Pošto je ''duži'' članak ''odrezan'' nisam obračao pažnju. IPAK, članak u okviru je futuristički i ukazuje na današnji problem - silovanje križaljki kraticama (i sintagmama!). stjena
Ako je u pitanju duži članak mi smo takve sreće da i danas imamo vladara kojem bismo mogli da nosimo štafetu takve vrste.
Ako je u pitanju drugi članak u Srbiji je (nažalost) preovladala škola da svaka ukrštenica MORA (kao nužno zlo) da ima veliku belinu (najizvikaniji je format 6x6). Sastavljanje takve beline za sobom povlači da se u mreži javlja ogroman broj dvoslova i jednoslova koje treba definisati između ostalog i skraćenicama, a dodatno i crna polja zatarabe prostor i ukrštenicu podele na niz jedva povezanih celina. Moje je mišljenje da treba koristiti skraćenice i to one koje je korisno znati i koje je moguće praktično primenjivati. Evo da uzmemo jedan sveži primer: na sajtu bloga EK Nove Zagonetke među poslednjim objavama su troslovne skraćenice raznih aerodroma. Za ljude koje putuju to može biti korisno i mogu iz ukrštenica saznati i naučiti skraćenice najfrekventnijih evropskih i svetskih aerodroma koje naši ljudi najčešće koriste i mogu brže i lakše da pretražuju internet da kupe karte za određene destinacije. Kod kolega iz komšiluka se u poslednje vreme mogu naći čudne skraćenice tipa (karikiram) POWER SOURCE OPERATION, LEFT WING ARMY i slično što mislim da treba izbegavati. Pre nekoliko godina je enigmata iz Nju Jork Tajmsa dao intervju gde je govorio o procesu sastavljanja ukrštenica i jedna od prvih stavki koju uradi jeste da odredi simetričnu mrežu crnih polja u ukrštenici pazeći da u ukrštenici ne bude jednoslova i dvoslova. Ta praksa bi kod nas recimo mogla da se primenjuje u dnevnom listu politika koji ima simetričnu ukrštenicu (manjeg formata) tog tipa kao u Nju Jork Tajmsu.
VRLO zanimljivo kako NITKO od križaljkotvoraca (pa i oni koje se, i na ovom mjestu, uzdiže nemaju NIŠTA REĆI o temi donešenog članka!!!???
ОдговориИзбришиstjena
Ja bih (sada) kazao, što se tiče dužeg članka - Od čega vrijeme, od toga i vakat. Nešto slično je realizovano u akviji "Mamutska skandinavka".
ОдговориИзбришиOvdje je (ipak) za današnje vrijeme interesantniji drugi članak.
ОдговориИзбришиPošto je ''duži'' članak ''odrezan'' nisam obračao pažnju. IPAK, članak u okviru je futuristički i ukazuje na današnji problem - silovanje križaljki kraticama (i sintagmama!).
ОдговориИзбришиstjena
Ne znam na koji članak misli komentator stjena.
ОдговориИзбришиAko je u pitanju duži članak mi smo takve sreće da i danas imamo vladara kojem bismo mogli da nosimo štafetu takve vrste.
Ako je u pitanju drugi članak u Srbiji je (nažalost) preovladala škola da svaka ukrštenica MORA (kao nužno zlo) da ima veliku belinu (najizvikaniji je format 6x6). Sastavljanje takve beline za sobom povlači da se u mreži javlja ogroman broj dvoslova i jednoslova koje treba definisati između ostalog i skraćenicama, a dodatno i crna polja zatarabe prostor i ukrštenicu podele na niz jedva povezanih celina.
Moje je mišljenje da treba koristiti skraćenice i to one koje je korisno znati i koje je moguće praktično primenjivati. Evo da uzmemo jedan sveži primer: na sajtu bloga EK Nove Zagonetke među poslednjim objavama su troslovne skraćenice raznih aerodroma. Za ljude koje putuju to može biti korisno i mogu iz ukrštenica saznati i naučiti skraćenice najfrekventnijih evropskih i svetskih aerodroma koje naši ljudi najčešće koriste i mogu brže i lakše da pretražuju internet da kupe karte za određene destinacije.
Kod kolega iz komšiluka se u poslednje vreme mogu naći čudne skraćenice tipa (karikiram) POWER SOURCE OPERATION, LEFT WING ARMY i slično što mislim da treba izbegavati.
Pre nekoliko godina je enigmata iz Nju Jork Tajmsa dao intervju gde je govorio o procesu sastavljanja ukrštenica i jedna od prvih stavki koju uradi jeste da odredi simetričnu mrežu crnih polja u ukrštenici pazeći da u ukrštenici ne bude jednoslova i dvoslova. Ta praksa bi kod nas recimo mogla da se primenjuje u dnevnom listu politika koji ima simetričnu ukrštenicu (manjeg formata) tog tipa kao u Nju Jork Tajmsu.