NIKOLA U HOLANDIJI (2)

Piše: Nikola Petkovski

U nedelju me zet odvezao u Roterdam gde smo gledali fudbalsku utakmicu između Fajenorda i Utrehta. Pun stadion, gledalaca 40.000 plus jedan Makedonac. Počelo je neslavno. Već u prvom minute Utreht je poveo sa 1:0. Na stadionu tajac. Fajenord nikako da se povrati od šoka i da sredi svoje redove. A onda sredinom poluvremena penal za Utreht i 2:0. Na stadionu gotovo plačeće raspoloženje. A onda sam ja stupio u akciju. Ustao sam sa svog sedišta i na iznenađenje navijača oko mene, počeo sam na sav glas da arlaučem: FA - JE - NORD, FA - JE - NORD, FA - JE - NORD!

Zabezeknuti navijači najpre su gledali u čudu, a onda najpre oni oko mene, pa i malo šire, pa još šire i čitavom se stadionu orilo: FA - JE - NORD, FA - JE - NORD! Oni navijači oko mene su me tapšali, grlili i čestitali. A kad su saznali da nisam Holanđanin, nego Makedonac, pali su i poljupci. I nedugo zatim Fajenord smanjio rezultat na 1:2, pa u drugom poluvremenu postigao još tri gola i na kraju pobedio sa 4:2. Po završetku utakmice, zadovoljni navijači koji se sedli oko mene i mog zeta, odveli me na pivo i čestitali na ono što sam učinio. Nisu mogli da veruju da jedan Makedonac usred Holandije može da učini to.

 

Predzadnji dan mog boravka u Holandiji prisustvovali smo sasvim drugom vrstom fudbala. Moj unuk Vinsent, momčić od 6,5 godina, igra fudbal u dečjem timu. Taj dan je bio organizovan turnir od 4 mališanskih ekipa, po 20 minuta svak sa svakim. Divota za gledanje kako mališani trče, bore se, driblaju, šutiraju ... Ekipe su mešovite, ima i momčića, a i devojčica. Samo je limit starost igrača do 7 godina. Mogu vam reći da su sve devojčice iako ih je bilo u manjini, bile ravnopravne, pa u trenucima i bolje od dečaka.

Moj unuk je zaista velika buduća nada. Iako je najmanji u ekipi, prava je čigra, trči, dribla, barata sa loptom, daje golove, a nije sebičan, dodaje loptu saigraču ako je taj u povoljnijoj situaciji ... biće od njega nešto. Čuće se o njemu nakon desetak godina. Evo nekoliko njegovih slika. On nosi broj 6.

Eto, tako mi je prošao boravak u Holandiji. Jedino mi je žao što smo morali da se vratimo u Skoplju u nedelju, jer se taj dan odigrala fudbalska utakmica Fajenord - Ajaks (holandski El klasiko), dva ljuta i omrznuta rivala. Pobedio Fajenord sa 6:0 !!! Eh, što sam propustio! A uveče me telefonom nazvao zet i saopštio mi je da su navijači oko njega pitali gde sam ja i što me nema na toj utakmici. Dakle, opstavio sam neizbrisiv trag.

Ovime završavam reportažu sa mog boravka u Holandiju i pozdravljam se prijatelje na blogu.