Piše: Hajro Hodžić
Nedavno sam ovdje dobio lijep kompliment kako stalno radim isto..., evo i
dokaza, tu je nasumično odabrana grupa bušmana za Skandi Sezam. Radim
jedan tjedno već 2.5 godine što je cca 130 komada i svi jesu isti, kakvi
god da jesu. Nameće mi se naziv kategorije BBB (bušman bez bjeline)...
Odmah ću priznati da sam i spor, uzmu mi dosta vremena, kriteriji u
rasporedu crnih polja kombinirani sa željom da bude svježe i rješivo...
traže truda. Priznat ću i da je nekad urađeno brže jer nije bilo
dovoljno vremena (bilo je svega u tih 900 dana), ali generalno ih
sastavljam i crtam sa istinskim užitkom. Nisu ništa posebno (ima u njima standardnih mana, kratica i sl, malko me smeta fonetika jer se ne osjećam dovoljno opušteno),
tek odgovor izazovu da napravim nešto u skladu sa generalnim
kriterijima kako ih ja redam po važnosti. Davno sam (čini mi se i više
puta) pisao kako vjerujem da momci koji rade velike bjeline sigurno mogu
raditi ovo što ja radim, puno lakše nego bih ja radio njihove bjeline.
Tada i sada velim isto - bilo bi mi drago da vidim njihove sastave i u
ovom stilu, talent i sastavljačku moć na djelu na jedan malo drugačiji
način. Siguran sam da bi rezultati mogli biti impresivni. Zaista
zločesto nametanje:)
U zadnje vrijeme, zbog obaveza i "obaveza" malo manje komentarišem na ličnom i personalnom blogu...ali vratiću se ja u sedlo (nadam se).
ОдговориИзбришиOvdje moram napisati - Meni se ovaj grafički izgled baš-baš dopada.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиNaravno, to nije bio kompliment, ja komplimente za stereotipije i perseveracije ne dajem, ali to ne znači da neko ne treba da pude ponosan na svoj prepoznatljivi stil.
ОдговориИзбришиU svim vremenima je bilo autora koji su radili po jednom šablonu. I neka su, ako nekome nije mrsko da celog života sastavlja istu stvar, sa potpuno istim vizijama, kriterijumima i ambicijama, ne znam zašto bi to meni ili bilo kome drugom smetalo.
Dakle, ne smeta mi, ali je moj sasvim lični stav da su takvi autori stvaraoci malog dometa, da baš ne kažem: bez dometa. To je kao kad slikar stalno vrti isti motiv, u sklopu svog neurotskog sindroma, ili zamislite pevača koji stalno peva istu pesmu, u istom ritmu, istom tempu, tonalitetu, sa tekstom koji se tu i tampo malo promeni. Posle ikstog ponavljanja to postaje bezvredno i bljutavo.
I s tim u vezi, iritantno je kad autor malog dometa neprestano generalizuje i nameće svoj šablon kao paradigmu. Da bi čovek uopšte mogao da zauzme tu poziciju, on treba da ima neki raspon, stvaralački dijapazon, da sve to o čemu govori ima u ličnom iskustvu, te u repertoaru. Takve opservacije bi imale težinu kada bi ih iznosio npr. Vojin Krsmanović.
Mladene, ne bih se složio s tvojom ocjenom. Naravno, imaš pravo na svoje mišljenje i možeš ga slobodno iznositi (kao i svi drugi) sve dok je u granicama pristojne komunikacija.
ОдговориИзбришиMožda će nam Ejub poslati neku stranu sa Hajrinom ukrštenicom iz ovog najnovijeg perioda, pa da vidimo ko je u pravu. Usudio bih se kladiti da sam to ja :)
Zlatan Pupezin često citira jednog uvaženog kolegu koji mu je svojevremeno rekao (na Zlatanovu opasku da mu konkretna ukštenica i nije baš kao ostale - vrhunska) ovo: Pa i svaki roman nije Ana Karenjina.
Nemam ja ništa s tim (a ni od toga) da li će se neko složiti sa mojom ocenom ili neće. A da imam pravo na lično mišljenje znam već 30 godina.
ОдговориИзбришиAko nisam bio jasan, evo uprostiću: nisam rekao (niti mislim) da mislilac iz posta tu jednu ukrštenicu koju replicira već pola veka pravi loše. Baš naprotiv, on tu jednu jedinu stvar radi odlično. Ali to je to, nema dalje i nema više.
Legitimno skroz, ni njegovi uzori Železnik i Kurpes nisu mnogo stilski varirali. Kao što rekoh, to samo po sebi nikome ne može i ne treba da smeta.
Počinje da smeta kada neko svoju fiksaciju nameće kao vrhovni ideal, kao nešto najvrednije i najbolje, pa svako malo - onako diskretno i generalizovano - pljucne na sve ostalo. Prosto mora da se zna da to nije u redu.
Kad već Slavko stavi naslov o razmišljanju…
ОдговориИзбришиZašto se i autori koji rade velike bjeline trude da izbjegnu jednoslove i dvoslove u sredini? Ne zato što je Kurpes radio tako ili dosadni Hajro bezbroj puta pisao o tome, već zato što je logično, što je bolje i što su to shvatili i prihvatili. Nikakvog nametanja nikad nije bilo, ni kad sam kao urednik odlučivao o objavljivanju i honorarima, Radoja je pisao o tome, a i Orbis je pun bjelina, dvoslova i sl. Prve reakcije na pisanje o dvoslovima nisu bile ohrabrujuće, treba vremena i, neizbježno, ponavljanja, pa se poneko zamisli... Ako se stalno ponavlja i naglašava veličina bjeline zašto je zločesto ponavljati argumente da to možda i nije jedino važno, možda čak nije ni najvažnije, MOŽDA je čak i kontraproduktivno. Zašto nismo spremni prepoznati važnost i uticaj novih alatki? Zašto je nemoguće ponuditi kontraargumente vezane za enigmatiku, baviti se zanatom, a ne osobama? Zašto je komentar stav samo ako se nekog potkači, zašto smo prestali komentirati, zašto nam je čekić jedina ili barem najdraža alatka pa svuda vidimo samo eksere?
Zašto pišem uopšteno, o pojavama, a ne o osobama? Zato što je ovo blog o enigmatici, zato što je bavljenje osobama nešto drugo i biram da se ne bavim time. Analizirati svačiji opus, autorski, urednički, teoretičarski... je legitimno, ali tu postoje određena pravila čije ignoriranje ne koristi nikomu i ničemu. Zašto domaćin koji je velikim radom napravio ovu kuću, dobronamjerno otvorio vrata svima nama, nije dosljedan u provođenju svojih inicijalnih namjera pa ponekad ne otvori i prozore pa malo provjetri, ustajalo je i nije baš prijatno? Nemam ništa protiv da propuh odnese i moja ponavljanja. Srećom, važne stvari za enigmatiku se dešavaju u ozbiljnim redakcijama, ova naša taraba je samo to. To što može i treba biti mnogo više (internet je savršena alatka) je uzrok moje upornosti, pitanje je imamo li mi (svi enigmati) širine i visine da je koristimo.
Slavko, mogu poslati i hrpu riješenih bušmana iz Sezama, onako kako ih šaljem redakciji.
Šalji hrpu (ali raspoređenih na gomilice).
ОдговориИзбришиDržim da su u ovo novije vrijeme križaljke kvalitetnije nego u vrijeme Železnika i drugih autora. Siguran sam da je tome pogodovala informatička era. Uvjeren sam da je kontraproduktivno previše ulaziti u usporedne analize ta dva razdoblja.
ОдговориИзбришиPoređenja nam ne idu glatko i u suglasju ni unutar istog perioda, delikatno je to, a kamoli sa 40 godina razlike. Ako već to radimo, a teško da ćemo prestati, onda bi bilo dobro da nekako odvojimo radove od autora, odnosno da kažemo “ovaj rad je bolji od onoga”, a da se to automatski ne prenosi i na autore (nije nam to želja, ali možemo tako zazvučati). Ne zagovaram obavezu stalnog napominjanja razlike u alatkama, tek da pokušamo biti ozbiljni i fer.
ОдговориИзбришиMoje je mišljenje da vrijedi posvetiti pažnju pitanju ŠTA JESTE KVALITET, i cijela moja dosadna priča je oko toga, nekakva bura u čašici mutne vode nema veze sa tom suštinom. Uvijek smo to radili (ne bure nego propitivanja kriterija kvaliteta), trebamo to raditi i sada. Informatička era nam je donijela pomoć, efikasnost, veće mogućnosti… U paketu s tim logično idu i promjene, moguća iskušenja i dileme na temu kvaliteta. Ako sam uložio veliki rad recimo u zbirku 13-ca logično je da ću, manje ili više svjesno, inklinirati ka glorificiranju blok bjelina... Ako sam uložio u ogromnu bazu i softver što mi omogućuje pravljenje startnih kombinacija za velike bjeline slaviću te bjeline. Ako sam uložio rad (kao ja, ne baš mnogo, ali eto) u zbirku sintagmi onda će mi to biti najnaj itd itd. Poenta je u mogućoj subjektivnosti, pominjana je riječ nametanje, možda ima i toga, gdje ima moći može se i to desiti… Dakle, imamo nove stvari koje su sigurno dobrodošle, ali traže i nježno ali ozbiljno propitivanje usputnih efekata. Nova era je donijela i pretraživanja na internetu, blogove, javnu riječ koja nema moć da nameće može samo poticati na razmišljanje, profesionalizaciju odnosa urednik-suradnik, mogućnosti internetske enigmatike... Sve pomenuto ne može uticati na vrijednost talenta, kreativnosti, rada i slično, vrhunski autori će to biti u svakoj varijanti, na urednicima je da usmjeravaju. O tome je riječ, ako ima želje da se govori. Nemam nikakvog razloga da se suzdržavam i ne kažem da sam neprijatno iznenađen obaranjem kriterija sadržaja križaljke, udaljavanjem od zanatskog kompleksnog pristupa vrednovanju… sve za račun dimenzija bjeline. Zašto nove alatke nisu iskorištene da sadržaj bude bolji, bliži suštini oličenoj u rješavaču…, očito zato jer bi bjeline bile manje. Dakle, umjesto dizanja kriterija kvaliteta sadržaja mi smog a oborili. Zanimljivo je da u kreativnu djelatnost, koju neki od nas zovu umjetnošću, uvodimo brojeve kao presudno mjerilo. Naravno, nije riječ o svim radovima, ni o većini… tek o prisutnom trendu koji ne treba dokazivati.
U nekim su enigmatikama baze i softveri uticali (ne sami) da se kreativnost veže za druge komponente križaljke, opise, teme i slično. Jednostavno se prihvata da će kompjuter napraviti veliki dio tog sastavljačkog dijela posla i autorska kreativnost nalazi druge puteve da se izrazi.
Neka nama i naše klasike i novih alatki, ali uz izbalansirane uloge. Vjerujem da je bolje, ljepše, smislenije… nove alatke koristiti da lakše i više postižemo stare vrijednosti (ne zaboravimo da je situacija rješavača nepromijenjena, ima samo olovku kao i nekad), nego odustajati od starih ciljeva i kriterija i (zločestiji od mene bi rekli sebično i katkovido kreirati nove prilagođene našim aXb ambicijama i taštinama. Nema tu ništa urgentno, doza osjećajnosti u mojim redovima je individualna stvar, urednici će i dalje odlučivati i usmjeravati, suradnici raditi u skladu s uredničkim kriterijima, zakerala zakerati. Moje prihvatanje uloge eksera koji dosadno strši možda i nije ludilo, možda zakucavanje poveže važnije teme i važnije glave.
Gledam sve te silne bjeline u feniksovim izdanjima i prisjetim se Perinog komentara "mi to nismo tražili". Stječe se dojam da postoji neko natjecanje tko će više većih bjelina objaviti. Ipak, sadržinski je to još uvijek dobro izbalansirano jer ima dovoljno autora s različitim stilskim preferencijama.
ОдговориИзбришиI danas sam bio opravdano odustan sa TIO, pa imam dosta materijala za čitanje (kasnije ću detaljnije čitati).
ОдговориИзбришиSada samo da napišem da sam u "Feniksu" vidio neke križaljke sa veikim bjelinama (20 x 14). U listu ih nazivaju talijankama :)
Ništa ne razumem, moguće je da nisam dovoljno informisan. Valjda ne pratim tu enigmatsku štampu o kojoj se ovde govori. Čak ni Feniks ne dobijam, odavno sam im rekao da mi ne šalju, ne znam koji će mi đavo... Bio mi je potreban prvih par godina dok nisam izučio njihove standarde i zahteve, sad me baš briga ko šta i kako radi. Dovoljno mi je ono što Nedjeljko skenira.
ОдговориИзбришиKad rešavam, to je obavezno nešto iz daleke prošlosti, ko velim, možda ću nešto da naučim od tih o kojima pojedini danas pišu apoteoze. Nedavno je neko na ovom blogu reklamirao ukoričene Kvizove s Kupinda, a ja sam od tog prodavca ranije već kupio 2 toma (iz 1978 i 1984).
Evo, ovako: Kvizove skandinavke su često bile grozne, pravi bušmani, uz to preteške. Beline su bile retkost, ali zaista nema osnova za generalizaciju da su npr. 1978. sadržinski bile kvalitetnije. Sudeći po Kvizu, upravo je suprotno. Što se tiče klaičnih, tlijanki i sličnih, ni tu ne nađoh ništa što ide u prilog nečijim konfabuliranim sećanjima na visoke kriterijume.
Radovi već mitologizirnih autora Kurpesa i Železnika su često, ako ne i najčešće, obične tezgaroške škrabotine, sa masom dvoslova i jednoslova, potpuno dezorganizovani, neosmišljeni, sa lancima crnih polja... I da ne nabrajam šta sam tu sve sreo (eto, neki dan sam u Eskulapovoj križaljci video ukrižani "par" Eleanor i Eleonora Duse).
Tu i tamo se, recimo jednom mesečno, pojavljivalo nešto vredno posebne pažnje. Ali, tako je i danas, ne vidim tu neku razliku.
Danas, istina, ima više belina, ali držim da izbor stila nije garancija kvaliteta, niti samo prisustvo ovakvih ili onakvih radova išta govori na temu: nekad i sad. Ja npr. nemam pojma šta objavljuje Pauletić, video sam ranije i ne sviđa mi se, generalno ne volim senzacionlizam i tabloidi(ot)izaciju enigmatike, a te njegove novine mi izgledaju kao enigmatska porno-štampa u kojoj npr. estradna prostitutka Soraja dobija intervju na 4 strane (nikad ništa nisam poslao upravo iz tog razloga). I nemam pojma šta izlazi u drugim novinama.
Ali, eto, znam šta izlazi u Feniksu, jer i sam, jelte, učestvujem. I kad neko uporno tvrdi da su danas kriterijumi oboreni, u glavi krenem da poredim ono što znam. A znam kako su stvari stajale u Kvizu i znam kako je danas u Feniksu (doduše, znam i kakav je bio Orbis, koji se, mislim, neopravdano često spominje, uzimajući u obzir njegov realni domašaj; to je bio list pun teških, gotovo nereševih ukrštenica). I kad uporedim, pre bih se složio sa Jozićem: mislim da su križaljke danas kvalitetnije, vidi se nekakav pomak, protok vremena. Da li to ima veze sa elektronikom, sa GMO ili sa NLO, gotovo je nebitno.
No, svakako se može diskutovati, a za diskusiju su potrebi jasni stavovi i argumenti. Nažalost, onako kako g. Hodžić o svemu tome neprestano piše, dakle: difuzno, rasplinuto, uopšteno do besmisla, to ničemu ne služi. Lično bih voleo da čujem šta o svemu misle i oni koje smatram kompetentnijima, tj. oni koji pored poluvekovnog iskustva imaju i stvaralačku širinu, ali oni valjda ne pate ni od skribomanije, ni od potrebe da svima izigravaju ober-urednika.
gledam nogomet, forza Italia
ОдговориИзбришиČestitke za obje ekipe, dobra utakmica...
ОдговориИзбришиSlažem se sa Željkom, današnje križaljke jesu kvalitetnije (najčešće je tako, postoje izuzeci, ali generalno jeste tako). Generalno se slažem se i da su poređenja upitna rabota. Možda je poređenje smisleno u primjerima zadanih likova, kao što su osmice. Sastaviti to prije 30-40 godina i danas su dvije vrlo različite stvari. Riječ je o teškom liku gdje je prihvatljivo ponekad se izvlačiti na nepoznate pojmove. Traženje tih vadiona danas i nekad je nebo i zemlja, sa NLO ili GMO svejedno, ali razlika je ogromna. Da ne govorim o bazi sa brojnim normalnim osmicama. Slično je sa dugim prolazima koji povezuju nekoliko pojmova u drugom smjeru. U mojim bušmanima za Sezam ima ponekad takvih prolaza, posebno su mi dragi ako su poznate sintagme. Nema šanse da bih se ja toga sjetio, još je teže sjetiti se manje poznatih stvari (čestitam onima koji mogu) bez baze podataka i softverskog pretraživanja. To je realnost čije zaobilaženje ne mijenja ništa osim slike o nama samima. Ne odbijam pohvale za takve kombinacije, moje učešće je još uvijek odlučujuće, ali slične stvari napravljene davno gledam sa dodatnim poštovanjem. Nekakav generacijski "sukob" ne postoji, rubrike kao nostalgija potaknu neke priče, kad bismo mogli ležernije, najprije se složivši da je u redu da se ne slažemo, bilo bi to i prijatno i produktivno.
Kod Miroslava smo nekidan vidjeli još jedan Kurpesov rad sa istim korijenom, ne mogu govoriti je li to slučaj ili je Doktor drugačije gledao na to pravilo. Njegov opus treba analizirati i prepoznati svevremenske vrijednosti što uključuje i uticaj na druge, uključujući i urednike. Železnik jeste (ne znam zašto) potpisivao i radove vrlo upitnog kvaliteta, ali njegovo odnos prema jeziku i rješavaču jesvrevremenska vrijednost kao i Kurpesov kompleksni pristup križaljci kao kreativnom djelu namijenjenom korisnicima koje poštujemo.
Neveseo početak Toura, biće bolje.