Школске године 94/95 бијах распоређен на учитељовање у Липље. Будући да
је школа у непосредној близини манастира, слободно вријеме сам проводио у
дружењу са калуђерима. Доситеј и Теофан су ме поучавали тајнама
православља а сестре Ана и Февронија бринуле да не останем гладан! Оне
су заслужне за тајну шарања јаја воском. За потребе манастира те године
сам ошарао тридесетак јаја и од тада искључиво користим ту древну
вјештину. А поступак је врло једноставан. У врх оловке забоде се обична
шенадла или прибадача те се загрије на пламену свијеће. Потом се забоде у
комад воска и врхом загријане шпенадле се растопљени восак наноси на
јаје. Остало је ствар маште. Треба се наоружати стрпљењем и прецизношћу
јер је техника врло пипава и спора.
Нема коментара:
Постави коментар