Dakle, mnogo toga je stvar ukusa i neukusa, a za ukus ove vrste treba biti načitan (dakle, ono što 95 % urednika nije), treba imati širinu (dakle, ono što 95 % urednika nema), treba znati definicije pojmova "upitno" i "neupitno" (prvo znači sumnjivo, drugo znači nesumnjivo, možda je tako lakše), i pre svega: treba poznavati i voleti svoj jezik, pratiti kako se on razvija itd.
Tadašnji standardizatori (autori i urednici, čiji uticaj ne možemo sporiti šta god mislili o njihovj kvalificiranosti, kraetivnosti isl) su postavili paradigmu vrlo restriktivnog odnosa prema sintagmama. Široki spektar bi bio tretiran kao teniska sezona (sjećam se komentara na taj primjer), dakle smisleno, postojeće ali neprihvatljivo za križaljku. Objašnjenje bi bilo da nije dosegnut nivo sintagme, meni je danas široki spektar OK, ali široki dijapazon nije...slično široko mu polje i široka livada... Počelo se od naslova i sličnih stvari, prihvatali smo sve više i više, jesmo li izgubili mjeru, ako jesmo kada i kako...
ОдговориИзбришиVseto rješavaju ispravni pojmovi Marist i Podpara...pa kako se kome sviđa
ОдговориИзбришиA šikarja rješava žensko ime Rikarda...Rječnik osobnih imena..
ОдговориИзбришиUmjesto Podpara još bolje Podpaša
Избриши
ОдговориИзбришиMnožina od ŠIKARJE !!!
Na Hrvatskom jezičnom portalu deklinacija i konjugacija generirane su kompjuterski i ima mnogo grešaka.
Ko je bre ovaj bukvalista što se uhvatio za šikarja?
ОдговориИзбришиŠikarje je samo etimološki zbirna imenica, čoveče, ne znam kako ne razumeš. LIŠĆE nema množinu, šipražje ima.
Pozdrav Predraže
ОдговориИзбришиNadam se da ne misliš na bengalsko selo PODPARA, već je pomenuto (e-mailom), znam za jelo POPARA, možda postoje zabilježene i varijacije. Podpaša je možda slična opcija... Maljković je odabrao kako je odabrao, urednik aktivno ili pasivno prihvatio...
Evo gledam mrežu, ako bismo imali natjecanje u prepravljanju ovog rada, uz uvjet da se, recimo, ne mijenja ništa od 9 i više slova, ja bih VSETO skratio u SETO, pomjerio u stratu crna polja 18 i 22... produžavao prvi vodoravni pojam (sada MAMAK) i dovršio stvar baveći se samo gornji dijelom i pomičući se udesno, IZDVOJITI bi moglo u RAZDVOJITI..., žao mi STOKILAŠ-a, mislim da bi išlo. SVE TO oko jednog VSETO.
Da..tekstovi su dugi pa nisam sve pročitao ...pozdrav
ОдговориИзбришиMandrače! Možeš mi reći i hvala.
ОдговориИзбришиIz gramatike.
"Neke se imenice upotrebljavaju samo u jednini (singularia tantum):
a) lična imena i prezimena
b) neka geografska imena: Jankovac, Karlovac, Papuk...
c) Zbirne imenice na -ad i -je: janjad, telad, granje, pruće, snoplje (imenica momčad ima i množinu)..."
Iz druge gramatike.
"Zbirne imenice zbog svog značenja redovno nemaju množinu: cvijeće, granje, perje (...) osim momčad."
Evo i mali popis zbirnih imenica (iz iste gramatike): biserje, grmlje, klasje, lišće, povrće, snoplje, staničje, šiblje, šipražje."
Iz treće gramatike:
Popis zbirnih imenica: borje, briješće, drveće, drvlje, hrašće, iverje, kamenje, korijenje, prstenje, pruće, roblje, sjemenje, triješće, trnje, trsje, vlaće, zrnje, žičevlje.
Iz četvrte gramatike:
Popis zbirnih imenica: bosilje, brezje, busenje, dračje, grebenje, grumenje, jasenje, javorje, karamfilje, kestenje, kolje, komađe, kremenje, prošće, remenje, stabalje, stijenje, šatorje, šikarje, zelenje, zvijerje, žilje,
Nadam se da ovo može biti korisno. LP.
izuzetak je i gorje (ima mnogo primjera množine u školskim knjigama i hrvatskim enciklopedijama)
ОдговориИзбришиPa, hvala na trudu, gospon Perić.
ОдговориИзбришиUglavnom je bio uzaludan.
Ima više izuzetaka, množina je zavisna od značenja, ne od grube kategorizacije.
Recimo, velite staničje za tkivo. Ako postoje tkiva, moraju postojati i staničja.
Ako djed Matko ima jedno javorje (dakle, šumu), a djed Stipe drugo, njih dvojica u zbiru imaju 2 javorja, dapače.
Moje grmlje i susjedovo grmlje su dva grmlja. A susjedovo lišće i moje lišće je uvijek lišće. Dr Gramatikus
ОдговориИзбришиPo čistom osećaju, rekao bih da grmlje/žbunje ne može da se umnožava. Tu bih upotrebio običnu množinu: grmovi, žbunovi.
ОдговориИзбришиAli, ako bih za 2 javorja rekao da su to Perini i Žikini javori, omašio bih smisao: to su dve javorove šume.
Kao što rekoh, deklinacija i konjugacija na Hrvatskom jezičnom portalu generirane su kompjuterski i ima dosta grešaka. Neke su ispravljene ručno, ali ih je mnogo ostalo.
ОдговориИзбришиEvo kao primjer kopipejst s HJP. Što kažete na "uboo" u perfektu? Tako je generirana i množina ŠIKARJA.
perfekt
jednina
1.uboo sam
2.uboo si
3.uboo je
množina
1.uboli smo
2.uboli ste
3.uboli su