Naši (Nashi) je nova voćna vrsta, poreklom iz Azije. Njeni plodovi su slični jabukama, boja je smeđkasta do zlatnožuta s izuzetkom japanske vrte našija, koja je žutozelena. Na plodu se nalaze tamne tačkice, a meso je sočno, hrskavo i aromatično. Naši vrlo povoljno deluje na ljudski organizam, jer pospešuje izučivanje vode i smanjuje količinu otrovnih materije u telu, a ublažava i učinak alkohola.
U Kini su poznate kao"Li" ili "Cha-li" sorte, a zapadna literatura ih zajedničkim imenom naziva "Nashi". U Evropi se zainteresovanost za naši pojavilo tek u poslednjih dvadesetak godina jer imaju vrlo neobičan, za većinu naših potrošača nespecifičan ukus. Nashi kruške su drukčijeg oblika od evropskih sorata, tako da se ustalilo pogrešno mišljenje da su nastale ukrštanjem jabuke i kruške. U stvaranju Nashi krušaka, korištene su autohtone vrste i podvrste roda Pyrus. Najbolje sorte su nastale od Pyrus serotine (Pyrus pvrifolia) i Pyrus bretschneideri - obe autohtone kineske, kao i jedan deo od Pyrus callervana. Najveći deo se kalemi na sejanace navedenih autohtonih sorata, a direktno gajenje na dunji nije moguće zbog nezadovoljavajuće kompatibilnosti.
Još neke značajnije sorte Naši krušaka su: Tsu-li (Hrskava kruška), Xue-hua-li (Kruška snežni cvet), Shinko (Sveži užitak), Chojuro (Dugi život), itd. Uslovi gajenja
Naši kruškama pogoduju krajevi s dovoljno toplim letima, pravilnim rasporedom padavina tokom cele godine i nešto višom relativnom vlagom vazduha (područje mediterana).
U pogledu zemljišta nisu posebno zahtevne i odgovaraju im jednaki tipovi zemljišta kao i evropskim kruškama. Imaju uglavnom bujnija stabla od evropskih sorata s dominacijom vršnog (apikalnog) dela kao i dosta bujnim granama i dugim izdancima. Većina sorata rod donosi na dvogodišnjem drvetu, ali ima i onih koje rode na jednogodišnjem odnosno trogodišnjem drvetu. Sorte koje rode na starijem drvetu zahtevaju jači rez od onih koje rode na jednogodišnjem.
Cvetaju dosta rano (uglavnom kineske sorte), stoga im prolećni mrazevi mogu naneti veliku štetu. Sve sorte su rodne do vrlo rodne jer se zameće veliki broj plodova, a junskog opadanja plodova gotovo da i nema. Stoga je obavezno proređivanje plodića dva puta godišnje: prvi put u cvetanju, a drugi 6 - 8 nedelja nakon cvetanja. Kožica Nashi krušaka je vrlo osetljiva i lako se oštećuje, stoga dosta teško podnosi transport. U zavisnosti od o vrsti hladnjače, plodovi se mogu čuvati 2 - 6 meseci.
Kod gajenja stabla potrebno je izdanke saviti, jer imaju vrlo uspravan rast. Plodovi se mogu ubirati i koristiti direktno sa stabla, što je odlika prolećnih sorti, koje su nešto manje postojane od jesenjih, pogodnih za zimsko skladištenje. Plodovi jesenjih sorti skladište se na hladnim i tamnim mestima (podrum) i u hladnjačama. Plodovi nashija najukusniji su kada su ohlađeni.
Izvor: Ivo Krpina i suradnici; Voćarstvo; Zagreb, 2004.
Nekadašnji naziv za novčanicu od milion diinara. Danas taj naziv se koristi kada nekome hoćete da tražite 10.000 na zajam. Neki je upotrebljavaju i kao jedan od mnogih žargonskih izraza za hiljadarku jer ih podseća izgled na nju.
.jpg)
Čovjek se uči dok je živ.
ОдговориИзбришиEvo, danas sam saznao za voće na slici.
(Za ovo u kašici sam čuo)
Dejane, hvala!
NOVA CIGLA NAŠIMA STIGLA! ( novac, igla, Naši, mast, igla )
ОдговориИзбришиNaši( nashi) je kruška, a vaši su vaši koju je napadaju...
Rješenje je tačno.
ОдговориИзбриши
ОдговориИзбришиNaši (Nashi) je nova voćna vrsta, poreklom iz Azije. Njeni plodovi su slični jabukama, boja je smeđkasta do zlatnožuta s izuzetkom japanske vrte našija, koja je žutozelena. Na plodu se nalaze tamne tačkice, a meso je sočno, hrskavo i aromatično. Naši vrlo povoljno deluje na ljudski organizam, jer pospešuje izučivanje vode i smanjuje količinu otrovnih materije u telu, a ublažava i učinak alkohola.
U Kini su poznate kao"Li" ili "Cha-li" sorte, a zapadna literatura ih zajedničkim imenom naziva "Nashi". U Evropi se zainteresovanost za naši pojavilo tek u poslednjih dvadesetak godina jer imaju vrlo neobičan, za većinu naših potrošača nespecifičan ukus. Nashi kruške su drukčijeg oblika od evropskih sorata, tako da se ustalilo pogrešno mišljenje da su nastale ukrštanjem jabuke i kruške. U stvaranju Nashi krušaka, korištene su autohtone vrste i podvrste roda Pyrus. Najbolje sorte su nastale od Pyrus serotine (Pyrus pvrifolia) i Pyrus bretschneideri - obe autohtone kineske, kao i jedan deo od Pyrus callervana. Najveći deo se kalemi na sejanace navedenih autohtonih sorata, a direktno gajenje na dunji nije moguće zbog nezadovoljavajuće kompatibilnosti.
Još neke značajnije sorte Naši krušaka su: Tsu-li (Hrskava kruška), Xue-hua-li (Kruška snežni cvet), Shinko (Sveži užitak), Chojuro (Dugi život), itd.
Uslovi gajenja
Naši kruškama pogoduju krajevi s dovoljno toplim letima, pravilnim rasporedom padavina tokom cele godine i nešto višom relativnom vlagom vazduha (područje mediterana).
U pogledu zemljišta nisu posebno zahtevne i odgovaraju im jednaki tipovi zemljišta kao i evropskim kruškama. Imaju uglavnom bujnija stabla od evropskih sorata s dominacijom vršnog (apikalnog) dela kao i dosta bujnim granama i dugim izdancima. Većina sorata rod donosi na dvogodišnjem drvetu, ali ima i onih koje rode na jednogodišnjem odnosno trogodišnjem drvetu. Sorte koje rode na starijem drvetu zahtevaju jači rez od onih koje rode na jednogodišnjem.
Cvetaju dosta rano (uglavnom kineske sorte), stoga im prolećni mrazevi mogu naneti veliku štetu. Sve sorte su rodne do vrlo rodne jer se zameće veliki broj plodova, a junskog opadanja plodova gotovo da i nema. Stoga je obavezno proređivanje plodića dva puta godišnje: prvi put u cvetanju, a drugi 6 - 8 nedelja nakon cvetanja. Kožica Nashi krušaka je vrlo osetljiva i lako se oštećuje, stoga dosta teško podnosi transport. U zavisnosti od o vrsti hladnjače, plodovi se mogu čuvati 2 - 6 meseci.
Kod gajenja stabla potrebno je izdanke saviti, jer imaju vrlo uspravan rast. Plodovi se mogu ubirati i koristiti direktno sa stabla, što je odlika prolećnih sorti, koje su nešto manje postojane od jesenjih, pogodnih za zimsko skladištenje. Plodovi jesenjih sorti skladište se na hladnim i tamnim mestima (podrum) i u hladnjačama. Plodovi nashija najukusniji su kada su ohlađeni.
Izvor: Ivo Krpina i suradnici; Voćarstvo; Zagreb, 2004.
Cigla
ОдговориИзбришиNekadašnji naziv za novčanicu od milion diinara. Danas taj naziv se koristi kada nekome hoćete da tražite 10.000 na zajam. Neki je upotrebljavaju i kao jedan od mnogih žargonskih izraza za hiljadarku jer ih podseća izgled na nju.
(vukajlija)