Sa Vikipedije: Слободан Станишић (Велика Градуса, 9. јула 1939) српски је писац за децу и младе.
Деценијама је присутан на литерарној сцени. Његова поезија, проза и драмско стваралаштво награђени су готово свим наградама које се у Србији додељују ствараоцима за децу и младе.
Живи и ствара у Београду где је завршио Филолошки факултет и Факултет драмских уметности, одсек драматургије.
Цртао карикатуре за многе домаће и стране листове, током година уређивао бројне радио и телевизијске програме за које је добијао висока признања и награде РТС. Био је уредник дечјег листа Невен, а потом часописа Лењи Гаша, Змај, Чика Јова (Швајцарска), а од 1996—2001. одговорни уредник Програма за децу и младе РТС-а.
Познат је по великом броју књижевних сусрета, на којима глуми, рецитује и црта на лицу места, користећи десетогодишње искуство сарадње са „Јежом“ док је радио као карикатуриста.
Превођен је на енглески, руски, белоруски, кинески, шведски, мађарски, румунски, бугарски, словачки, русински...
Објавио је више од 125 књига романа, збирки прича и песама, аутор је и 12 антологија и сценарија за многе телевизијска емисије и серије.
Танго за троје (награда "Политикин забавник" - најбоље дело за младе 1992, књига године Колашин (1993) и годишња награда Фестивала хумора за децу, Лазаревац (1993)) Алек трејд (награда «Раде Обреновић» Змајевих дечјих игара – најбољи роман за младе 1998), Двоје на ветру Цвонки 1-7, (од којих је „Цвонки и вилин коњиц“ добио Доситејево перо 2003. године), Душан принц сунца Душан, дечак на престолу, Душан и Дурундило, Пластична кифла Зелена зуа
Збирке прича и песама:
Плаве шаргарепе, Осмица са брковима, Коцкасте лубенице (књига године, награда Вечерњих новости „Гордана Брајовић“ Алексинац 1998), Била једном два робота, Принцеза солитера, Како се каже: волим те, Децо паркирајте се, Не дирај Весну, Чекам те, Имам госта из друге галаксије, Вечерас долазим касније кући, Не користи руж за усне Деца читају српску историју Векови српске писмености Злато на свили
Sa Vikipedije:
ОдговориИзбришиСлободан Станишић (Велика Градуса, 9. јула 1939) српски је писац за децу и младе.
Деценијама је присутан на литерарној сцени. Његова поезија, проза и драмско стваралаштво награђени су готово свим наградама које се у Србији додељују ствараоцима за децу и младе.
Живи и ствара у Београду где је завршио Филолошки факултет и Факултет драмских уметности, одсек драматургије.
Цртао карикатуре за многе домаће и стране листове, током година уређивао бројне радио и телевизијске програме за које је добијао висока признања и награде РТС. Био је уредник дечјег листа Невен, а потом часописа Лењи Гаша, Змај, Чика Јова (Швајцарска), а од 1996—2001. одговорни уредник Програма за децу и младе РТС-а.
Познат је по великом броју књижевних сусрета, на којима глуми, рецитује и црта на лицу места, користећи десетогодишње искуство сарадње са „Јежом“ док је радио као карикатуриста.
Превођен је на енглески, руски, белоруски, кинески, шведски, мађарски, румунски, бугарски, словачки, русински...
Објавио је више од 125 књига романа, збирки прича и песама, аутор је и 12 антологија и сценарија за многе телевизијска емисије и серије.
Објавио је 36 романа, од којих су најзначајнији:
ОдговориИзбришиТанго за троје (награда "Политикин забавник" - најбоље дело за младе 1992, књига године Колашин (1993) и годишња награда Фестивала хумора за децу, Лазаревац (1993))
Алек трејд (награда «Раде Обреновић» Змајевих дечјих игара – најбољи роман за младе 1998),
Двоје на ветру
Цвонки 1-7, (од којих је „Цвонки и вилин коњиц“ добио Доситејево перо 2003. године),
Душан принц сунца
Душан, дечак на престолу,
Душан и Дурундило,
Пластична кифла
Зелена зуа
Збирке прича и песама:
Плаве шаргарепе,
Осмица са брковима,
Коцкасте лубенице (књига године, награда Вечерњих новости „Гордана Брајовић“ Алексинац 1998),
Била једном два робота,
Принцеза солитера,
Како се каже: волим те,
Децо паркирајте се,
Не дирај Весну,
Чекам те,
Имам госта из друге галаксије,
Вечерас долазим касније кући,
Не користи руж за усне
Деца читају српску историју
Векови српске писмености
Злато на свили
ОдговориИзбришиKada se pogledaju ostale djela ovo je DANAS vrlo interesantna podudarnost:
Мађија (у извођењу Бранке Веслиновић)