IN MEMORIAM

ЖИВАДИН (Богосава) ЈОВАНОВИЋ (06. 07. 1947 – 29. 01. 2023)

У пожаревачкој болници је 29. јануара ове године после краће болести умро у 76. години Живадин ЈОВАНОВИЋ, дугогодишњи енигмата и верни сарадник београдске „Енигме“.  Сахрањен је 01. фебруара на месном гробљу у селу Чешљева Бара, у коме је живео са супругом Лепосавом по повратку из Беча 1993. године.

Живадин ЈОВАНОВИЋ је рођен у селу Гареву код Великог Градишта 06. јула 1947. године. Основну школу је завршио у Чешљевој Бари и Раброву а био је ученик Економске школе у Пожаревцу. Бавио се пољопривредом. После женидбе и одслужења војног рока одлази у иностранство, тако да је од 1973. до 1993. године био власник једне аустријске фирме за рекламу путем телефона. Паралелно се бавио новинарством од 1981. године до повратка у отаџбину. Био је акредитовани дописник „YU новости“ а радио је и за „Европске новости“, „Вечерње новости“, „Спорт“, Радио Београд, „Реч народа“ и друге.

Енигматиком се бавио више од 55 година па би требало да му Енигматски савез Србије посмртно додели ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ. Први рад је објавио у 597. броју београдске „Енигме“ 01. јуна 1967. године. Објавио је око хиљаду енигматских састава (класичних укрштеница, скандинавки, магичних квад-рата 7 х 7, испуњаљки  као и загонетних цртежа) у београдским издањима : „Енигма“, „Мала укрштеница“, „Разонода милиона“, „Политика мозаик“ , у бјеловарским листовима „Чвор крижаљка“ и „Чвор разбибрига“ као и у бањалучком „Хику“ те у неенигматским листовима „Реч народа“ из Пожаревца и „ТВ недеља“ из Беча и другим. У бјеловарском „Загонетачу“ објавио је чланак о загонеташтву у Аустрији. Користио је псеудониме: „Јован Живадиновић“, „Жив. Б. Јовановић“, „Жив. Б. Ј.“ И „Живадин“.

Био је члан Енигматског клуба Београд све до престанка рада а затим је био члан Удружења енигмата „Вук Караџић“, Енигматског клуба „Браничево“ из Пожаревца и једно време Енигматског друштва „Др Ђорђе Натошевић“ из Сомбора. Учествовао је на 4. Сусретима загонетача Југославије у Винковцима 1972. године. Присуствовао је на три Сусрета енигмата Србије и то на 11. СЕС-у 2011. године у Пожаревцу,  на 14. СЕС-у 2014. године у Бору и на 15. СЕС-у 2015. године у Ваљеву. Заступљен је у Лексикону загонетача Југославије (Стјепан Хорват, Бјеловар, 1979), Лексикону српских енигмата (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, Београд, 2007) и Алманаху Сусрета енигмата Србије 1 – 17 (1998 – 2017) (приређивач Крста Иванов, Бор, 2017).

Заступљен је магичним квадратима 7 х 7 у антологијској књизи Владете Тривунца „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“ (Београд, 2007) са 5 радова и у књизи Бориса Антонића „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ (Бјеловар, 2019) са 3 рада.

Као енигматски колекционар успео је да сакупи скоро 98% до сада изаш-лих часописа: „Енигма“ односно „Новости енигма“ , „Мала укрштеница“ и „Разонода милиона“  чиме је допринео да  текст Монографије „ЕНИГМА – 70“, која је у припреми, буде што комплетнија и богатија.  Захваљујући сачуваним часописима имао је прилику да сарађује на блогу РЕБУСИ Бранислава Никића у рубрици ВРЕМЕПЛОВ (последњи прилог објављен 28. јануара ове године, три ребуса из бјеловарског „Предаха“ број 22 од 15.09.1976).

Својим стваралаштвом као аутор и као колекционар енигматских часописа заслужио је да му се ода признање да је дао значајан допринос српској енигматици и будућој библиотеци и музеју.

Иза себе је оставио супругу Лепосаву, која му је здушно помагала у раду на енигматици, четворо деце (син и три кћери) и четворо унучади.

Нека му је слава и посебно хвала на залагању око сакупљања и чувања енигматских часописа.

В. Шарић