Danas u 12.44 mi zazvoni telefon. Nepoznat broj. S druge strane žice: "Dobar dan, ovde Milena...jutros smo stigi iz Ohrida, imate pozdrav...". Ispostavilo se da je reč o članici kikindskog hora koji je nastupio na festivalu na Ohridskom jezeru, da su stigli jutros nazad u Kikindu te da su na ručku u restoranu u Šabačkoj ulici (500 m od mene) i da se polako razilaze. Dogovorismo se da se nađemo za pet-deset minuta. Brzom brzinom obukog narandžasti dres (kao znak raspoznavanja) i pravac ka mestu susreta, a pojma nemam šta je "pozdrav". Gospođa me prepozna, ispozdravljasmo se, razmenismo nekoliko rečenica...kaže da je bilo odlično (promukla je od pevanja)...i uruči mi kesu sa "pozdravom". Pošto sam bio nespreman, u znak zahvalnosti poklonih joj samo dve EKK olovke koje su mi se našle pri ruci. U paketiću rakija i tri primjerka "Koteleca" koje šalje Andon Koloski. Iako je u Kikindi užasna vrućina i nije preporučivo piti alkohol, morali smo Najbolja Od Svih Žena i ja probati piće i nazdraviti. Dooobraaaa! Sad mi je još dva puta toplije, ali mora se malo i istrpiti. Zahvaljujem se Andonu na poklonu i gospođi Mileni na ljubaznosti. Biće prilike da se odužim i jednom i drugom. Živeli!
Нема коментара:
Постави коментар